Srbija se polako ali sigurno približava članstvu u NATO alijansi, iako je samo 17% odsto građanja za učlanjenje

Srbija se polako ali sigurno približava članstvu u NATO alijansi, iako je samo 17% odsto građanja za učlanjenje

12 novembra 2013

anti-natoGrupa levičarskih aktivista upala je juče na otvaranje studentskog NATO samita koji je ove nedelje u Beogradu okupio 130 studenata iz više od 50 država. Nekoliko mladića koji su raširili transparent s porukom „Ne zaboravljamo, ne opraštamo, ne u NATO” i obeležjima političke organizacije NKKPJ-SKOJ optužilo je organizatore konferencije za propagiranje ubijanja dece. Usledila je višeminutna žučna rasprava koju je, kako prenosi Tanjug, pratilo skandiranje poruka „NATO ubice napolje iz Srbije” i „Neće proći NATO gangsteri”.

Studentski NATO samit održava se nedugo pošto je Srbijom protutnjala „Tura partnerstva” tokom koje su predstavnici Atlantskog saveta i slovačke ambasade, zemlje koja je ove godine „kontakt ambasada” između Srbije i NATO-a, građanima Kragujevca, Niša, Novog Sada, Zaječara i Beograda kroz iskustva Slovačke ukazivali na prednosti učlanjenja Srbije u ovualijansu.

Da nije bilo jučerašnjeg upada levičara na NATO skup, on bi, kao i najveći broj aktivnosti Alijanse, protekao manje-više nezapaženo . Akcije NATO Odeljenja za javnu diplomatiju u Srbiji po pravilu se odvijaju ispod frekvencije koju beleže medijski radari u Srbiji. Tek tu i tamo pojavi se neka izjava koja uzburka duhove i nametne pitanje klizi li to Srbija prema NATO-u uprkos tome što se ogromna većina njenih građana protivi tome. Istraživanja, naime, pokazuju da ulazak u ovu alijansu ima podršku tek od 13 do 17 odsto građana Srbije.

Upravo ovo pitanje postavljeno je posle nedavne izjave Danijela Servera, poznatog albanskog lobiste, analitičara iz Vašingtona, koji je rekao kako bi Srbija u narednih nekoliko godina mogla da promeni stav oko NATO-a. Srbija, kako je ocenio, nije sada spremna za takav korak, ali mu je ipak, kaže, „ptičica” rekla da neće proći više od nekoliko godina pre nego što se sruši taj tabu.

Ako bi cenili samo po javnim istupima političara iz vlasti proteklih godina građani Srbije ne bi tu „ptičicu” trebalo da traže u njihovih redovima. Skupština Srbije je još 2007. godine donela Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije koju niko iz redova vladajućih koalicija proteklih godina nije, bar javno, dovodio u pitanje. Kako, međutim, treba uvek čitati i između redova, protivnici ulaska Srbije u NATO posle jedne nedavne izjave premijera Ivice Dačića zapitali su se nije li se ipak u odnosu prema ovoj alijansi nešto promenilo. Dačić je, podsetimo, kada su ga nedavno upitali kakve su šanse da Beograd počne da razmišlja o članstvu u NATO, on odgovorio da je siguran da će Srbija u narednom periodu biti okružena državama članicama te alijanse.

„Siguran sam da će se, shodno tome, vršiti pritisak na Srbiju da postane deo NATO-a. Siguran sam da bi to možda bilo u našem interesu, ali sam siguran takođe da takvu odluku nećemo doneti”, rekao je Dačić.

Za Aleksandra Mitića, predsednika Centra za strateške alternative (CSA) i nekadašnjeg dopisnika Tanjuga iz sedišta NATO-a u Briselu, nema dileme da je bivši državni vrh radio tajno, ali aktivno, na približavanju Srbije NATO-u.

„Ni sadašnji državni vrh nije ’gadljiv’ po pitanju članstva Srbije u NATO. Dakle, kontinuitet nesporno postoji. Rekao bih da Vlada Srbije nije da ne želi, već ne sme da donese odluku o daljem približavanju NATO-u jer se 8 od 10 građana Srbije protivi članstvu u NATO-u. Dakle, do daljeg približavanja NATO-u može doći samo krišom, van očiju javnosti, korak po korak, tehnokratskim procesom koji javnost ne može da isprati niti da razume”, smatra Mitić.

Dve su stvari, kako kaže, koje NATO mora da uradi kako bi priključio Srbiju – da pridobije vlast i javno mnjenje.

„Što se tiče pridobijanja vlasti, posle Briselskog sporazuma i pratećih ucena, članice NATO-a znaju da je pravi trenutak za pritisak na vlast. One će svakako pokušati da što više uvuku Srbiju ka NATO-u tehničkim pitanjima poput standardizacije, saradnjom preko misija EU i političkim pritiscima. Vlast takođe pokazuje da joj ne smeta da na istaknute funkcije postavi ličnosti koje otvoreno lobiraju za članstvo Srbije u NATO-u. Takav je slučaj s Tanjom Miščević, pomoćnicom Dragana Šutanovca i glavnim arhitektom povezivanja pitanja EU i NATO-a u Ministarstvu odbrane, koja je nedavno postala šef pregovaračkog tima sa EU. Kako tek objasniti slučaj Franka Fratinija, koji mesecima lobira za članstvo Srbije u NATO-u i koji je kandidat za generalnog sekretara NATO-a, a postaje savetnik države koja je proglasila vojnu neutralnost. Da li će njegova uloga biti upravo ta da ’preobrati’ ključne ljude u vlasti u smeru NATO integracija”, pita se Mitić.

Što se tiče javnog mnjenja, kako objašnjava, ključni interes NATO lobista je da se iz glave građana Srbije izbace emocije, da se iz diskusije o NATO-u neutrališu i obezvrede sva naša iskustva. I da se proces članstva u NATO-u prikaže neizbežnim, što je nonsens jer su danas u Evropi vojno neutralne i najsevernija država Finska i najzapadnija Irska i najistočnije Ukrajina i Moldavija, i najjužnije Kipar i Malta i najcentralnije Austrija i Švajcarska.

Uz opasku da u Srbiji postoji veoma malo ljudi koji se javno zalažu za članstvo Srbije u NATO-u, direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić, učlanjenje Srbije u ovu alijansu vidi kao njenu šansu da postane deo političke zajednice stabilnih, demokratskih, humanih zemalja u kojima se poštuju ljudska prava.

„Zaboravlja se da je NATO regionalna organizacija. S geopolitičkog i vojnog aspekta postoji apsolutna logika da Srbija razmotri članstvo u NATO-u jer geografski pripada tom regionu. Imajući u vidu veličinu Srbije i veličinu globalnih izazova i pretnji i ekonomskih i prirodnih i migracionih i onih izazvanih ljudskim katastrofama izvesno je da Srbija sama nema resurse da se od svih njih brani”, konstatuje Milićeva.

Kada je reč o toliko spominjanom moralnom argumentu za neučlanjenje u NATO jer je reč o savezu koji je bombardovao Srbiju, naša sagovornica smatra da tim pre Srbija treba da se učlani pa da sa ostalim članicama razmatra sve uzroke bombardovanja, a „neki među njima su bili i te kako legitimni” kao i posledice bombardovanja, pitanje kolateralne štete i eventualno pitanje nadoknade štete.

Ona kaže i da se NATO zalaže da se UN usvoji doktrina odgovornosti za intervenciju u slučaju masovnog kršenja humanitarnog prava, genocida i drugih zločina. U određenim slučajevima je, kako ocenjuje, moralo da se interveniše, ali bi to trebalo činiti isključivo u saglasnost UN.

„Percepcija Srbije je da NATO ’šutira’ po celom svetu. Ali bez odobrenja UN bile su samo intervencija na Kosovu, Avganistanu, u istočnoj Bosni i u Libiji. Da biste nagovorili UN, pre svega SB, morate da nagovorite pre svega Kinu i Rusiju koje su manje senzibilne na masovne zločine. Suprotno opštem utisku da njihove vlade samo čekaju da skoče na obarač, zemlje članice NATO-a imaju vrlo aktivno javno mnjenje. U njihovim zemljama treba i te kako sprovesti kampanju da bi se reagovalo”, kaže Milićeva, ne sporeći da je bilo i zloupotreba kao što je slučaj sa argumentima koje je britanski premijer predočio svojoj javnosti kako bi opravdao intervenciju u Iraku.

Kada je reč o budućnosti Kosova ukoliko se Srbija prikloni ovom vojnom savezu, u NATO-u su po tom pitanju mnogo otvoreniji nego u EU. Dok su zagovornici evrointegracija Srbije mnogo diskretniji pa se iz njihovih izjava ne može uvek jasno zaključiti da li će priznanje Kosova od strane Beograda biti poslednji uslov za ulazak Srbije u ovu zajednicu naroda, NATO lobisti bez uvijanja kažu da je priznanje kosovske nezavisnosti uslov za priključenje Alijansi.

Kako je to tokom Ture partnerstva u Nišu rekao direktor Instituta za bezbednost i odbrambene studije Slovačke Ivo Samson Srbija bi na putu ka NATO-u morala da „plati cenu” koja bi se sastojala u priznavanju granica sa susedima i priznavanju Kosova. Sa ovim se slaže i Milićeva.Pitanje članstva Beograda, kako ona ocenjuje, neće se zbog neprijatnog iskustva s Turskom, Grčkom, Kiprom razmatrati pre nego što se formalizuje odnos između Srbije i Kosova. Bez obzira na to odnosi s NATO-om će se podići na viši nivo jer je Srbija podnela akcioni plan za sprovođenje individualnog programa partnerstva koji će, kaže Milićeva, najverovatnije u Briselu biti usvojen početkom naredne godine i koji će učešće Srbije u Partnerstvu za mir podigne na najviši mogući nivo.

O čemu uče studenti

Cilj Studentskog NATO samita koji se održava u Beogradu pod nazivom  „SIM NATO 2013”, kako su ranije saopštili organizatori iz nevladine organizacija za međunarodni dijalog i saradnju, AFIKAD, jeste simulacija rada i organizacije NATO-a. Studenti će debatovati o aktuelnim političkim svetskim temama kao što su problemi Severne Koreje i Irana, o ulozi NATO-a u Siriji, Egiptu, na Kosovu, nuklearnom programu Severne Koreje…

Vikiliks: Srbija neće moći zauvek da ostane van NATO-a

Da ono što se javno proklamuje nije uvek ono što se i saopštava stranim sagovornicima u četiri oka pokazale su neke depeše Vikiliksa. Tako u strogo poverljivom dokumentu pod brojem „VZCZCXRO7590”, koji je 5. februara 2010. godine iz američke ambasade u Beogradu upućen Hilari Klinton, stoji da je Jovan Ratković, savetnik za spoljnu politiku bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, preneo ambasadorki Meri Vorlik lična uveravanja predsednika Tadića da Srbija neće moći „zauvek” da ostane van NATO-a, kao i da je podrška srpskog naroda Partnerstvu za mir i članstvu u NATO-u „iznenađujuće visoka”. Naglasio je, kako se kaže, da Srbija preduzima praktične korake ka povećanju saradnje s tom organizacijom, da je poslala srpskog ambasadora u sedište NATO-a.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *