Srbija nije među prioritetima MI6

Srbija nije među prioritetima MI6

16 септембра 2013

mi6frontKada je britanska Tajna obaveštajna služba MI6, uoči obeležavanja stogodišnjice postojanja, odlučila da prvi put otvori arhive jednom istoričaru van svojih redova, postavila je dva uslova. Profesoru Kitu Džefriju s Kraljičinog univerziteta u Belfastu dozvoljen je pristup građi koja datira iz samo prve četiri decenije rada službe, a zabranjeno mu je i navođenje imena agenata. Kao proizvod istraživanja rođeno je delo „MI6: Istorija Tajne obaveštajne službe 1909–1949”, koje je u izdanju „Albion buksa” odnedavno dostupno i na srpskom jeziku. U knjizi su kao celine obrađeni Prvi i Drugi svetski rat, period između ratova, kao i rad službe po kontinentima. U intervjuu za „Politiku” profesor Džefri otkriva neke zanimljive detalje.

Kod mnogih građana Srbije i dalje je uvreženo mišljenje da je u ovom regionu tajna služba Velike Britanije aktivnija od tajnih službi nekih drugih zemalja. Šta vaša istraživanja pokazuju o odnosu obaveštajne službe MI6 i Balkana?

Za prvih 40 godina postojanja, fokus službe MI6 bio je pre svega na opasnostima i izazovima koji dolaze od drugih velikih sila. Na početku je to bila Nemačka, a kasnije, naročito u međuratnom periodu, interesovanje je pomereno na Sovjetsku Rusiju, Italiju, Japan, Francusku, čak i na SAD. Zanimanje za manje zemlje, poput Srbije, odnosno Jugoslavije, nikada nije počivalo na interesovanju za njih same, već je posmatrano kroz prizmu koliko na njih mogu da utiču ili da ih koriste druge velike sile. Zbog toga je do Drugog svetskog rata prisustvo britanskih obaveštajaca u Beogradu bilo svedeno na minimum. Jedino je u septembru 1939. godine bio postavljen stalni predstavnik s nalogom da prikuplja podatke o kretanju nemačkih i italijanskih trupa u susednim zemljama. Po završetku Drugog svetskog rata došlo je do većeg interesovanja za Jugoslaviju, naročito zbog toga što je ona u to vreme „flertovala” s Istočnim blokom.

Da li je preterano govoriti o Balkanu kao prirodnoj interesnoj sferi na koju polažu pravo britanski obaveštajci?

Nakon propasti Austrougarske monarhije posle Prvog svetskog rata Balkan je bio nestabilan region u kome su veliki igrači, posebno Nemačka, SSSR i Italija, lako mogli da obezbede manevarski prostor. Međutim, u to vreme služba MI6 raspolagala je ograničenim resursima i nije bila u stanju da svakodnevno ulaže u ovaj region. Kada su Nemci, naposletku, ipak zapretili, a potom i okupirali balkanske zemlje u Drugom svetskom ratu, i agenti MI6 i subverzivna organizacija Uprava za specijalne operacije počeli su sve više da ulažu u Balkan, pa se situacija značajno promenila.

Uloga britanskog faktora bila je i te kako značajna u nadigravanju različitih frakcija na ovim terenima za vreme Drugog svetskog rata. Šta arhive pokazuju, kakav je bio odnos MI6 prema Dragoljubu Draži Mihailoviću i Josipu Brozu Titu?

Glavni princip kojim su se Britanci vodili u saradnji s pokretima otpora u okupiranoj Evropi bio je „neprijatelj mog neprijatelja je i moj prijatelj”. Iako u Londonu uglavnom nisu blagonaklono gledali na pružanje podrške zagriženim komunistima poput Tita, došli su do zaključka da je njegova organizacija mogla da ubije više Nemaca nego Mihailovićeva. Dobrim delom rata, što se odnosi na sve okupirane zemlje, gotovo da se uopšte nije razmišljalo o tome ko će prigrabiti vlast kada Nemci budu poraženi.

U poslednje vreme mogu se čuti mnoge kontroverze u vezi s Titovim poreklom. Šta je britanska tajna služba znala o njegovoj biografiji i interesnim sferama s kojima je bio povezan?

Služba MI6pre rata nije znala skoro ništa o Titu i počeo je da joj postaje zanimljiviji tek kada je isplivao kao ozbiljan vođa pokreta otpora. Uprava za specijalne operacije tada je već preuzela vodeću ulogu u Jugoslaviji, mada nisam proučio njihove podatke, od kojih su neki dostupni u britanskom Nacionalnom arhivu. Posle rata, kada je Tito došao na vlast u Jugoslaviji, službu je najviše zanimalo u kojoj se meri on i sama država mogu odvojiti od komunističkog bloka, a posebno nakon Titovog raskida s Moskvom 1948. godine.

Pominjete da je te godine zatražio azil u Švajcarskoj…

Ne znam da li je to tačno, ali sam želeo da nađem izveštaj. Veliko je pitanje da li je Tito bio rešen da ostane u Jugoslaviji i da se bori do poslednjeg daha ili je, naprosto, bio jedan podmitljivi i beskrupulozni političar koji je grabio sve što je mogao.

Kako vidite današnji odnos MI6 prema Balkanu? Može li se govoriti da je on na nekakvoj listi prioriteta britanske službe?

Nisam stručnjak za današnje britanske obaveštajne službe, ali znam da će u žiži interesovanja Velike Britanije uvek biti mesta koja bi najpre mogla direktno da ugroze britanske nacionalne, političke i ekonomske interese. Istovremeno, na listi prioriteta visoko se kotiraju i oni lokaliteti koji bi mogli da se iskoriste kao posrednici za ostvarivanje drugih ciljeva. Vi ćete bolje od mene proceniti da li neka balkanska zemlja odgovara jednom od ova dva opisa!

Koji su, onda, delovi planete najzanimljiviji agentima MI6?

Kako ovo nije moje polje istraživanja, mogu samo da kažem da bi prioritet trebalo da budu Al Kaida i slične organizacije, koje već dugo predstavljaju problem. I naravno, kao i odvajkada, služba MI6 sigurno prikuplja podatke o ozbiljnim rivalskim državama, kao što su Rusija i Kina.

(Politika)

KOMENTARI



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u