Srbija, Rusija i ekonomija

Srbija, Rusija i ekonomija

9 aprila 2014

branko-radun-fotoPiše: Branko Radun

Prošli četvrtak je medijski obeležen nastupom ambasadora Rusije Aleksandra Čepurina na okruglom stolu „Kosovo–Krim: sličnosti i razlike”, koji je organizovao Centar za razvoj međunarodne saradnje. Autor ovog teksta je učestvovao na tom skupu.

Ruski ambasador je rekao da je Kosovo otrgnuto od Srbije, a da se Krim ujedinio sa Rusijom u skladu s međunarodnim pravom. Naveo je i to da je Srbija rekla, misleći na izjavu Aleksandra Vučića, da „neće ništa uraditi što bi moglo da naruši naše odnose i nanese nam štetu”, istakavši da su oni time „zadovoljni”. S druge strane, iz EU, a pre svega iz Nemačke, dolaze poruke da su i oni zadovoljni pozicijom Srbije povodom ukrajinske krize.

Nažalost, mnogim zemljama u regionu se pod pritiskom EU pridružila i Crna Gora u osudi Rusije i uvođenju sankcija najvećoj državi na svetu. Sankcije Podgorice sigurno nisu nešto što će zabrinuti Moskvu,ali su jasna poruka od kakvog su materijala napravljeni balkanski i evropski političari. U ovom delu Evrope Srbija je verovatno jedina zemlja (uz Bosnu, to jest Republiku Srpsku) koja nije osudila Rusiju i koja joj nije uvela sankcije.

Zašto je ovakvo balansiranje između istoka i zapada pozitivno postignuće? Zato što je Srbija kao i druge države bila pod žestokim pritiskom da osudi Rusiju,što bi bilo i sramotno i štetno za našu zemlju. Naravno da ovom odlukom nisu zadovoljni ni NATO lobisti koji su želeli da Srbija poklekne pod pritiskom, ali ni rusofili koji bi voleli da je iz Beograda stigla otvorena podrška Rusiji za prisajedinjenje Krima. Što,naravno,u ovakvim geopolitičkim odnosima snaga nije realno. Izbegavajući opasne krajnosti, Srbija je izabrala srednji put koji u ovom trenutku i jeste najmudriji. Time se, barem za neko vreme, izbegava konfrontacija koja jednoj maloj i siromašnoj zemlji na brdovitom Balkanu nikako nije potrebna. Eskalacija sukoba u Ukrajini i moguća podela ove države mogla bi da obnovi talas pritisaka iz SAD i EU da Srbija osudi Rusiju, što bi otežalo spoljnopolitičku poziciju zemlje.

Očigledno je da treba održati neutralnu ili nesvrstanu spoljnopolitičku poziciju koliko je to moguće. Barem gledano situaciono – to jest u određenom kontekstu i međunarodnoj situaciji graditi takvu poziciju koja bi ojačala i našu spoljnopolitičku poziciju. Srbija je osuđena svojom istorijom i geopolitičkim položajem da bude „istok zapadu i zapad istoku”. To je i slabost,ali i snaga naše pozicije. Stoga treba maksimalno iskoristiti tu poziciju „između istoka i zapada” zarad dobra i napretka zemlje i privrede. „Južni tok” je jedan od takvih projekata kojim se preko naše teritorije povezuju istok i zapad, a od koga bismo mi imali ogromne koristi. Drugi element u transferu geopolitičke pozicije u ekonomsku stratešku prednost jestepovlašćen carinski status Srbije na ruskom tržištu. Tako bi se agresivnom strategijom privlačenja kapitala, domaćeg i stranog, u proizvodnju koja bi bila plasirana na rusko tržište srpskoj privredi dao značajan zamajac. Kombinacija zapadnog kapitala i novih tehnologija s mogućnošću plasiranja robe na rusko tržište sa nižom carinom šansa je koja do sada nije iskorišćena.

Isto tako nije redak stav koji se može čuti od ruskih zvaničnika da oni nemaju ništa protiv procesa srpskih evrointegracija (osim ako ne bi time kočili razvoj srpsko-ruskih odnosa). Motiv za neke ruske investitore u Srbiji je i srpski status potencijalnog člana EU, što bi značilo da se ovde za ruski biznis otvaraju još jedna evropska vrata. Iako pripadamo evroskepticima koji ne veruju u spremnost EU na proširenje na Balkanu, kao ni u korist koju od proširenja danas mogu imati nove članice (za razliku od onih koji su ušli deceniju ranije), ne treba potceniti ni ovakvo rezonovanje ruskog ili nekog drugog poslovnog sveta koji dolazi van EU. No radi očuvanja one već pomenute neutralne ili nesvrstane pozicije,čini se da je najrealniji status specijalnih odnosa sa EU, a bez formalnog članstva. Takva pozicija bi nam otvarala vrata i na istoku i na zapadu na način da od toga imamo neke koristi. A ne kao u proteklih deset i više godina da radimo i sa istokom i sa zapadom u korist sopstvene štete.

(Politika)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. qryber says:

    ...nova doza anestezije za narod...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *