Српска не сме постати уточиште џихадиста повратника

Srpska ne sme postati utočište džihadista povratnika

23 februara 2019

Piše: Aleksandar Pavić

Sa nepodnošljivom lakoćom profesionalnog izvršioca tuđih naloga, Ministar bezbednosti BiH u tehničkom mandatu Dragan Mektić izjavio je pre nekoliko dana za Politiku da će „Sarajevo odgovoriti na poziv SAD da preuzme svoje državljane zarobljene u jedinicama Islamske države – i da im sudi”. Bez ikakvog pokušaja objašnjenja šireg konteksta, bez postavljanja pitanja. Samo puka poslušnost: „Ako se potvrdi da je reč o državljanima BiH, mi ćemo ih preuzeti”.

Poređenja radi, prema istom izveštaju, „Britanski ministar unutrašnjih poslova Sadžid Džavid je upozorio da će blokirati povratak u zemlju Britanaca koji su otišli na Bliski istok i pridružili se Islamskoj državi”.

Naravno, Velika Britanija i BiH se ne mogu praktično ni u čemu porediti, a najmanje u stepenu suverenosti. To nisu dva sveta, to su dve planete. No, to ne znači da je neophodno samo pognuti glavu i izvršavati svaki gazdin nalog ili hir, u tišini, bez rasvetljavanja situacije i potezanja odgovornosti za nastalu situaciju. Ali zato je, između ostalog, Mektić još uvek na toj funkciji, iako odavno bez legitimiteta.

Republika Srpska nema ama baš nikakvu odgovornost za sirijsku katastrofu – ni za izbijanje građanskog rata 2011, ni za džihadiste koji su iz raznih delova sveta tamo stigli, pa i iz BiH. Srpska se rodila upravo u borbi protiv islamista, što domaćih, što stranih. Ako iko treba da prihvata povratnike i da ih sudski procesuira o svom trošku – to treba da bude Federacija BiH, na čijoj strani su se borili i domaći i strani džihadisti, uz logističku, vojnu i političku pomoć onih koji su kasnije zakuvali rat i u Siriji – SAD, Velike Britanije, Turske, Saudijske Arabije.

OBAMINA KRIVICA

Donald Tramp je tu najmanje kriv. On je bio protivnik takve vrste američkog uplitanja, a i platio je – i još uvek plaća – veliku političku cenu za svoju rešenost da povuče američku vojsku iz Sirije, ulazeći ukoštac sa vašingtonskim jastrebovima i vojno-industrijskim kompleksom, pa čak i izraelskim lobijem, s kojim inače ima odlične odnose. Tramp sada jednostavno pokušava da reši stvar na najbezbolniji način za sebe i svoju zemlju, ne osvrćući se na odgovornost njegovog prethodnika u Beloj kući.

Trampu treba čestitati za istrajnost po ovom pitanju, ali to ne znači da treba zaboraviti sebe i svoje interese. A odgovornost Trampovog prethodnika u Beloj kući, Baraka Obame, za ljudsku, bezbednosnu i materijalnu nesreću u Siriji je ogromna. Da se podsetimo i zašto.

Možda je ključno svedočenje protiv Obame došlo iz usta Trampovog prvog savetnika za nacionalnu bezbednost, Majkla Flina, koji, da podsetimo, nije sastavio ni mesec dana na toj funkciji pre nego što je primoran da odstupi zato što se drznuo da pokuša da uspostavi dobre odnose i komunikaciju sa Rusima. No, nekih godinu i po dana pre toga, Flin se već zamerio vašingtonskoj „močvari” kada je u intervjuu za Al-džaziru svedočio o skandaloznoj Obaminoj podršci sirijskim džihadistima. Evo ključnog dela njegovog intervjua datog novinaru Mehdi Hasanu:

– Hasan: Vi suštinski tvrdite da ste tada, radeći za državu, znali da su te grupe (radikalni islamisti – prim. aut.) prisutne, pročitali ste ovu analizu, bili ste protiv toga (podrške njima – prim. aut) – i ko Vas nije slušao?

– Flin: Mislim da (Obamina) administracija nije slušala.

– Hasan: Dakle, administracija je zažmurila na Vašu analizu?

– Flin: Ne znam da li su zažmurili. Mislim da je to bila odluka. Mislim da je bila svesna odluka.

– Hasan: Svesna odluka da se podrži pobuna u kojoj su učestvovali salafisti, Al Kaida i Muslimanska braća?

– Flin: To je bila svesna odluka, da rade ono što su radili…

– Hasan: Tokom 2012. SAD su pomagale u koordinaciji prebacivanja oružja tim istim grupama (salafistima, Muslimanskoj braći, Al Kaidi u Iraku). Zašto to niste zaustavili ako ste bili zabrinuti usponom tzv. islamskih ekstremista?

– Flin: Mrsko mi je što moram da kažem da to nije moj posao… moj posao je bio… da osiguram da tačnost naših obaveštajnih podataka koji su ponuđeni bude na najvišem mogućem nivou.

ZAPANJUJUĆE SVEDOČENJE

Analiza koju pominje Hasan je zapravo „informativni izveštaj“ američke vojne službe bezbednosti (DIA) – čiji je tadašnji šef bio upravo Flin – o situaciji u Siriji, od 12.8.2012. godine, specifično ovaj deo:

Opšta situacija:

A. Na unutrašnjem planu, događaji se razvijaju u jasnom, versko-sektaškom pravcu.

B. Salafisti, Muslimanska braća i Al Kaida-Irak su glavne snage iza ustanka u Siriji.

C. Zapad, Zalivske zemlje i Turska podržavaju opoziciju, dok Rusija, Kina i Iran podržavaju režim…

Posledice po Irak…

C. U daljem raspletu situacije, postoji mogućnost uspostavljanja proglašene ili neproglašene salafističke kneževine u istočnoj Siriji (Hasaka i Deirezor), što je upravo ono što sile koje podržavaju opoziciju žele, kako bi izolovale sirijski režim, koji se smatra strateškom dubinom šiitske ekspanzije (Irak i Iran)“.

Ovo je, dakle, zapanjujuće, neposredno svedočenje o tome da su zapadne zemlje i njihovi regionalni saveznici svesno omogućili stvaranje ISIS-ovog kalifata.

I poznati američki istraživački novinar Simor Herš pisao je o podršci Obamine administracije sirijskim teroristima, i to na osnovu izvora iz samog Pentagona, prema čijem svedočenju je CIA, po Obaminom nalogu, od 2012. organizovala tajno snabdevanje sirijskih pobunjenika oružjem koje je pripadalo libijskoj vojsci Moamera el Gadafija, preko Turske.

Ima još izvora i dokaza, ali ovo je sasvim dovoljno. Vinovnici sirijske tragedije su poznati. Republika Srpska nije među njima. Naprotiv. Međutim, bivajući zarobljena u „nemogućoj državi” BiH sa onima koji su i sami ne samo slali već i gajili džihadiste, koji i sada učestvuju u pravljenju „džamijske rute” preko koje treba da se odvija prebacivanje terorista na „prvu liniju fronta” u Evropi – Republika Srpska bi sada navodno trebalo da ravnopravno deli troškove i peripetije saniranja problema.

Onih na koje su još ranije upozoravali njeni zvaničnici i stručnjaci, uključujući i sadašnjeg predsjedavajućeg Predsjedništva BiH Milorada Dodika, koji sada, kada se BiH suočava sa novim talasom „migranata” među kojima su već otkriveni teroristi, sa pravom ukazuje da se BiH „pokazala nesposobna da brani svoj prostor”.

Evo još jednog, vrlo jakog razloga, zašto Republika Srpska mora da se izbori za što veću samostalnost, najpre u bezbednosnom smislu. A neka oni koji su sadili tikve sa đavolom sada ubiraju plodove, o svom trošku.

(Sve o Srpskoj)

 

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *