Srbija za poslednjih četvrt veka izgubila stanovnika koliko ukupno ima Crna Gora

Tweet

Piše: Jovo VUKELIĆ

SRBIJA izumire, nestaje kao država.

Svake godine Srbija ima manje (izgubi) 35.000 – 40.000 stanovnika. Znači, broj umrlih u odnosu na broj rođenih veći je za pomenutu brojku. Prirodni priraštaj je negativan poslednjih 25 godina i broj živorođenja iz godine u godinu uglavnom opada.

Slikovitije, svake godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nestaje grad veličine (36.000 do 38.000 stanovnika) Pirota, Zaječara, Kikinde, Prijepolja, Jagodine, Vršca, ili Sremske Mitrovice.

Nastavi li se ovakav galopirajući trend smanjivanja broja stanovnika do 2041, u Srbiji će od sadašnjih 7 miliona živeti oko 6,5 miliona ljudi.

Po prognozama do 2050. biće manje od 5,8 miliona stanovnika Srbije.

A Srbija, koja trenutno ima 6.995.808 stanovnika, ako se ovakav trend nastavi, do 2060. imaće svega od 4.0 – 5,0 miliona stanovnika.

Uz to, Srbi su na Balkanu jedini narod koji se ne uvećava nego umire, tačnije smanjuje se i nestaje, prema preciznim statističkim podacima.

Po broju živorođene dece poslednji u Evropi!

Srbi su i jedan od najstarijih naroda u Evropi i svetu.

Bela kuga odavno odavno lupa na srpska vrata. Snažnim depopulacionim procesom zahvaćen je narod u centralnoj Srbiji i Vojvodini, hrleći ka pravoj demografskoj katastrofi.

U čemu smo prvi?

Srbija je prva zemlja na Balkanu po stopi mortaliteta!

A u čemu smo poslednji?

Poslednja smo država po stopi nataliteta. Takođe, Srbija po broju živorođene dece zauzima danas poslednje mesto u čitavoj Evropi.

Smatramo da je potrebno izneti u javnost, pred čitaoce i nadležne vlastodršce ove potresne i dramatične podatke da bismo ukazali na prave razmere najvećeg problema sa kojim se Srbija kao država suočava, a unutar nje posebno srpski narod koji rapidno i ubrzano nestaje.

Neohodno je znati u kakvoj se situaciji nalazimo da bi se preduzele odgovarajuće sveobuhvatne i dugoročne mere kako bi se ovaj smrtonosni trend nestajanja i izumiranja Srbije i Srba u njoj eventualno usporio i zaustavio. Takve mere preduzela je, na primer, Rusija.

Poznato je da je u Srbiji napušteno 1.600 sela. Poznato je da Srbija ima 260.000 neoženjenih muškaraca mlađih od 50 godina.

Poznato je da ima čak 1.500 naselja u Srbiji u kojima se godišnje ne rodi ni jedno dete.

Poznato je iz poslednjeg popisa stanovništva i drugih podataka Statističkog zavoda Srbije da u Srbiji im 700 naselja sa manjeod 100 žitelja, a da je čak stotinu njih sa manje od pet stanovnika.

Predviđanja su još gora: u narednih 15 do 20 godina bela kuga „oduvaće“ još 1.200 naselja. Zabrinjava i podatak da je oko 50.000 kuća stalno, a čak 145.000 privremeno nenastanjeno. Na kraju, posledica takve situacije je oko 400.000 hektara neobrađenog poljoprivrednog zemljišta!

Činjenica je da 60 posto ukupnog stanovništva Srbije živi u gradovima, a da se populacija sve više koncentriše oko Beograda, Novog Sada i Niša.

Srbija liči na nakazu, biće sa ogrmnom glavom, i nakaznim udovima, nogama i rukama kao čačkalice, koje više ne može da se kreće, da živi…

Neverovatno je ali iastinito da bez gotovo ikakve veze sa civilizacijom u Srbiji živi najmanje 100.000 ljudi.

Veza sa najbližim gradom za većinu svodi se na posete lekaru, kupovinu goriva ili neki administrativni posao. U bespućima najčešće živee najstariji, slabog zdravlja i bez obrazovanja.Čak 42.000 domaćinstava gotovo bukvalno je odsečeno od sveta.

Sa ratovima na prostoru bivše SFRJ počela je ova demografska katastrofa u Srbiji .

Od 1992. broj umrlih je postao veći od broja rođenih, da bi do kraja 2013. u Srbiji preko 550.000 više umrlo nego što se rodilo. Znači, Srbija je za 25 godina manja za državu kao što su Malta, Luksemburg ili Crna Gora i to je podatak koji pokazuje ozbiljnost situacije.

Treba naglasiti da je u Srbiji mortalitet viši za pet promila u odnosu na druge evropske zemlje… U centralnoj Srbiji i Vojvodini, dakle bez Raške i Kosova, pre više od jednog veka, 1900. godine, bilo je oko 158.000 živorođenja. Sada je na toj istoj teritoriji ukupno 65.000 živorođenja! Evidentno je da je natalitet od početka prošlog veka više nego prepolovljen.Tokom 2016. rođeno je najmanje beba od 1900.

Srbija postaje zemlja penzionera

Brine i podatak da je za vreme balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, kao i za vreme bombardovanja Srbije 1999, rađano više dece nego što se rađa poslednjih godina.

Danas u Srbiji svaka treća porodica nema dece, a broj brakova se u poslednjih 30 godina stalno smanjuje.

Zabrinjavajuća je i pojava da se od 168 opština, u čak 160 beleži negativan prirodni priraštaj.

Demografi upozoravaju da smo dragocenno vreme za oporavak već uveliko izgubili.

Prosečan građanin Srbije ima 43 godine, a svaka druga porodica ima jedno dete, pa bi Srbija uskoro mogla da postane zemlja penzionera.

Godine tranzicije i krize toliko su osiromašile građane da su penzioneri jedina društvena kategorija koja ima stalna i redovna primanja.

Dok je granica održivosti nacije rađanje 2,1deteta po majci, u Srbiji jedan par u proseku ima 1,5 dece, dok jesvetski prosek oko 2,5 dece po ženi.

Demografi tvrde da ćemo ako dospemo do stope rađanja od 1,3 deteta nestati kao nacija, a približavamo se tom poraznom broju.

Ovakvih deprimirajućih fakata ima još mnogo. Svi govore o tome da je kucnuo poslednji čas za spas nacije.

Zašto?

Zato što je potrebno najmanje deset i više godina intenzivnogstručnog rada kako bi se ovaj problemsmanjio, ili da bi se broj umrlih i rođenih bar izjednačio.

Predsednik Srbije A . Vučić izneo je pre desetak dana poražavajuću demografsku sliku Srbije i objavio da svakogdana gubimo 107 ljudi!

Predsednik Srbije je o ovom pitanju govorio drmatično, možda i prvi u poslednjih 30 godina. Ali, smatramo da je i on predugo i nepotrebno čekao punih 6 godina otkako je na vlasti da se vlada, država i on uhvate u koštac sa ovim problemom.

Nizak natalitet, visoka stopa mortaliteta, siromaštvo i emigracija su najveći problem u našoj državi, a članovi vlade zaduženi za ova pitanja bave se trivijalnostima i sopstvenim strankama.

Neadekvatna kadrovska rešenja – potrebne smene

Marija Janjušević narodni poslannik Dveri veoma ozbiljno se bavi ovim problemom, kako to inače godinama čine i same Dveri koje stalno ukazuju na značaj očuvanja porodice, materinstva i rađanja. Ona je nedavno objavila upozoravajući tekst o neodgovornosti zvaničnika koji se bave ovim pitanjem.

Janjušević ističe: „Nosilac posla Slavica Đukić Dejanović, ministar za demografiju i populacionu politiku, nema značajne i vidljive aktivnosti i ona je poptuno pogrešno izabrana osoba za ovaj posao. Putuje po inostranstvu i priča uopštene priče. Ni traga od sadržaja koji bi mlade ljude zaista naveo da stvaraju porodice i rađaju decu.

Istovremeno Savetom za populacionu politiku predsedava premijerka Ana Brnabić i to je takođe potpuno pogrešno, neadekvatno kadrovsko rešenje. Premijer je po funkciji vrlo zauzeta osoba, znači nema dovoljno vremena da se posveti ovom zadatku a uz to, o značaju materinstva bolje i više znaju majke, posebno sa troje ili četvoro dece. Takva stručna osoba je trebala da vodi ovaj Savet i neophodno je da se izvrše radikalne kadrovske promene u ovom telu, ako se želi uspeh projekta koje je izneo predsednik Vučić.

Isto tako, dosta je čudno da se Brnabić prihvatila ovog posla i funkcije umesto da ga je prepustila drugom, predložila drugu osobu, što bi bilo korektno i normalno.

Janjušević dodaje: „Kada ona (Brnabić) i njene ministarke govore o rađanju kao najvažnijoj meri za povećanje nataliteta, ne pada im na pamet da u tom kontekstu spomenu brak, porodicu, ljubav!?! Odgovorna država mora da nađe način da se svaki njen stanovnik oseća kao važan deo društva i pronađe svoju ulogu u njemu. Šta ima neobično u tome da se kaže da je najosnovnij aprirodna uloga žene da postane majka?“

Da besmislenost izabranih osoba koje treba da promovišu povećanje nataliteta bude dovedena do apsurda trudi se i ministarka Z. Mihajlović svojom izjavom„da žena ne sme da bude mašina za rađanje i ne može joj se narediti da rađa“. Kao da je neko to negde tražio?!?

Janjušević zaključuje: „ Ona svojim medijskim nastupima nehotice ili namerno, vređa domaćice i vernike. Čini sve da se urbane žene stide svoje potrebe da budu majke, ili sopstvenih verskih uverenja. Svi mi koji smo odgovorni za natalitet treba da se mladim aobratimo s ljubavlju i brigom, usmerimo ih na bračne zajednice, n roditeljstvo i zajedništvo i obezbedimo im za to održivu finansijsku podršku. A Mihajlovićeva i Dejanovićeva se ponašaju kao da tu ljubav i razumevanje jednostavno nemaju u sebi i nisu adekvatne osobe za posao kojeg su se prihvatile, jednako kao i predsednica Saveta za opulacijuAna Brnabić“.

Prema tome Vučić se, na žalost po rešenje problema koji postoji u Srbiji, okružio najneadekvatnijim mogućim kadrovima i sve one stvarno moraju hitno da se zamene.

Dosta emotivno Janjušević predlaže: „Zato neka Ana Brnabi gleda da spreči izdaju KiM i dalje propadanje države, neka vrati povraćaj PDV-a na opremu za bebe (ako joj MMF dozvoli). Dejanovićeva neka se drži svoje struke i Laze Lazarevića, a Mihajlovićeva neka krpi loše i na brzinu građene puteve i krči trasu ka Draču“.

A država, kada zaista bude iskreno imala nameru da pomogne sebi i mladima da se natalitet poveća, napraviće ministarstvo za porodicu, olakšati sticanje porodičnogdoma, zaštititi radna mesta porodiljama, otvoriti vrtiće, uposliti roditelje. Stvoriti Srbiju u kojoj se deca rađaju sa srećnom i izvesnom budućnošću i dostojanstvom. Treba izabrati i dovesti stručnjake, a ne prolazne i beznačajne osobe.

(sledi nastavak: Uzroci nestajanja i mere za povećanje nataliteta)

Tweet