СРБИЈИ ОТИМА ДЕО ЗЕМЉЕ, А ЛУКАШЕНКА НАЗИВА „ДИКТАТОРОМ“

СРБИЈИ ОТИМА ДЕО ЗЕМЉЕ, А ЛУКАШЕНКА НАЗИВА „ДИКТАТОРОМ“

25 јуна 2021

Европска унија увела је нове санкције Белорусији, Па ипак, упркос свим досадашњим санкцијама, белоруски владар Александар Лукашенко опстаје на функцији.



ДW анализира: како и колико су санкције ефикасне?

Диктатори побеђују и на изборима.

Александар Лукашенко кандидовао се шест пута у последњих 27 година и сваки пут је био победник. Или наводни победник, након намештених избора. Већи део своје владавине провео је уз санкције, а сада су стигле и нове, још оштрије казнене мере.

Kристијан фон Зест са хамбуршког института ГИГА не очекује да ће нове, оштрије санкције ЕУ бацити на колена 66-годишњег Лукашенка. “То је став који оптерећује тај компликовани инструмент с превисоким очекивањима”, указује Фон Зест.

Непрестано под санкцијама

Kакав инструмент представљају санкције показује анализа случаја Белорусије коју је спровео ДW. Након првог избора Лукашенка 1994. године окончано је опрезно отварање те бивше совјетске републике. Белорусија се развила у аутократију.

Политички противници почињу да нестају без трага, медији и цивилно друштво се малтретирају, а протести цивилног друштва сузбијају. САД и Европска унија, које су најактивније на свету када је реч о увођењу санкција, због тога готово досљедно уводиле санкције Лукашенковом режиму од почетка 2000-их.

Сједињене Америчке Државе су 2004. донеле такозвани “Беларус Демоцрацy Ацт” – закон који је до данас на снази, а који омогућава подршку цивилном друштву и кажњавање владајуће елите.

Године 2006. тадашњи председник САД Џорџ В. Буш наредио је замрзавање комплетне имовине и рачуна Александра Лукашенка и њему блиских особа у Сједињеним Државама. ЕУ је додатно донела одлуку о замрзавању рачуна и имовине у Европи, а Унија је исте године изрекла и забрану уласка Лукашенку. Ембарго на оружје ступио је на снагу 2011. године.

Дипломатско пролеће

Но кад је Русија 2014. године анектирала украјинско полуострво Kрим и подржала сепаратисте на истоку Украјине, Европска унија поновно се обратила властодршцу у Минску због сопствених безбедносних интереса.

У то време је Минск, главни град Белорусије, постао важно место за дипломатске напоре, а ЕУ је 2016. укинула санкције против Белорусије. Остао је на снази само ембарго на оружје.

Та фаза попуштања односа окончана је лажираним председничким изборима и насилним сузбијањем мирних, а масовних протеста у августу 2020. Брисел је у три наврата уводио нове забране уласка и замрзавао рачуне и имовину у иностранству. До сада се на црној листи налазило 88 људи и седам фирми, а од пре неколико тај списак је проширен.

Спирала санкција

Самом Александру Лукашенку забрањен је улазак у Европску унију од 6. новембра 2020. године. Упркос томе, он прогони своје противнике и на територији ЕУ.

Његов режим је 23. маја 2021. присилио авион твртке Рајанер да слети у Минск како би ухапсио блогера Романа Проташевича који је побегао у Литванију. Отада је ЕУ затворила свој ваздушни простор за авионе из Белорусије и то је мера која погађа све у земљи.

Даље економске санкције против важних индустрија попут производње вештачког ђубрива ступају на снагу већ крајем јуна, а САД су такође најавиле много оштрије санкције.

Ипак, свако пооштравање је мач са две оштрице, каже истраживач санкција Kристијан фон Зест. “Ако се буду уводиле додатне економске санкције, то ће погодити и становништво”.

(дw)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Косовац says:

    Ваљда је Дојче Wеле нешто платио да се објави овакав чланак. ………………..Мени је Сорошоидна Европска Унија одвратна, огавна, и трудим се да се некако сакријем или побегнем од ње, а Она мало, мало, па прича свима како ће да ми забрани да уђем у Њу. Чак понекад ми и прети да ће Хрватска да ми удари Вето. То није поштено, јер када Хрватска удари Вето, ја морам да Јој изразим захвалност иако ми је она баш огавна.

  2. Gagi says:

    Okupirana Nemacka koja je pod sankcijama od II rata, uvodi sankcije onima koji su je oslobodili. Nikako da shvate da su ispali teske zrtve njihovih zemljaka koji su ranije naselili Meriku i postali toliko bogati da mogu da odlucuju u njihovo ime i da ih satiru. Cela Evropa je talac nekolicine prebogatih porodica iz Evrope i Amerike. Osnovni uspeh tih porodica nije tehnika i tehnoloski razvoj, vec svakakav sverc i kriminal koji se desavao u Americi i sluzio njenom "razvoju". Sve ove zemlje kojima su uvedene sankcije, trebale bi da budu presrecne jer imaju mogucnost da se osveste i dozovu sebi. Da organizuju svoju proizvodnju za zivot stanovnistva od resursa koje poseduju, da znaju na cemu su. Da proizvode med za narod a ne da lupaju devizne rezerve za uvoz "Milka" i "Toblerone" slatkisa, da kupuju svakakve zapadne zvecke i modifikovanu hranu koja nije zdrava. Sankcije nikada nisu pogodile obican narod, narocito ako u toj drzavi imaju dovoljno energije za svoje potrebe. Sankcije pogadjaju besne i bogate, tajkune koji u svoje drzave ubacuju zapadni kapital i tako postepeno "kupuju" tu "svoju" drzavu. Naravno, uz veliki procenat koji je na sigurnom u zapadnim bankama koje ih i finansiraju za te projekte. U kojoj danasnjoj okupiranoj drzavi koja je usput ekonomski slomljena, aktuelni tajkuni nisu eksponenti zapadnog kapitala, kako su to postali, pale im pare sa nebesa. Drzi se Luksa, opet ce ovi germanski magarci da nastradaju, posle pada zapadnog projekta-komunizma, jedino je istocni narod slobodan a to smeta ovim gazdama iz Merike koji su okupirali celu Europu. Narodu koji je castan i koji je navikao da zivi skromno, sankcije nisu nikakva smetnja za nastavak normalnog zivota. To jedino smeta ovim svakodnevnim fensi shopperkama sa onim brendiranim kesetinama koje "elegantno i prestizno" trpaju na podlaktice i time nam pokazuju da su one "slobodan i moderan svet" bez sankcija i muka. Taj razmazen i hirovit deo naroda upropascuje svaku drzavu, neka se neko malo proseta po unutrasnjosti svake drzave, da vidi sta je potrebno za zivot obicnom narodu koji takodje sacinjava istu tu drzavu. Unakazise nas ovi bolesni i hiroviti narcisoidi koji su spremni da zbog svog zadovoljstva, saradjuju (i tako zaradjuju) sa crnim i vekovnim neprijateljima svog naroda. Gradovi su bolest svake drzave, tu se odvija "savremeni" neradnicki zivot gde se zivi od "kombinacija" i svakakvih mogucih prevara, cak se takav zivot javno podstice i opravdava. Takvima sankcije ne odgovaraju jer su navikli da imaju sve na gotovo i da drugi brinu o njihovom zivotu. Uopste njih ne interesuje cija je drzava i kako se zove, ko upravlja drzavom, samo je bitno da oni imaju kvalitetan neradnicki zivot i redovna primanja koja nisu zaradili i opravdali.

    • Косовац says:

      @ Gagi, .....“…. Sankcije nikada nisu pogodile obican narod, narocito ako u toj drzavi imaju dovoljno energije za svoje potrebe….“. Потпуно тачно. И цео коментар ти је одличан, у ствари слажем се. Ако имаш своју енергију, део санкција нећеш ни да осетиш. Тако је било и прошли пут, електричну енергију смо имали довољно, али саботери социјалисти и Јуловци су ту енергију извозили Хрватима (са којима смо били у рату), и Македонцима (који су им помагали у шверцу и кршењу санкција). А у Србији су уведене рестрикције (специјални рат). Зато те колега молим да обратиш пажњу на то како нам зелена банда плански гаси један по један енергетски ресурс. Са Мини хидроелектранама су практично завршили посао, сада је пола посла урађено са Термоелектранама. Зорана Михајловић је по налогу Александра Вучића забранила инвестиције за градњу нове термоелектране са Кинезима. Директор ЕПС је отишао код Вучића да моли да се тако не ради, али се од њега вратио као попишан. ………………..Те (прве) санкције су биле гадне, тада је Србија имала јаке фирме светског ранга које су све што произведу извозиле. И оне су пропале. Лесковачка текстилна индустрија, МИП Пожаревац, …. Њихови партнери из Немачке, Енглеске су „законски“ отказали уговоре, нашли су партнере у неким другим земљама, и вук појео магарца. Међутим, сада Србија нема фирму у коју би могла да се закуне, све боље фирме су у рукама Евроатланте (и Кине). Тим фирмама се мора надокнадити штета, па ето проблема за Евроатланту. ………………..“Gradovi su bolest svake drzave, tu se odvija "savremeni" neradnicki zivot gde se zivi od "kombinacija" i svakakvih mogucih prevara, cak se takav zivot javno podstice i opravdava“. Градови су настали скоро природним процесом и ту нема помоћи ако неко мисли да укине градове. Сматрам да се у целом друштву јавно подстиче „ропски менталитет“, уместо да се подстиче (и материјално) „поданички менталитет“. Јер народ је обична стока, и све зависи какав је Чобану.

  3. Milutin says:

    Bravo za Urednika koji je, postavivši ovakav naslov, dao najbolji komentar.

  4. Si Ju Leter Aligeder says:

    A Nemačku može da nazove Sirijom i Afrikom.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u