Srpska budućnost

Srpska budućnost

27 oktobra 2013

Zejnel ZejneliPiše: Zejnel Zejneli

Zbog čega najviši funkcioneri Srbije, bilo da im dozvole da borave na Kosovu ili ne, a posebno kada iz Beograda pozivaju na izbore, sve više govore da neizlazak na izbore na neki način ugrožava i dobre odnose sa Prištinom. Dakle, iz svega što je do sada urađeno u pregovorima u Briselu jedino proizilazi to da ovi pregovori moraju da se završe, da Beograd govori ono što mora da uradi, a da Priština ne haje, jer je sigurna da će rešiti i taj, za nju mali problem. Stoga priča o dobrim odnosima sa Prištinom uvod je u ono što će na kraju ovih razgovora uslediti.

Naime čini se da je preostalo još da Brisel u svom izveštaju koji će napisati, još jednom potvrdi privrženost Srbije EU i da je u svemu tome veoma pozitivna uloga Beograda, da je ispunio sve zahteve prema Briselskom sporazumu, i doprinose jačanju državnosti Kosova, na šta je posebno ponosna Ketrin Ešton, a da o Albancima i ne govorim. Što se Srbije tiče, kada je Kosovo u pitanju, ova država nema na šta da se ponosi. Pregovarači su ispunili svaki zahtev, a završnica će se odigrati 3. novembra ove godine, kada će posmatrači oceniti, a Briselska administracija da potvrdi, Vašington da saopštini, da su izbori na Kosovu, bili transparentni i demokratski, iako je bilo pojedinačnih incidenata protivnika izbora, što sve nije uticalo na ukupne rezultate.

Nema nikakve sumnje da sada, kada je odlučeno da Srbi na Kosovu i Metohiji treba da učestvuju na lokalnim izborima najviši funkcioneri Republike Srbije, ministri i drugi treba da borave na Kosovu. Logično bi bilo i da, kada su već tamo, učestvuju i na izbornim mitinzima, a ne da svoje izjave daju u manastirima i crkvama. To što nekom varošicom prošetaju posle toga ne menja gotovo ništa. Ali oni voljom Prištine ne mogu da odlaze na Kosovo kada oni zažele, niti mogu da se kreću i govore ono što žele. To može predsednik Albanije ili predsednik Turske, koji kada kaže da je Kosovo Turska, Albanci aplaudiraju. Ne zbog toga što misle da će im Turska oduzeti ono što im je dato, već se raduju što se Turska ukotvila i u Sandžaku, što tamo gradi i što se meša i u izbore verskih poglavara. Ali, Turci nisu krivi. Neko je pružio prst, nazvao ga prijateljem, a ovaj odmah dohvatio celu šaku. I to traje. I ne moraju da podnose zahteve.

Ali funkcioneri iz Beogarda moraju pre toga da podnesu zahtev, obrazlože svoju posetu i eventualno dobiju ili ne dobiju dozvolu za boravak. O tome odlučuje Vlada Kosova, a Brisel ili Vašington se u odnose dve zemlje i vlade ne mešaju, a to se vidi po njihovom nereagovanju iz Beograda na ovakav odnos. Oni jednostavno hoće takvim stavom da pokažu da je Kosovo država i da Srbija mora tako i da se ponaša. Ko to ne shvati, završiće u Porti manastira Gračanica, ili će na Kosmet ići alternativnim putevima, možda i prerušen. To što je ministarka Republike Kosovo za Evropske integracije šetala po Beogradu, a nije, koliko sam razumeo tražila dozvolu da dođe u glavni grad Srbije nije nešto čime ova zemlja treba da se hvali. Ali u Srbiji to tako mora da bude, jer mi ne priznajemo Republiku Kosovo, još uvek smatramo da imamo suverenitet i teritorijalni integritet nad Kosovom, kao i to da su oni koji žive u Republici Kosovo, a reč je i o Albancima, građani Republike Srbije, koji inače Srbiju smatraju svojim susedom.

Ali mi smo zemlja koja mora da vodi računa o svim građanima, jer u protivnom iz Brisela mogu doći kritike na račun Srpske vlade, kojoj će se zapretiti da ukoliko nastavi da ignoriše svoje građane na Kosovu može doći u pitanje određivanje Datuma za pregovore, do koga nam je stalo, pogotovu što nemamo vremena za čekanje, ako budemo imali sreće da 2020. budemo članica EU zajedno sa Republikom Kosovo. Do tada mora sve biti podređeno ispunjavanju zahteva prema Kosovu, ma kakvi oni bili, jer od odnosa prema Kosovu zavisi naša ekonomija, finasije, plate, penzije, inflacija, zapošljavanje, investicije, ukupno gledano naš izlazak iz krize, ali bez Kosova, kada za to dođe vreme.

Zato se Srpskim funkcionerima stavlja do znanja, da su oni na „tuđoj teritoriji,„ da ne mogu da dolaze kad hoće i odlaze gde hoće. Aleksandar Vulin, ministar bez portfelja, zadužen za Kosovo, zbog nelegalnog boravka na „tuđoj teritoriji,„može biti uhapšen na Kosovu, ali ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova raspiše Međunarodnu poternicu, može lako biti uhapšen u bilo kojoj, našoj prijateljskoj Evropskoj zemlji i predat nadležnim organima Kosova. Kosovo je priznalo i najveći broj Evropskih zemalja, svi naši prijatelji, koji nam predviđaju svetlu budućnost u EU. Kako to da oni ne mogu Vladi Kosova da kažu, da najviši funkcioneri iz Srbije mogu da dolaze na Kosovo. Kako to da ne mogu da ih upozore na najave koje dolaze iz Prištine a u vezi su sa Aleksandrom Vulinom. Oni neće, jer tako potvrđuju uspešnost delovanja države koju su oni stvorili, a Vlada Kosova mora da se ponaša baš kao što se i one ponašaju u sličnim situacijama. To pojedincima izgleda pomalo nestvarno.

Jer, ruku na srce, mogu da Prištini kažu i da se drugačije ponaša, ali kako sada stvari stoje ni oni izgleda ne žele da svoje prijatelje iz Beograda vide na nekom mitignu u Gračanici, Partešu, Sredačkoj Župi ili Ranilugu. Oni nisu potrebni, jer oni više ne vladaju ni narodom ni teritorijom. To im dokazuju na taj način što ih ne puštaju bez posebne dozvole na Srpsko Kosovo, za koje su nam samo pre godinu i po dana govorili čije je i ko je kriv, što se ono predaje na raspolaganje EU. Ispostavilo se da oni koji su bili pre njih nisu ništa predali, sem što su ih „zeznuli,, tako što su rešavanje ovog bolnog pitanja za Srbiju i njen narod, prebacili iz Ujedinjenih nacija, gde mu je i bilo mesto, u Brisel.

Samo toliko, i posle je sve krenulo naglavačke. Takva odluka ničim ne može da se opravda, bila je velika greška, ali je otvorila put, da možda i zbog toga na vlast dođu oni koji su svim srcem branili Ustav, teritorijalni integritet i suverenitet. I Kosovo navarno. Stvari su se u vezi sa Kosovom posle toga odvijale filmskom brzinom. Srbija za uzvrat nije ništa dobila, ako je uopšte tražila. Ipak ne odustaju od završne rečenice ,,kako Kosovo nikada neće priznati„, što mi ne izgleda stvarno, jer će se to dogoditi na ovaj ili onaj način u bliskoj budućnosti. Slavica Đukić Dejanović čak je rekla kako Srbi treba da učestvuju na izborima, da bi formirali Zajednicu Srpskih opština, a ta Zajednica će imati svoj parlament i sami Srbi će donositi svoje odluke o svojoj budućnosti. Kako će to činiti, ako ne poštuju zakone i Ustav Republike Kosovo a ne mogu Srpske, nikome nije jasno, ili se to zna, ali se kaže, samo da bi se nešto reklo, što bi narod rekao ,,kada sam već tu„. Pa zar Amerika nije sto puta ponovila da više neće praviti greške kao sa Republikom Srpskom.

Sve mi ovo izgleda nestvarno, više je populistički, onda kada čujem da posetioci iz Srbije, uz dozvolu organa Republike Kosovo, govore Srbima, koji se spremaju za izbore, da su oni važni i kako bi se poboljšali odnosi Beograda sa Prištinom. Jer tako ispada da ukoliko ne budu uzeli učešća na izborima 3. novembra ove godine, onda neće moći da poboljšaju svoje odnose. Dakle, ukoliko ne priznaju Kosovo, i smatraju da se njega nikada neće odreći, da je to teritorija Republike Srbije, zašto bi govorili o poboljšanju odnosa sa samim sobom. I onda po meni važna stvar, koja govori o tome da je Kosovo već duboko u cementiranju svoje nezavisnosti i to što je izbore raspisala predsednica Republike Kosovo, što su oni raspisani po Ustavu i zakonima iste Republike i na kraju što birači koji su prebegli van Kosova, ovih dana dobijaju koverte za glasanje, poslate iz Niša.

Na kovertama na tri jezika piše ,,Republika Kosovo„, a zamislite pečat je pošte u Nišu, odakle su glasačima distribuirane liste kandidata, ali po istom principu su odbijane i žalbe. Pa tako otac može da glasa, a majka ne može, ili majka može a ćerka ne može, jer nisu dokazali da su živeli na Kosovo. I to sve dolazi iz Niša, a žalba na takvo rešenje podnosi se Ustavnom sudu Kosova u roku od 24 časa. Kako je to nemoguća misija mnogi koji su imali želju da učestvuju na izborima jednostavno su odustali. I šta sada. Da li je PTT Srbije mogla da odbije da šalje takve koverte. Nije. Nije mogla i nije smela. Da li se Srbi upućuju na Ustavni sud Srbije. Ne. I gde je tu država i gde je tu istina u vezi sa Kosmetom. Zašto to niko ne kaže, ili je važnije da Vulin bude tamo gde mu se kaže, na izborima, sa narodom koji određuju sudbinu svih na Kosmetu i sa Kosmeta. I sada treba oko 110 hiljada potencijalnih birača u centralnoj Srbiji ubeđivati da to nema nikakvu važnost i da je sada najvažnije da se izađe na izbore i da se glasa putem pošte, jer ovi izboru određuju budućnost naroda na Kosovu. A budućnost je određena Briselskim sporazumom, kojim je i ovo predviđeno i u kojem stoji, da će se izbori obaviti po Ustavu i zakonima Kosova. Ako se oni održavaju po Ustavu Kosova, ako njih raspisuje predsednik Skupštine Kosova a ne predsednik Skupštine Srbije, jasno je da će, učestvovao ili ne učestvovao na iborima, sve biti po Ustavu i zakonima Kosova. I važno je i da neko ima svoje birače, a da njihov broj nije važan.

Dakle, kada se Srbi probude 4.novembra, za sve njih će važiti Ustav i zakoni Republike Kosovo. Bar dok se ne formira ZSO. Dakle, ukoliko ne misle da odu sa Kosmeta, onda treba da glasaju, oni koji su tako odlučili. Odluka je na svakom pojedinačno. Jer i oni koji podržavaju učešće na izborima i koji su se odazvali na poziv Beograda, jasno znaju gde će živeti 4. novembra, ali nemaju drugog izbora, posebno ukoliko su izloženi pritiscima, a i ne znaju kuda da odu. Ovom prilikom neću imenovati stranku koja ima kandidate u dve opštine i na izborima učestvuje u dogovoru sa Beogradom. U Statutu stranke u tački jasno piše da će sprovoditi Ustav i zakone Republike Kosovo. Ili čemu se na primer, nada kandidat za odbornika u Prištini koja je potpuno etnički čista. A ipak, najvažnije je pitanje zbog čega se nije oštro reagovalo kod Ketrin Ešton,zbog „nesređenih„ biračkih spiskova na kojima su pripadnici Srpskog naroda, a da se pri tom prihvati broj onih koji imaju pravo glasa, prema proceni Prištine. Ili, kako na primer, očekivati da Srbija sprovođenjim svoga Ustava i zakona rešava sva pitanja svoga naroda, kada visoki predstavnik EU usred Beograda najavljuje skori početak SSP pregovora sa vlastima Kosova, za koje kaže da su ispunili sve uslove. Srbija je na to čekala nekoliko godina, i toliko vremena je proveo Božidar Đelić pokazujući narodu kojim će to penkalom potpisati ovaj važan dokument. Kosovo će to započeti i okončati, sasvim sigurno u rekordnom roku.

Srbiji je dakle preostalo samo da uradi još jedan važan čin i dokaže privrženost Evropskoj uniji i principima ove zajednice, i eventualno posle toga počne pregovore o članstvu u EU, kada će biti primorana da zbog datuma u Briselu potpiše dokument o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Dokument o međusobnom priznavanju doći će na kraju, a za to vreme, na nekim novim izborima u Srbiji opet će nam govoriti kako Srbija nikada neće priznati Kosovo kao državu. Možda i neće, ali da li će to moći. Nečeg se u tom slučaju mora odreći.

Od istine se nažalost ne može pobeći, a ja to kažem srcem koje je već obolelo, ali više ne verujem u ono što mi se kaže. Na pitanju Kosova mnogi su stvarali karijere, ali mnogi su i padali, samo zbog pogrešno izgovorenih reči. Nikada kada je Pokrajina Kosovo u pitanju sve vlasti koje su dolazile i odlazile nisu ispunjavale svoja obećanja. Jesu mnogi držali vatrene govore, ali su posle menjali iz korena svoje stavove. Iako je i Vlada Koštunice činila neke ustupke, DSS je ostao principijelan kada je u pitanju Kosovo i Srbija, koja nije smela niti može da se cepa. I devedestih je bilo referenduma, gde se narod izješnjavao povodom teških pitanja u vezi sa Kosmetoim, ali su kasnije odluke bile potpuno drugačije. I u Skupštini Srbije se donosilo desetak Rezolucija, ali one više nikome ništa ne znače, kao što se niko ne obazire na Ustav Srbije, koji je ovo pitanje jasno regulisao. Završni čin u vezi sa Kosmetom se neminovno i bolno približava. Oni koji nemaju drugog izlaza, oni će učestvovati na izborima i glasati za one koji su već odavno obezbedili više alternativa, misle o koristi i pogodnostima.

Kako god od ovih izbora, ukoliko Srbiju ne iznenadi neki uslov, zavisi Srpska budućnost. Ali kakva će biti budućnost kada se ona crta pod pritiscima, pretnjama i na ko zna sve kakve načine, opet će zavisiti od istih. Evropa i Amerika su odavno rešile da zatvore knjigu srpske i balkanske prošlosti, tamo gde je ona na krvav način otvorena od onih , koji su nas bombardovali i koji nam sada nude svetlu budućnost i perspektivu. A ta knjiga će se zatvoriti tamo gde je i počela, na Kosovu. Da li će posle toga Amerika i Evropa odlučivati o tome ko će vladati Srbijom pokazaće vreme. Ali sasvim je sigurno, da knjiga koju oni moraju da zatvore, mora biti bez ikakve mrlje, dakle i oni koji će početi da je ispusuju, moraju biti kao i knjiga čisti i bez ikakve mrlje iz prošlosti.

(Vidovdan.org)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. ZoranM says:

    Teško onom narodu na KiM bez obzira na sve ponuđene i moguće opcije. Najgore od svega je što im mi odavde ne možemo nikako pomoći jer je pomoć i nama potrebna.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *