СРБИЈА ПОЧИЊЕ ОСТВАРЕЊЕ ВЕЛИКОГ ПЛАНА: Може ли Србија вратити своју памет као Индија и Ирска! ЕВО ШТА ЈЕ ПЛАН

СРБИЈА ПОЧИЊЕ ОСТВАРЕЊЕ ВЕЛИКОГ ПЛАНА: Може ли Србија вратити своју памет као Индија и Ирска! ЕВО ШТА ЈЕ ПЛАН

20 октобра 2019

Да се није лако борити и изборити са заустављањем одлива младих високообразованих људи из Србије, најбоље говори најава писања Стратегије за управљање економским миграцијама од 2020. до 2027. године.

За спречавање те комплексне појаве од које Србија, као и свака земља која се са њом суочава, има велику штету, очигледно није био довољан почетком године формиран Координациони тим за управљање економским миграцијама. Након шест одржаних седница, тај тим је закључио да је неопходно и писање Стратегије која би требало да сабере најбитније мере које би могле да дају резултат.



Најављујући доношење Стратегије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић прецизирао је да је прво неопходно да се сачини анализа параметара који утичу на економске миграције. Стратегија ће, како је рекао, бити конципирана тако да се зна ко шта ради у држави, како би се зауставио одлив мозгова и њу ће пратити акциони план.

Наш најпознатији стручњак за миграције, професор Економског факултета у пензији и члан Координационог тима Владимир Гречић, међутим, сматра да је тренд који је одавно присутан, не само код нас, немогуће спречити.

„Одлив мозгова се не може зауставити нити је то пожељно. Људи треба да оду, да се школују, да раде и да се врате. Оно што је важно и што је пожељно, то је та циркулација у оба правца, да људи одлазе, али и да се врате“, сматра он.

Све већа емиграција

Статистика о „одливу мозгова“ из Србије не постоји, јер се углавном заснива на подацима земаља у које су млади отишли, а није лако евидентирати све особе које улазе у неку земљу, јер неке у току године то учине више пута, објашњава професор Економског факултета у Београду Михаил Арандаренко.

„Оно што сигурно знамо, јесте да се миграција повећава. Наши званични подаци су да је прошле године отишло пет-шест хиљада људи, оних који су се одјавили. По оцени ОЕЦД-а, реч је можда и о цифри од близу 50.000“, додаје саговорник Спутњика, ограђујући се да би ту бројку ипак требало проверити, јер се том статистиком у последње време није бавио.

Оно што је ипак неспорно, додаје он, јесте да сви индикатори указују на то да се емиграција последњих неколико година повећава и да ће наставити да се повећава.

Нити привлачимо нити задржавамо таленте

Уосталом, и последњи извештај Светског економског форума показује да је Србија по индикатору „капацитет за задржавање талената“ на 134, а по индикатору „капацитет за привлачење талената“ на 132. позицији од укупно 137 земаља.

Арандаренко, међутим, указује на бројке које додатно брину: код нас сваке године око 110.000 људи „напусти“ радну снагу, односно радни узраст, како то економисти кажу, а само 70.000 нових уђе.

Сада се људи запошљавају на разне начине и по онлајн платформи. Многи високообразовани сами бирају да раде као такозвани телемигранти — живе у земљи, али раде за стране послодавце. Неки имају фирму, неки не, неки то раде и уз други посао. Многим младима је често то одскочна даска за физички одлазак у иностранство. Он зато сматра да би држава прво требало да одустане од једне од мера које је најавила.



„Када причамо о мерама које држава треба да предузме, најава провере да ли су они који су пријављени као самозапослени заиста самозапослени, како би држава евентуално скупила још пореских прихода, једна је ствар од које мислим да би требало да се одустане док се не осветли мало обухватније Стратегија задржавања младих“, сматра професор Економског факултета.

Избећи рестриктивне мере

На питање шта би, пре свега, требало да се нађе у Стратегији, Арандаренко каже да не постоји магични штапић, али да је главни рецепт имати добар привредни раст, креирати боље окружење, не само економско него и друштвено, да људи остају.

„И то се, наравно, не решава за једну годину. Могу да кажем које мере не би донеле пуно ефекта — рецимо, оне које се односе на доделу станова, демографске, где дајете додатне подстицаје породиљама и сличне ствари. Ми, с друге стране, немамо пореске олакшице за децу, за издржаване чланове домаћинства. То би била далеко финија мера у односу на то да ће држава некоме дати стан, а њих 99 одсто га неће добити“, мишљење је Арандаренка.

Гречић, такође, указује да је реч о дугорочном послу, где предност у односу на рестриктивне треба дати стимулативним мерама.

„Оно што је по мени најбитније, то је усклађивање система образовања са потребама привреде, водећи нарочито рачуна о технолошким и другим променама које са собом носи четврта индустријска револуција, зато што ће ова Стратегија обухватити период 2020-2027. године. Смањила се стопа незапослености, али имамо велики број високообразованих људи који су незапослени, а с друге стране постоји несташица за одређеним профилима кадрова у привреди“, објашњава овај стручњак.

Други међу приоритетима, по његовом мишљењу, јесте стварање бољих услова за повратак стручњака из наше дијаспоре и за привлачење оних из иностранства у Србију.

Омогућити повратак

То претпоставља да Србија превазиђе слабости какве су низак ниво улагања у истраживање и иновације, одсуство стратешког управљања, мали број истраживача у привреди, непостојање механизама за сарадњу науке и привреде.

Трећа веома важна мера, по оцени Гречића, односи се на стварање повољне климе за директне инвестиције дијаспоре.

На питање да ли је модел оних који су успели да врате из иностранства своје образоване људе, попут Индије, Кине, Ирске, примењив код нас, он каже да се ниједан не може пресликати, али да од сваког нешто можемо да применимо. Указао је на пример Индије, која је мерама успела да ангажује око 40 одсто оних који су се вратили из иностранства отварајући фирме из области информатичке технологије.

Посебно је, међутим, нагласио да је поучан пример Ирске која је имала доста успеха у враћању образованих из света. Њихова дијаспора је финансирала студирање стручњака из Ирске у Америци где их је највише било, с обавезом да се они по завршетку студија врате у домовину. И Шкотска је са дијаспором развила програм повратка младих образованих стручњака, каже он и напомиње да је Велс пре неколико месеци објавио програм директних инвестиција дијаспоре у ту земљу Уједињеног Краљевства.

У сваком случају, оно што предстоји, то је припрема документа са анализом стања и ефектима миграционих токова, за коју је задужен управо Гречић и он ће бити основа за писање предлога Стратегије.

(Спутњик)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Gagi says:

    "Naš najpoznatiji stručnjak za migracije, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji i član Koordinacionog tima Vladimir Grečić, međutim, smatra da je trend koji je odavno prisutan, ne samo kod nas, nemoguće sprečiti"." Nakon šest održanih sednica, taj tim je zaključio da je neophodno i pisanje Strategije koja bi trebalo da sabere najbitnije mere koje bi mogle da daju rezultat ". ETO, strucnjak kaze da to nije moguce spreciti a ovi odrzavaju sednice (sest) i mlate praznu slamu. UPRAVO ZBOG TOGA mladi skolovani ljudi odlaze, nije potrebna velika inteligencija da se shvati da se ovde samo odrzavaju sastanci - bez rezultata. U drzavi Srbiji nikada nije bilo ovolikih agencija, NVO, foruma. Svi se oni zalazu za bolji zivot i drustvo, veoma lepo dotirani od nameta svih gradjana. Apsurd je da narod koji svojim licnim zaslugama stvara zivotni dohodak, MORA da finansira profesionalne pijavice koji ce ga "stititi i brinuti o njegovom zivotu". Jeste, mladi su slepi i nisu u stanju da vide kako imucni roditelji preko svojih politickih kombinacija svoj deci otvaraju ovakve agencije. Nema u ovoj drzavi para za mlade i sposobne, prioritet su razmazeni i nesposobni.

  2. Nićifor says:

    Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević precizirao je da je prvo neophodno da se sačini analiza parametara koji utiču na ekonomske migracije. Prvo je neophodno sačiniti precizan spisak onih koji su na sumnjiv način stekli diplomu visokog obrazovanja, među kojima je i Jorgovankin šofer, poništiti te diplome, kao što su to počeli raditi u BiH, i svakog vratiti na radno mesto koje odgovara njihovim stvarnim kvalifikacijama. U Srbiji, prema pisanju nezavisnih medija, takvih diploma ima (čini mi se) oko 1450. U samom vrhu vlasti je najviše spornih diploma. U vreme Tita, kad su se sudije držale zakona kao pijan plota, svi koji su stekli sumnjive diplome VK radnika pa bili raspoređeni na radna mesta u skladu sa tim kvalifikacijama bili su krivično kažnjavani, a u parničnom postupku obavezani da poslodavcu vrate neopravdano ostvarenu zaradu, po tužbi za neosnovano bogaćenje. Kad bi danas poslodavci kontrolisali sumnjive diplome hiljade uhlebljenih u javna preduzeća bi ostale bez posla, jer je većina njih bez ikakvih kvalifikacija, To se vidi i u Skupštini gde neki poslanici (poslanice) nisu u stanju pročitati ono što im je napisano, a poznat je i slučaj devojke koja ima zapaženu funkciju na lokalnom nivou koja od tri reči dve ne zna pravilno izgovoriti, što bi znao svaki učenik trečeg razreda osnovne škole.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u