SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I FUDBAL: Vladike fudbalske i zvezdaške

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA I FUDBAL: Vladike fudbalske i zvezdaške

2 januara 2014

Mitropolit-Amfilohije-Nasa-Srbija-2002Srpski fudbal jeste takav kakav je, pa je navijačka molitva uvek dobrodošla. Naročito ako stiže od onih koji imaju punomoćje svevišnjeg za delovanje na zemlji. Ali, nisu pojedini arhijereji samo veliki zaljubljenici fudbala koji gledaju utakmice iz stadionske lože ili iz vladičanskog trona. Episkopat SPC ima dovoljno jak fudbalski kadar da bi mogao da popuni praznine u mnogim klubovima, što na terenu, što u upravama ili na tribinama, dok bi neke vladike, u slučaju da crne mantije zamene dresovima, možda i zavladali onemoćalim timovima Zvezde ili Partizana.

Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije, dugogodišnji prijatelj legendarnog centarfora Crvene zvezde Dušana Savića, nekada je umeo da istrči u Zvezdinom dresu i da sa Duletom, Pižonom i svojim kumom, košarkaškim divom na mestu plejmejkera, okorelim Partizanovcem Dejanom Bodirogom, odigra žestoke utakmice malog fudbala. Grigorijevi prijatelji iz Beograda kažu da episkop toliko želi pobedu kada igra da sudija svira kraj tek kada to objavi vladika. Za vreme saborske sednice 2010. Grigorije je otišao na stadion beogradskog Fudbalskog kluba Dorćol samo da bi Dorćolcima pokazao kako se igra u Hercegovini.

Dribla li još vladika Grigorije i svojim šutevima nervira ne samo bekove, već i konzervativne krugove u Patrijaršiji?

– O fudbalu već duže vreme ne promišljam, ali ga i dalje igram, čini mi se dobro. I danas, kad god vidim loptu, moram da je uzmem u ruke, dodirnem. Na pijaci u Trebinju deca često igraju fudbal. Kad god naiđem dodaju mi loptu. Uvek pokušam nešto da izvedem, neku fintu, ponekad i uspem. Najedanput se nešto probudi u meni kada vidim loptu. Kakvu to moć ona ima? Kakva se tajna krije u njenom obliku? Možda beskraj. Beskraj mogućnosti. Možda igra. Možda osećaj. Bog zna. Ja samo znam da joj još ne odolevam – priznaje vladika Grigorije.

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, paroh podgorički i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, možda pažljivo odmerava reči kada se debatuje oko položaja SPC u Crnoj Gori. Ali, kada se pomene fudbal, iz Džomića se javlja njegovo drugo, zvezdaško „ja”.

– Nije tajna već ponos i dika – veliki sam zvezdaš. Od srednjoškolskih dana sam išao na sve velike Zvezdine utakmice, a posebno na derbije. Nisam pravio selekciju, ali osim jednog Milana Šćepovića u našem društvu, i nije bilo „grobara” – priznaje jedan od najuglednijih crkvenih pravnika.

Džomić služi u Crkvi Svetog Đorđa pod Goricom, a odmah do nje je stadion Budućnosti. Uzgred, izgrađen posle rata na oduzetoj crkvenoj zemlji. Uveče, dok služi večernju službu, često čuje huk sa stadiona.

– Znam i često viđam „varvare”, navijače Budućnosti i jako su mi simpatični zato što su ljubav prema klubu stavili u prvi plan, a podele na Srbe i Crnogorce i ostale, ostavili na drugu stranu – priča Džomić.

On, ipak, nije razapet između „varvara” i „delija”.

– U crkvi su mi svi isti. Postoji jedna anegdota i sa Partizanovim navijačima. Krenuli oni iz Podgorice na jednu kvalifikacionu utakmicu za Ligu šampiona i zovu me negde iz kanjona Morače i traže moj blagoslov. Naravno, blagoslovio sam im put, ali ne i pobedu. I tako je i bilo. Srećno su putovali, ali su loše prošli – smeje se jedan od najbližih saradnika mitropolita Amfilohija.

Mitropolit, inače, ne prati fudbal. Ali, ko bi očekivao od Amfilohija da ga ponekad i zaigra. Doduše, samo sa decom.

Ali, priča se da je u Bogosloviji igrao odlično.

– S druge strane, umirovljeni vladika Atanasije Jeftić i prati i voli fudbal. Dok sam službom bio u Hercegovini često smo na jednoj poljani igrali fudbal na male golove: vladike Atanasije i Grigorije, iguman Sava, otac Stanislav, ja, i drugi. Zaista, nezaboravno – priča duhovni i fudbalski radnik Džomić.

To što su, kako on svedoči, većina sveštenika u SPC zvezdaši, zaista predstavlja misteriju, osim ako se ne prihvati već toliko puta ponavljana teza da su, pored SANU i „Politike”, Zvezda i SPC – četiri stuba srpstva.

I profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Vladimir Vukašinović, jedan je od – crveno-belih. I u duši, i na delu. On je osveštao Marakanu 23. avgusta 2009. godine, ali je ostalo pitanje – da li je nečastivi isteran iz Zvezdinog hrama.

– Nakon osveštanja Zvezdinog stadiona čuli su se, ponekad nedobronamerni, ponekad neupućeni komentari i pitanja: da li će Zvezda sada biti nepobediva? Prilikom čina osvećenja, na takve i slične komentare, odgovorio sam da se ovom sveštenoradnjom ne garantuju pobede nad protivnicima, ali da se, ukoliko i mi pridodamo svoj trud činu osvećenja, garantuju, uz pomoć Božiju, pobede nad samim sobom, nad sopstvenim ograničenjima i strahovima, sopstvenom slabošću. A od toga do pobede nad nekim drugim fudbalskim timom nije mnogo daleko – propoveda Vukašinović.

Situacija je, sada, daleko jasnija. Navijači ne zovu uzalud sa tribina pomoć sa nebesa: „Pomozi, Bože!”. Jer, njegove sluge su, često tu, pored njih. Pa, šta im bog da!

Jedan od njih jeste vladika jegarski Porfirije. Nije dugo išao na Marakanu, osim na promociju jedne knjige o Zvezdi.

– Ima li neki partizanovac među vladikama – pitam Porfirija.

– Verovatno, ali ga još nisam otkrio – odgovara on.

Karatista Rakita

– Uvek sam igrao fudbal u odbrani – otkriva episkop bihaćko-petrovački Atanasije Rakita. On je igrao fudbal kao đak bogoslovije i navijao je – za „Slobodu” iz Tuzle.

– Nikada nisu bili prvaci, ali to mi nije smetalo. Voleo sam naziv kluba – Sloboda! Igrači su bili pomešani – i muslimani i Srbi i na to se tada nije obraćala pažnja. Još se sećam velikih igrača, poput Gerima, Muftića, a naročito Trifunovića. Danas navijam za reprezentaciju Srbije, mada mi je drago kada pobedi Zvezda. Ali, od fudbala mi je mnogo bliži – karate. Trenirao sam karate u mladosti i imam crni pojas. Tu sam vrlo uznapredovao, ali neću da otkrijem koliko – kaže episkop krhke građe Atanasije Rakita.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *