Srbija pretekla Makedoniju na putu ka EU

Srbija pretekla Makedoniju na putu ka EU

7 jula 2013

srpsko-makedonska-zastavaDok je Srbija sve više u centru pažnje Brisela, Makedonija gotovo nestaje s radara EU – štampa na nemačkom jeziku prenosi intervju s ministrom spoljnih poslova Srbije i ocenjuje zastoj Makedonije prema EU.

„Nakon pristupa Hrvatske početkom jula, sledeći kandidat s Balkana – Srbija – napravio je iskorak prema članstvu EU „, piše Viner cajtung podsećajući da je Evropska unija najavila da će s tom zemljom najkasnije krajem januara 2014. započeti pregovore o pristupu. Viner cajtung prenosi intervju s ministrom spoljnih poslova Srbije Ivanom Mrkićem. On je povodom najave o početku pregovora sa Srbijom za taj list izjavio da su u Srbiji od samog početka zastupali ideju da sve ružne stvari ostave iza sebe – „kao što su to uradili Nemci i Francuzi nakon Drugog svetskog rata“. Mrkić je obrazložio da su u Srbiji odjednom shvatili da godinama nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji nisu napredovali te da konačno moraju da se kreću napred, „i to u dobrom smeru. Počeli smo sa svima da komuniciramo i stvaramo otvorene odnose. I mislim da smo uradili dobar posao.“

Prepreke u primeni sporazuma s Kosovom

Na pitanje da li postoje prepreke na putu ka članstvu, Mrkić je kazao da ne vidi nikakvih „konkretnih“ prepreka: „Mi smo pokazali da sa svima želimo dobre odnose, ne samo u regiji. Osim toga, sproveli smo ozbiljne reforme u Srbiji i napravili velike iskorake u nekim sektorima. Ali ne bih hteo da prognoziram kada će Srbija dobiti odobrenje ili šta god. Tu se ne radi ni o brzini, već o tome da se podstaknu kvalitativne reforme od kojih zemlja profitira. Ukoliko se to uradi, to se i primeti, i sve ostale odluke su moguće.“

Šef srpske diplomatije navodi da će svakako biti prepreka u daljoj primeni Briselskog sporazuma s Kosovom, jer „to nije jednostavna stvar, sprovesti nešto u delo, što je pre nekoliko meseci, da ne kažem, pre jedne ili dve godine bilo još nezamislivo.“ Mrkić je međutim ujedno dodao kako smatra da će do potpune primene tog sporazuma doći do kraja godine i naglasio da bi već sada moglo da se pregovara s Prištinom na bilateralnom nivou – bez EU, iako je pomoć visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, Ketrin Ešton, bila „nužna za početak procesa“, kako je to naglasio Mrkić.

Osvrćući se u intervjuu dalje na primenu sporazuma s Kosovom u praksi, Mrkić je kazao da će biti potrebno vremena kosovskim Srbima te da se „moramo osloniti na našu braću i sestre na Kosovu, jer oni moraju da iskreno prihvate novi sporazum“. Kazao je i da Srbi i Albanci na Kosovu još nisu oprostili jedni drugima, ali da su „na dobrom putu“. „Računam tu i na albansku stranu da budu kreativniji, jer Srbi, koji žive na Kosovu, su u manjini“, zaključio je u intervjuu za list Viner cajtung, ministar spoljnih poslova Srbije, Ivan Mrkić.

Makedonija nije ni na dnevnom redu EU

O putu prema Evropskoj uniji piše i Noje cirher cajtung (NZZ), ali o makedonskom putu, odnosno bolje rečeno blokadama zemlje na tom njenom putu. NZZ piše da je Makedonija nekada bila uzorni kandidat, a da je danas gotovo potpuno nestala s radara politike proširenja Evropske unije.

„Godine 2005. je Makedonija kao kandidat EU bila gotovo na istom nivou s današnjom članicom Hrvatskom. Srbiju je ostavila daleko iza sebe. Beograd tada nije imao ni potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom. Sada će Beograd verovatno u januaru započeti pristupne pregovore, a Makedonija nije ni na dnevnom redu. Ko je kriv? Za premijera Nikolu Gruevskog (na naslovnoj fotografiji s Ivicom Dačićem), koji je na čelu vlade od 2006., odgovor je jasan. Kriva za zastoj jeste Grčka, koja svaki integracijski korak čini zavisnim od toga hoće li se Makedonija odreći svog imena i ubuduće se zvati na primer Gornja ili Vardarska Makedonija. Na drugom mestu Gruevski krivicu pripisuje velikim zemljama Evropske unije, koje su Grčkoj doduše nametnule kompletan privredni program, ali ne vrše pritisak na Atinu po pitanju imena. Kritika makedonskog premijera je opravdana – ali ne u potpunosti. Jer za unutrašnjo-političku stagnaciju nije odgovoran ni Brisel ni Atina, već njegova vlada. Neki posmatrači kritikuu sve jači autoritarni stil s kojim koalicija nacionalno-konzervativnog VMRO-a i etnički albanske stranke DUI vlada zemljom. Već sedam godina opozicija gubi na svim izborima. Međutim, koliko god da je vlada u odnosu na reformu države i uprave bila pasivna, utoliko više je angažovana, kada je u pitanju politički identitet“, piše NZZ obrazlažući da su velike svote novca uložene u izgradnju centra Skoplja poručujući: „Mi Makedonci smo ponosni potomci Aleksandra Velikog. I ako i ne pripadamo Evropskoj uniji i ako smo siromašni – naš identitet niko ne može da nam uzme. Kako će ta zemlja pronaći izlaz iz slepe ulice, ostaje nejasno“, zaključuje NZZ.

(Dojče vele)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *