Srpske vojskovođe, naučnici i diplomate su imali veliku ulogu u stvaranju Rusije

Srpske vojskovođe, naučnici i diplomate su imali veliku ulogu u stvaranju Rusije

24 avgusta 2013

picture261Srbi su imali veliku ulogu u stvaranju Rusije. Iako su uglavnom ostali nepoznati domaćoj javnosti, vojskovođe, diplomate, pomorci i naučnici srpskog porekla su od 18. do 20. veka udarili temelje moderne ruske države i sebi obezbedili značajna mesta u istoriji ove zemlje.

Prošle godine obeležena je 200. godišnjica Otadžbinskog rata i pobede Rusije nad Napoleonom, u kojoj su važnu ulogu imali i Srbi. Tačnije, čak deset generala i veći broj komandanata nižeg ranga. Jedan od najvećih heroja slavne Borodinske bitke bio je potomak poznate hercegovačke porodice Hrabrenović, neustrašivi Mihailo Miloradović (1771-1825), koji je komandovao na centralnim pozicijama ruske vojske .

Miloradović je imao ključnu ulogu u trenutku kada je francuska vojska stigla do samog Kremlja, a zatim su pod njegovom komandom usledile i pobede kod Vjazme, Malojaroslaveca i Krasnog (krajem 1812) i kod Lajpciga (1813). Car Aleksandar I Romanov je 1813. godine Miloradovića imenovao u ruskog grofa, a 1818. dodeljena mu je i titula general-gubernator Sankt Peterburga. Njegova poslednja želja je bila da se oslobodi 1.500 kmetova koji su mu bili u službi.

– Miloradović je bio veliki vojskovođa, a opet samo jedan od srpskih oficira koji su svojim talentom za ratovanje modernizovali rusku vojsku, branili granice velike carevine, ali i služili za rešavanje unutrašnjih političkih problema – objašnjava Branko Bogdanović, vojni istoričar. – Mnogi od njih su ostvarili sjajne vojne karijere, dobijali titule grofova i gubernatora i prenosili vojnički talenat generacijama. Tadašnji Srbi su praktično stvorili laku rusku konjicu, koja je bila veoma ubojita.

Malo je poznato da je uz Nikolu Teslu, najveći srpski pronalazač u to vreme bio Ognjeslav Kostović (1851-1916), rodom iz Novog Bečeja, koji se proslavio i kao kapetan ruske vojske. Dve decenije pre Cepelina, Ognjeslav je konstruisao vazdušni brod „dirižabl Rusija“ i izradio za njega benzinski motor na vodeno hlađenje i električno paljenje. Dirižabl je 1888. godine bio praktično gotov, ali mu je za završnu montažu ponestalo para. Zamisli Kostovića ostvariće kasnije nemački grof Ferdinand Cepelin. Na više mesta, uglavnom u ruskim izvorima, navodi se da je Ognjeslav zapravo pronalazač prvog vazdušnog broda.

Još 1911. godine prvi na svetu je stvorio leteći čamac – hidroavion, a projektovao je i podmornicu za osam ljudi sa motorom od čak 100 konjskih snaga. Među njegovim mnogobrojnim pronalascima su i „arborit“ – vrsta šperploče i po mnogima prvi veštački materijal, a usavršio je i aeronautičku telegraf-emisionu stanicu.

Uprkos tome što je dobijao mnoge primamljive ponude sa Zapada, ostao je veran Rusiji i slovenskoj ideji, a njegovi značajniji radovi su bili i ostali tajni, jer su rađeni za vojne potrebe. Kostović je svake godine u Rusiji slavio krsnu slavu – Svetog Nikolu. Redovan gost na slavi bio mu je i slavni naučnik Mendeljejev.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nije krio iznenađenje kada su mu iz Ruske akademije nauka potvrdili da je rusku obaveštajnu službu još u 17. veku osnovao – Srbin, Sava Vladislavić. Ovaj avanturista, trgovac, diplomata i obaveštajac rođen je 1668. u Jasenovu kod Gacka u Hercegovini, a nekoliko decenija kasnije postao je jedan od najmoćnijih ljudi Evrope.

Grof Vladislavić je autor čuvenog Kjahtinskog dogovora, kojim je utvrđena granica između Kine i Rusije. Takođe, zaokružio je evroazijsku obaveštajnu mrežu, a još početkom 18. veka stvorio je rusku agenturu u celom Sredozemlju angažujući čuvene dubrovačke trgovce i pomorce. Na preporuku ruskih diplomata Sava dolazi na dvor Petra Velikog, dobija titulu prvi tajni savetnik, a car mu gradi palatu uz svoj dvorac.

Petar Veliki pokrenuo je rat protiv Turske za oslobođenje Balkana jer ga je srpski grof ubedio da će se ruskoj vojsci, čim izbije na Dunav, pridružiti svi pravoslavni južni Sloveni. Sava je umro u Sankt Peterburgu 1738. gde ga je u carskoj grobnici, u kripti Blagoveštenske crkve, uz najviše počasti sahranila Katerina Velika, koja ga je, kao i car Petar, smatrala najbližim saradnikom i prijateljem.

Obaveštajna mreža, analize i saveti grofa Vladislavića doneli su pobedu Rusiji i nad tradicionalnim neprijateljima Šveđanima, koji su do tada bili nesavladivi. On je osmislio strategiju koju je kasnije primenjena protiv Napoleona. Po Savinom savetu glavnina ruske vojske nije ulazila u direktan sukob sa napadačima, već se povlačila, dok su leteći odredi napadali švedske linije snabdevanja.

Veliki trag u Rusiji ostavio je i Marko Vojnović (1750-1807), admiral ruske carske mornarice i osnivač Crnomorske flote. Rođen u Herceg Novom, Vojnović se proslavio i kao komandant Kaspijske flotile, koja je otkrila velika nalazišta gasa i nafte u Kaspijskom moru.

SRPSKA NESLOGA I TADA

Polovinom 18. veka, posle masovnih seoba Srba sa Balkana i Austrougarske u tadašnju carsku Rusiju, formirane su dve administrativne oblasti – Nova Srbija i Slavenosrbija (uglavnom na teritoriji današnje Ukrajine), koje su date na upravljanje srpskim doseljenicima.

– Već u prvoj generaciji je došlo do asimilacije, jer su u to vreme staroslovenski jezik, slični običaji, ali i svest o zajedničkom poreklu praktično brisali granicu između Srba i Rusa. Rusija je čak i vrbovala mnoge srpske porodice sa vojnom tradicijom iz Austrougarske da se dosele u ove dve gubernije. Interesantno, i tada je došlo do srpske nesloge. Dve uticajne porodice – Šević i Ivanović – nisu želele da zajedno upravljaju jednom gubernijom, pa su formirane dve – naglašava Bogdanović.

(Novosti)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *