Сребреница нови БЛАЈБУРГ!

Srebrenica novi BLAJBURG!

4 jula 2018

Piše: Branko Radun

U protekle dve i po decenije nastao je i uporno gajen od Haškog tribunala, globalnih medija ali i od medija i političara u “regionu” još jedan lažni mit, ovaj put onaj o genocidu u Srebrenici. Teorije idu do toga da tvrde da je navodno 7.000 stradalih bošnjačkih vojnika u Srebenica novi holokaust. Cifra je odavno oborena čak i u presudama Haškog tribunala na oko 5.000. Osim broja stradalih u kome imamo i zvanični stav vlasti Alije Izetbegovića u te 1995 je bio oko 3.000 stradalih vojnika – što u borbama što onih koji su streljani od strane srpske vojske. Pri tome značajan broj stradalih u borbama je poginuo u prijateljskoj vatri jer su imale oružani sukob dve kolone muslimanskih vojnika kad su se probijale prema teritoriji pod kontrolom Sarajeva. Tako je rezultat – veći deo je stradao u borbama a manji deo je streljan kao zarobljen. Reč je o ratnom zločinu bez obzira da li je streljano 300 ili 1000 pripadnika bošnjačkih vojnih snaga. Nikako o genocidu.



Međutim, ta kvalifikacija “genocida u Srebrenici” smeta brojnim naučnicima, ekspertima za holokaust i genocid, naročito Jevrejima. Efraim Zurof je izjavio: „Voleo bih da su nacisti odvajali jevrejske žene i decu pre njihovog krvavog divljanja, umesto da ih ubijaju, ali to se, kao što znamo, nije dešavalo.“ Pri tome ako već to poredimo a nikako nije uporedivo ni po kojem kriterijumu – stradali su pripadnici vojnih snaga koji su pre toga godinama činili ratne zločine, a ne nevini civili kao u slučaju nemačkog genocida nad Jevrejima, Slovenima i Ciganima.

Međutim, borbe i egzekucije koje su se desile u Srebrenici jula 1995. mogu da se uporede Drugim svetskim ratom, ali sa jednim drugim događajem. Ne možemo a da ne primetimo da Srebrenica veoma mnogo podseća na događaje u Blajburgu maja 1945. godine. Tada su naime, britanske trupe u Austriji predale odredima jugoslovenskih partizana predale pripadnike ustaških formacije koje su pobegle u Austriju. Sa ustašama je bilo mnogo civila, a pripadnici OZNE su likvidirale pripadnike ustaških formacija, u najvećem broju pripadnike zločinačke Crne legije. Ta ubistva su predstavljala osvetu za ustaške zločine u Jasenovcu i širom NDH. Izvršena je osveta nad zločincima bez suđenja. Civili su pušteni i mnogi od njih su se vratili kući. među onima koji su se vratili bio je i stric hrvatskog predsednika Stipe Mesića, koji je bio domobran.

Od 1990. u Hrvatskoj se vodi kampanja povećavanja broja stradalih Hrvata u Jasenovcu i smanjivanja broja stradalih Srba i drugih žrtava u Jasenovcu. Stvara se mit o Hrvatrima kao žrtvama i njihovom križnom putu. Radi se čak i izjednačavanje žrtava. Žrtve Jasenovca i Blajburga najbolje je opisao Stipe Mesić u dokumentarnom filmu Miljenka Jergovića i Marka Vidojkovića Dugo putovanje kroz istoriju, historiju i povijest sa poentom da niko od stradalih u Jasenovcu nije kriv za smrt onih u Blajburgu, dok najveći broj stradalih u Blajburgu jeste kriv za smrt onih u Jasenovcu.

Slična situacija se desila i u Srebrenici jula 1995. Muslimanske trupe Nasera Orića su vizvršile monstruozne pokolje nad srpskim stanovništvu na teritoriji opšptina Srebrenica i Bratunac, ali i u samoj Srebenici. Poslednjoj srpskoj žrti u Srebrenici odsečena je glava ujutro 11. jula 1995. Postoji dokument u UN koji je zaveden kao Genocidni zločin nad Srbima u Srebrenici 1992 i 1993 godine. Srpske trupe koje su ušle u Srebrenicu su za civilie organizovali autobuse koji su ih odvezli na teritoriju pod kontrolom muslimanskih trupa. Zatim su usledile borbe u kojima je poginuo veći broj pripadnika muslimanskih ili bošnjačkih snaga a zatim su izvršili streljanja zarobljenika za koje su utvrdili da su počinili zločine tokom rata u Bosni i Hercegovini. Izvršili su egzekuciju bez suđenja. To jeste i osveta i ratni zločin. Ali nije genocid. Nije ni približno slično holokaustu, i sramotno je to porediti. Kao što niko od srpskih civila iz Bratunca ili Srebrenice nije kriv za smrt zarobljenih vojnika Nasera Orića no mnogi od njih jesu okrvavili ruke nad tim civilima. To je razlika i to velika.

No kao što smo kao što smo rekli događaji u Srebrenici su povezani je sa zločinima iz Drugog svetskog rata. Naime, Muslimani iz Srebrenice i okoline su izvršili strahovite pokolje nad srpskim civilima ne štedeći ni žene i decu, što je karakteristika genocida. U Srebrenici je od Srba koji su do rata činili oko polovine stanovništva ostala samo jedna devojčica koju nisu ubili. Muslimani su iste stvari ponoviloi i u ratu devedesetih. Potomci zločinaca iz Drugog svetskog rata su činili zločine nad potomcima žrtava. A onda su potomci zločinaca koji su ponovili zločine svojih predaka a posle toga stradali u borbama ili od osvetničkog gneva proglašeni za najveće žrtve posle Drugog svetskog rata, a potomci žrtava kojima se opet spremao genocid su proglašeni za najgore zločince. To je bilo potrebno da bi se posle par nedelja posle Srebrenice organizovao progon i pogrom nad Srbima u Hrvatskoj. Manji zločin nad zarobljenim muslimanskim vojnicima iz jedne opštine je trebao da pokrije mnogo veći zločin nad srpskim civilima širom Hrvatske. Takav tajming operacije Srebrenice pojačava sumnju da je reč o podmetnutoj operaciji stranih službi da bi se dobilo zeleno svetlo za etničko čišćenje u Hrvatskoj nad Srbima i za napade na Republiku Srpsku, te i za pripremu terena za Dejton. Tako će i na haškom suđenju za Srebrenički zločin glavni svedok tužilaštva biti Hrvat Erdemović dobio minimalnu kaznu i novi identitet za svedočenje kako je za neverovatno kratko vreme streljao hiljadu zarobljenika.

Srebrenica je mit kojim se učvršćuje zvanična haška verzija istorije. Ako je Srebrenica srpski genocid onda je bilo legalno bombardovati Srbe u Republici Srpskoj i Srbiji i proterati ih iz Hrvatske. NATO je time legalizova sve što je činio. Onda je legalno i tražiti ukidanje Republike Srpske i odbaciti svaku pomisao o ujedinjenju Srba sa dve strane Drine. Srbi ostaju najveći i gotovo jedini krivci za sve što se loše desilo devedesetih i kao kažnjeni moraju tolerisati poniženja pa i secesiju Kosova. Srebrenica pokazuje i kako Zapad nije antimuslimanske. Osim toga ukoliko bi neko pokušao da normalizuje odnose između Srba i Bošnjaka imao bi ogromnu prepreku – kamen genocida bi mu visio oko vrata.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *