Srbija u EU tek 2025. godine, a možda ni tad

Srbija u EU tek 2025. godine, a možda ni tad

7 decembra 2013

Angela-Merkel--007Anders Cobel, bivši nemački ambasador u Beogradu, koji je preminuo 2009. godine, bio je u pravu: Srbija neće ući u Evropsku uniju pre 2025. To je posledica Novog pristupa, ali i „velike koalicije“ demohrišćana i socijaldemokrata, koja će naredne godine predvoditi Nemačku pod sloganom „Kreiramo budućnost Nemačke“. Evropi se, kažu mnogi u Berlinu, crno piše ako se Angela Merkel okrene samo svom dvorištu. A Srbiji – još crnje, jer će de fakto priznanje Kosova biti uslov svih uslova.

Ako Frank Valter Štajnmajer postane šef diplomatije i Boris Tadić ponovo zauzme odgovarajuću poziciju u Beogradu, iz Berlina bi mogla da stigne i po koja dobra vest za Srbiju. Svi uslovi bi ostali isti, uključujući i već famozno 35. poglavlje, samo što bi zahvaljujući izvanrednim odnosima Štajnmajera i Tadića pojedina pravila ponekad bila tumačena u korist Beograda, priča izvor Nedeljnika, visokopozicionirani diplomata u EU

U pristupnom ugovoru Srbije s EU bilo bi izričito formulisano da Beograd ne može da blokira ne samo članstvo nego ni bilo koji korak Kosova ka članstvu u EU

„Tema Evropa ne samo da je bila izbrisana iz izborne kampanje, nego je bila precrtana i u međustranačkim pregovorima za stvaranje vlade“, izjavio je bivši nemački kancelar Helmut Šmit. Eho njegovih reči se čuo i u stavovima nekadašnjeg šefa diplomatije Joške Fišera.

„Još gore su se stvari dogodile. Merkelova je pristala na minimalnu cenu rada, a socijaldemokrati su odustali od eurobondova (obveznice EU). Dakle, Evropi se piše crno“, kazao je Fišer povodom sklapanja dogovora o „velikoj koaliciji“ koja će voditi Nemačku u sledeće četiri godine pod sloganom „Kreiramo budućnost Nemačke“.

Reči dvojice istaknutih nemačkih političkih figura navele su me da potražim agendu iz dopisničkih dana u Briselu i okrenem nekoliko brojeva telefona starih prijatelja, koji su u međuvremenu napredovali u svojim ministarstvima ključnih država članica EU ili u evropskim institucijama. Jer, ako se Berlin tako malo interesuje za Evropu, kako li se tek odnosi prema proširenju EU.

„Biće da je Cobel, sad će mu godišnjica (Anders Cobel, bivši nemački ambasador u Beogradu, umro 2009. godine, prim. aut), bio u pravu kad je govorio da Srbija neće u EU pre 2025. godine. Sada se u pregovorima primenjuje takozvani Novi pristup, mnogo stroži i mnogo duži nego što je to bio slučaj, ne samo prema državama iz proširenja iz 2004. godine, već i prema Hrvatskoj. Mada, ako Frank Valter Štajnmajer postane šef diplomatije i Boris Tadić ponovo zauzme odgovarajuću poziciju u Beogradu, iz Berlina bi mogla da stigne i po koja dobra vest za Srbiju. Da se razumemo, svi uslovi bi ostali isti, uključujući i već famozno 35. poglavlje, samo što bi zahvaljujući izvanrednim odnosima Štajnmajera i Tadića pojedina pravila ponekad bila tumačena u korist Beograda, a ne striktno primenjena kao što će to biti, najverovatnije, slučaj. Srbijom se sada bavimo na nižim nivoima i vrlo retko dolazi na dnevni red viših zvaničnika, tako da je manevar koji uglavnom imaju ministri i njihovi zamenici sužen, jer niži službenici mogu samo da primenjuju, bez interpretacija“, kaže za Nedeljnik visokopozicionirani diplomata u EU.

U jednom internom dokumentu, u koji je Nedeljnik imao uvid, Berlin je formulisao svoju politiku prema Srbiji u procesu pregovaranja za članstvo u EU. Deo tih smernica je bio koptiran i u radni papir (non paper) koji je Berlin zajedno s Londonom predao svojim partnerima u EU. Ideja Berlina je veoma jasna: iskoristiti proces pregovaranja o članstvu Srbije u EU za potpunu normalizaciju odnosa Beograda s Prištinom. Srbiji bi se ostavila mogućnost da de jure ne priznaje Kosovo, ali bi de fakto morala da usvoji sve pravne akte i da ih sprovodi prema Kosovu kao prema bilo kojoj drugoj državi. Štaviše, u pristupnom ugovoru Srbije s EU, bilo bi izričito formulisano da Beograd ne može da blokira ne samo članstvo nego ni bilo koji korak Kosova ka članstvu u EU.

„Išinger (nemački ambasador, član trojke s Viznerom i Harčenkom koja je vodila dodatne pregovore o statusu Kosova 2007. godine, prim. aut) još tokom pregovora o statusu Kosova pominjao je, kao primer, sporazum dve Nemačke iz 1972. godine. Mislim da Berlin želi da vodi igru upravo u tom pravcu“, kaže za Nedeljnik izvor u Savetu EU.

Evo nekih smernica pomenutog dokumenta:

– Garantovati punu normalizaciju odnosa pre završetka pregovaračko-pristupnog procesa (to znači legalno obavezujuće sporazume koji garantuju Srbiji i Kosovu put ka članstvu u EU) i postaviti ga kao uslov za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 35 (poglavlje koje bi mogli da nazovemo: razno ili ostalo, prim. aut). To poglavlje bi bilo otvoreno u ranoj fazi pregovora i zatvoreno tek po postizanju cilja – pune normalizacije odnosa.

– Uslov normalizacije odnosa mora da bude ojačan u svakom pregovaračkom poglavlju, uključujući i merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja. Tako bi se osiguralo da normalizacija bude dostignuta u svim poglavljima gde je odnos prema Kosovu relevantan. Pregovarači EU bi trebalo da odrede tokom skrining procesa sva poglavlja gde Kosovo moža da bude direktno ili indirektno dotaknuto.

– Kroz poglavlje 35 će se ogledati ukupan napredak Srbije ka punoj normalizaciji odnosa s Kosovom tokom pregovaračkog procesa. U saglasnosti s Novim pristupom pregovaranju, poglavlje 35 će biti među prvima na stolu za proveru podataka, i tada će biti utvrđeni ključni uslovi za ispunjavanje merila neophodnih za otvaranja poglavlja, monitorisanje napretka i na kraju njegovo zatvaranje.

– Stvoriti efikasan obavezujući mehanizam koji bi sprečio Srbiju da blokira Kosovo, po mogućstvu uneti ga u pristupni ugovor Srbije s EU, i u svakom slučaju vezati ga za zatvaranje poglavlja 35.

– Uvesti „jaku disbalansnu klauzulu“ za normalizaciju odnosa na liniji Novog pristupa za poglavlja iz oblasti vladavine prava. To će omogućiti usporavanje pregovaračkog procesa u svim poglavljima, uključujući i zamrzavanje procesa otvaranja ili zatvaranja pregovaračkih poglavlja, u slučaju da Srbija ne čini zadovoljavajući napredak u normalizaciji odnosa s Kosovom.

– Uvesti „korektivnu klauzulu“ na bazi Novog pristupa, što bi omogućilo EU dodatni mehanizam za suočavanje s ozbiljnim preprekama tokom pregovora ako bi se našli pred nazadovanjem ili podrivanjem procesa normalizacije.

– Suspenzivna klauzula bi bila proširena i odnosila bi se i na napredak u procesu normalizacije odnosa s Prištinom.

– Stvoriti sveobuhvatni nadzorni mehanizam i obezbediti redovno ažuriranje država članica EU o napretku.

– Posvećenost dijalogu s Prištinom u cilju rešavanja tehničkih, pravnih i drugih pitanja u procesu normalizacije odnosa.

– Snažna uloga visokog predstavnika i Evropske komisije bila bi od posebne važnosti za nastavak dijaloga i monitorisanje implementacije postignutih dogovora.

– Cilj je da pregovarački proces ne omogući samo da Srbija postane članica EU, već njen uspešan član.

Dakle, pregovarački proces s EU, u očima Berlina, trebalo bi da odigra ulogu kolektivne psihoanlize u kojoj bi Srbi morali da nauče da žive sa činjenicom da je Kosovo nezavisno, i da se po mogućstvu ne sekiraju mnogo zbog toga.

(Nedeljnik)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Tandaramandara says:

    I šta iz svego ovog proizilazi, pod hitno obustaviti sve pregovore sa EU i amerikom i pristupiti u savez sa Rusima i Evroazijskom trgovinskim alijansom. I onako neće nam datiništa sami da proizvodimo, već samo da budemo šarafciger fabrika za njihove proizvode i jeftina radna snaga.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *