SRBIJA PREPLAVLJENA OPASNIM PROIZVODIMA: Znamo li šta jedemo?

SRBIJA PREPLAVLJENA OPASNIM PROIZVODIMA: Znamo li šta jedemo?

19 marta 2014

gmo-700x446 - CopyPa ko preživi… Neki aditivi su toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu i ostavljaju veoma velike posledice po zdravlje ljudi.

Ako ste odlučili da iz upotrebe konačno izbacite „koka-kolu” ili „pepsi”, osvešćeni najnovijim saznanjima o potencijalno kancerogenim sastojcima pomenutih gaziranih pića, ne bi bilo zgoreg da još malo sačekate pre nego što sadržinu vašeg frižidera proglasite bezbednom za zdravlje.

Jer Srbi, mada često toga nisu ni svesni, svakodnevno u svoj organizam unose namirnice „bogate” raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti štetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje.

Potencijalno opasna hemijska jedinjenja

– Hidrogenizovane masnoće
– Transmasne kiseline
– Akrilamid
– Natrijum-nitrat i drugi nitriti
– Polifosfati

Opasno mleveno meso

Dok se potencijalno kancerogeno sredstvo za bojenje 4-MEI može naći u svakoj flašici „koka-kole” u bilo kojoj zemlji na svetu, samo se još u Srbiji mogu kupiti mesni proizvodi koji sadrže polifosfate i druge štetne sastojke. Neki od njih su, štaviše, toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu, a mada su zvanično zabranjeni, proizvođači ih i dalje obilato koriste kako bi namirnice duže trajale, imale lepšu boju ili jednostavno prijatniji ukus.

Tako se, recimo, konzervans E-407 karagenan odavno nalazi na listi zabranjenih aditiva u zemljama Evropske unije, budući da je dokazano da izaziva brojna oboljenja želudačno-crevnog trakta (među njima i rak debelog creva), ali ga u Srbiji možete naći na svakom koraku, odnosno bukvalno u svakoj mesari. Bivši veterinarski inspektor Miroslav Stojišić za Press nedelje kaže da se ovaj sastojak kod nas koristi i u mlečnoj industriji, zbog čega bi država morala da reaguje i da zaštiti potrošače i njihovo zdravlje.

Saveti stučnjaka

Nutriciolog Ljubomir Pfaf ističe da je crni hleb uvek bolji od belog, a mladi sir od starijeg, a da je najbolje jesti ribu, jer je to najzdravije meso.

– Ako je reč o hladnokrvnim životinjama, onda riba, a ako je reč o toplokrvnim, onda konjsko meso. Riba je bogata vitaminima i omega 3 masnim kiselinama, a naučno je dokazano da čovek koji jede ribu tri puta nedeljno nema šanse da dobije neko srčano oboljenje. I priroda je to dokazala. Iako žive u najgorim uslovima, u izuzetno niskim temperaturama, još nijedan Eskim nije imao povišen pritisak, srčani ili moždani udar – kaže Pfaf.

– Taj E-407 karagenan spada u grupu najštetnijih aditiva, a kod nas se stavlja u viršle, šunke, čak sam skoro u jednoj prodavnici video da ga ima i u mleku. Karagenan je izuzetno opasan, jer je potencijalni izazivač raka debelog creva. A stavljaju ga u namirnice koje ljudi svakodnevno kupuju i unose u organizam – upozorava naš sagovornik.

Polifosfati su, takođe, uobičajena pojava u ovdašnjim suhomesnatim prerađevinama, a proizvođačima nimalo ne smeta što je isti dokazano genotoksična materija, te njegovo preterano unošenje u organizam može izazvati mutacije gena. Osim što ih stavljaju u šunke i parizere, zabranjeni polifosfati mogu se naći bezmalo u svakom kiosku brze hrane u Srbiji.
– Nigde se u svetu polifosfati ne stavljaju u mleveno meso, osim kod nas, gde ih možete naći gotovo u svakom kiosku koji prodaje ćevape i pljeskavice. Za to je kriva veterinarska inspekcija, jer ne radi svoj posao. Takve namirnice ne smeju da idu u promet, samo što se ovde kontrole izvršavaju po nalozima tajkuna i proizvođača, pa se tako desi da u našoj hrani možete naći aditive, boje, emulgatore koji se više nigde u svetu ne koriste – objašnjava Miroslav Stojšić.

„Koka-Kola”: Ne menjamo formulu

Iz kompanije „Koka-Kola” juče su saopštili da je karamel boja svih njihovih proizvoda bila, jeste i uvek će biti bezbedna i da kompanija ne menja čuvenu formulu svojih napitaka.

– Tokom godina povremeno smo modernizovali proizvodni proces, ali nikada nismo menjali svoju tajnu formulu. Zamolili smo proizvođače karamela da prilagode proces proizvodnje kako bi se smanjila količina 4-metilimidazola u karamelu, ali to neće imati uticaja na formulu ili na proizvode savršenog ukusa i visokog kvaliteta, kakve potrošači od nas očekuju – saopštila je „Koka-Kola”.

Oprez sa slatkišima

Osim u slatkišima, sokovima, mesnim i mlečnim proizvodima, štetnih sastojaka ne manjka ni u povrću, jer se prilikom uzgajanja upotrebljavaju brojni pesticidi, od kojih su neki dozvoljeni u određenim količinama, a drugi baš i nisu. Nutriciolog Ljubomir Pfaf upozorava da se čak ni takozvana organska hrana više ne može smatrati u potpunosti zdravom, kao i da bi morali da prestanemo da se „pravimo pametni” i da izbacimo iz upotrebe sastojke koji su dokazano pogubni za zdravlje.

– Namirnice organskog porekla proizvode se u čistoj i potpuno prirodnoj sredini, dakle na terenima gde ne postoji nikakvo zagađenje zemljišta, vode ili vazduha. Meni je žao što moram da konstatujem da takvih terena na planeti Zemlji više nema! Takođe, činjenica je da ti aditivi nemaju nikakvu drugu ulogu osim da poprave boju, miris ili ukus nekog proizvoda. Postoje aditivi koji su na crnoj listi, zabranjeni su, pa je njihova upotreba krivično delo, ali postoje i oni koji su navodno manje opasni i koji se kod nas koriste i dan-danas. Međutim, ako nešto ne valja, ako je u svetu dokazano da su ti sastojci štetni, ja ne znam zbog čega se mi pravimo pametni. Ako je nešto crno – crno je i ne može nikako da bude belo samo zato što nama tako odgovara – kaže za Press nedelje Ljubomir Pfaf.

PET NAJOPASNIJIH JELA

HOT-DOG

Međunarodna koalicija za prevenciju kancera savetuje roditeljima da deci ne daju više od tri viršle nedeljno, jer je dokazano da obilnije količine ove namirnice povećavaju rizik od dobijanja raka

SUHOMESNATI PROIZVODI

Mesne prerađevine gotovo bez izuzetka sadrže isti onaj natrijum-nitrat koji se može naći i u viršlama. U slanini se nalaze i zasićene masti koje takođe povećavaju rizik od kancerogenih i srčanih oboljenja

KROFNE

Sadrže hidrogenizovane masnoće, šećer, belo brašno, akrilamid. Dakle, manje-više sve ono što ne bi trebalo da unosimo u organizam. Zapravo, nema goreg načina da počnete dan od krofni za doručak…

POMFRIT

Slična situacija kao i sa krofnama: transmasne kiseline, akrilamid, u nekim restoranima čak i šećer. Osim što će vam zasićene masnoće zakrčiti arterije, raste opasnost i od kancerogenih bolesti

KREKERI/KOLAČI/ČIPS

Belo brašno, šećer, nezdrave masnoće, veštački aditivi… Kada su grickalice u pitanju, više nije dovoljno pogledati sastav na ambalaži, jer se pojedini proizvođači služe raznim trikovima kojima potrošače dovode u zabludu.

(Pres)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *