СРПСКИ АНАЛИТИЧАР ТВРДИ: Ера нафте је готова, ЕВО КО ТО НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ И ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ…

SRPSKI ANALITIČAR TVRDI: Era nafte je gotova, EVO KO TO NEĆE PREŽIVETI I ŠTA ĆE SE DESITI…

1 juna 2020

Iako je teško zamisliti kraj ere nafte, još je teže zamisliti da do njega neće doći u godinama koje dolaze. I to bukvalno godinama, a ne decenijama.

Prošlog meseca objavio sam na sajtu Chroniclesmagazine.org članak u kome sam razmatrao neke od verovatnih geopolitičkih posledica epidemije COVID-19. Posebno sam istakao pokušaj vodećih proizvođača nafte, kartela OPEK i Rusije, da spreče dalji kolaps cena dogovorom o najobimnijem smanjenju proizvodnje u istoriji. Izrazio sam sumnju da će taj sporazum biti dovoljan da vrati cene do predmartovskog nivoa, imajući u vidu rapidni pad potražnje usled globalnog karantina.



Taj zaključak, kako sada možemo videti, nije adekvatno izrazio razmere krize presnabdevenosti tržišta naftom. Nedelju dana nakon što je moj članak objavljen, cena barela sirove nafte West Texas Intermediate (WTI, standardno merilo cena u SAD) za majske isporuke nakratko je čak otišla u negativnu vrednost: dileri nisu naftu nudili besplatno, već su štaviše bili spremni da kupcima plate da preuzmu naftu.

Ovo je bila posledica akutne nestašice skladišnog prostora za barele nafte koji nisu potrebni dobrim delom zahvaljujući zaustavljenoj globalnoj ekonomiji.

Iako je taj trenutak pada cena ispod nule predstavljao dramatičan izuzetak, on bi mogao da označi početak nove ere. Predviđam da nastupaju fundamentalne promene naftnog tržišta koje neće biti privremene. Na ivici smo velikog energetskog resetovanja, uporedivog sa prelaskom sa uglja na naftu pre jednog veka.

Jedan od ključnih faktora u toj ranijoj prekretnici bila je odluka američke i britanske ratne mornarice da konvertuju pogon svojih bojnih brodova, pred početak i tokom Prvog svetskog rata, sa uglja (parne turbine) na naftu.

NEPOVRATNE PROMENE

Današnje naftno tržište je u teškoćama već duže vreme. Trenutne cene su uspele da se oporave do nivoa od 30 dolara za barel, što je pad od otprilike 50 odsto u odnosu na prošlu godinu. Međutim, u ovom trenutku, svedoci smo jedinstvene kombinacije rapidno opadajuće potražnje, nestašice skladišnih kapaciteta i umanjene proizvodnje.

Oporavak je neizvestan, a istorijska tržišna pravila možda više ne važe, poput stare teksaške maksime da su „niske cene lek za niske cene“, jer nakon njih, pre ili kasnije, sledi rast potražnje – ali samo u normalnim vremenima.

Pandemija je izazvala duboke i možda nepovratne promene u životnim, radnim i kupovnim navikama širom razvijenog sveta. U prošlosti, niske cene nafte i goriva podsticale su ljude da više putuju.

Ovoga puta oni možda neće masovno pojuriti na drumove i aerodrome kada epidemija bude za nama. Mnoge kompanije su uvidele da rad na daljinu bolje funkcioniše, naročito u domenu finansijskih usluga, osiguranja, medija i informacionih tehnologija.

Poslednje sedmice maja Fejsbuk je objavio da će ubuduće većina zaposlenih moći da svoje dužnosti obavlja na daljinu. Isti primer slediće u većoj ili manjoj meri Gugl i Majkrosoft, da pomenemo samo vodeće.

Posledice su očigledne. U sredu 27. maja leteo sam od Finiksa za Vašington: nov novcijat A321 sa pet putnika u prvoj klasi (koju očito koriste poslovni ljudi) i oko dvadesetak njih u ekonomskoj, premda nema restrikcija.

Nisu samo avionske kompanije u neizvesnosti zbog gubitka poslovnih klijenata, već i firme za rentiranje automobila. Najveća i najuglednija od njih, Herc, najavila je bankrot, što će biti dobra vest samo za lovce na dobre ponude na licitacijama polovnih vozila.

Elektronska trgovina počela je da beleži enormni rast onlajn transakcija i mnogo pre epidemije, ali je proces sada daleko odmakao. Veliki šoping centri nemaju budućnost, a lanci robnih kuća u Americi su pod senkom bankrotstva.

Neke studije ukazuju da bi smanjenje kilometraže automobilskih putovanja za najmanje trećinu u odnosu na vremena pre epidemije moglo da postane norma u širim gradskim područjima severne Amerike.

Autor ovih redova se već lično uverio da su uobičajene jutarnje i popodnevne gužve na auto-putevima oko Finiksa i Vašingtona stvar prošlosti, premda je drugom polovinom maja došlo do popuštanja restrikcija.



Što se letenja tiče, funkcioneri korporacija i visoko rangirani činovnici državnih i međunarodnih ustanova sa obe strane Atlantika postali su tokom protekla tri meseca daleko skloniji video-konferencijama i drugim formama komunikacionih tehnologija nego ranije.

To čini njihovo lično prisustvo na udaljenim lokacijama samo marginalno korisnim, naročito kada se uporedi sa troškovima putovanja i utrošenim vremenom i naporom.

Osim toga, skraćeni lanci snabdevanja smanjiće i potrebu naručilaca za inspekcijama proizvodnih pogona na licu mesta u udaljenim provincijama Kine ili Jugoistočne Azije. Čak i parcijelni povratak vodećih razvijenih zemalja na samodovoljnost drastično će smanjiti distance i obim pomorske i drumske špedicije.

Tokom sledećih par meseci moglo bi da se ispostavi da je dugoročna nova norma 25-30 dolara za barel. Ako se to pokaže kao tačno, posledice za mnoge zemlje-prozvođače biće bukvalno dramatične. Rusija i manje zalivske monarhije verovatno imaju dovoljno finansijskih rezervi da opstanu.

Ovo je naročito slučaj ukoliko mogu da računaju na istovremeno povećanje proizvodnje prirodnog gasa, koji bi mogao da skoči na preko tri dolara za MMBtu (miliona britanskih toplotnih jedinica) već sledeće zime.

AMERIČKO-SAUDIJSKI RASKOL

To se ne odnosi i na Saudijsku Arabiju, koja nije uspela u svom dugo najavljivanom planu diverzifikacije ekonomije. Kleptokratski režim ove pustinjske kraljevine zavisi od dva stuba.

Sa jedne strane, od sposobnosti kraljevske porodice da kupuje društveni mir kod kuće subvencijama finansiranih naftom; i sa druge strane od spremnosti američke vlade da svojim vojnim snagama nastavi da jemči opstanak vladavine kuće Al-Sauda.

Sa stanovišta Vašingtona, Saudijska Arabija je proteklih meseci prekršila osnovni dogovor, sklopljen još početkom 1945. godine između predsednika SAD Frenklina Ruzvelta i tadašnjeg saudijskog kralja Abdulaziza. Kao što je nedavno istakao Sajmon Votkins, iskusni analitičar naftne industrije:

„Dogovor je bio da će Amerikanci dobijati svu naftu koja im je potrebna… u zamenu za garanciju bezbednosti vladajućoj kući Sauda. Ovo je vremenom bilo dopunjeno garancijom Saudijske Arabije da će dopustiti američkoj industriji naftnih škriljaca da nastavi da funkcioniše i raste.

Za razliku od toga, ekstremistička vahabistička sekta koja već tri veka preko kuće Al-Saud vlada Saudijskom Arabijom živa je i zdrava i nastavlja da preti zemljama „neverničkog“ Zapada, kao neislamskog sveta u celini koji oni nazivaju Dar al-Harb, odnosno „svet rata“.

Naravno, bez oporavka cena biće naftno-baziranih ekonomija koje će tonuti u haos i anarhiju. U Africi, Nigerija sa svojih 200 miliona stanovnika suočila bi se sa neizvesnom budućnošću i potencijalnom dezintegracijom, dok se vlada bori sa islamističkom pobunom na severu i obnovljenim separatizmom na jugu. Iračka nova vlada suočila bi se sa nepremostivim budžetskim preprekama, Iran je već na ivici bankrota, a Venecuela je duboko zagazila u njega.

OBNAVLJANJE RAZVALJENE BRAVE

Sve je to možda dostojno žaljenja, ali isto tako i neizbežno. Veći deo Bliskog istoka bio je irelevantan u globalnim geopolitičkim kalkulacijama dok nafta nije postala važna tokom 1930-ih, a potom veoma važna nakon Drugog svetskog rata.

Ovaj region bi trebalo da se vrati tamo gde s pravom civilizacijski, geostrateški i kulturološki pripada. Dugoročno posmatrano, izvoz tehnologije Rijadu ne obećava ništa dobro, baš kao ni „izvoz demokratije“ izvan okvira ideja koje demokratiju održavaju.

Ove ideje su, u slučaju Zapada, ukorenjene još u istoriji polisa antičke Grčke, svetim spisima, jeresi prosvetiteljstva, ideji slobode, individualnoj odgovornosti koja potiče od postojanja individualne slobodne volje, kolektivnoj kreativnosti otelovljenoj u klasičnim simfonijama i pokretanju kosmičkih istraživanja.

Preovlađujući odgovor muslimanskog sveta na krizu izazvanu propašću nafte biće zahtev za još izrazitijim „islamskim rešenjima“ krize. Neka im bude. Generacije urbanih modernizatora u naftom bogatim bliskoistočnim zemljama nisu uspele da „prodaju“ zapadne obrasce svojim sunarodnicima, ne samo kao izvore kvalitetne robe i lekova koji spasavaju živote, nego ni kao poželjan društveno-politički model.

Sjedinjene Države napokon više neće imati povoda da intervenišu kako bi sprečile ili pomogle uspostavljanje šerijata u nekoj pustinjskoj nedođiji. Prepuštanje Bliskog istoka sopstvenoj sudbini vuče još jednu korist.

Širom muslimanskog sveta vlada duboko uverenje da je naša civilizacija na izdisaju. Nakon ponovnog uspostavljanja nacionalnih granica usled COVID-19, sa verovatno striktnijom kontrolom imigracije duž mediteranskih obala Evrope u celini i presušivanjem prihoda od nafte, ima osnova za nadu da Evropa više neće biti tretirana od strane islamskog sveta kao „draguljarnica sa razvaljenom bravom“. To bi bila bar jedna dobra posledica korone, pod uslovom da se Evropljani napokon postaraju da brava uistinu bude trajno tvrda i nesalomiva.

Iako je teško zamisliti kraj ere nafte, još je teže zamisliti da do njega neće doći u godinama koje dolaze. I to bukvalno godinama, a ne decenijama.

Srđa Trifković (Standard.rs)

Srđa Trifković je spoljnopolitički urednik mesečnog magazina „Kronikls“ i vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci.

KOMENTARI



8 komentara

  1. Zoran says:

    Nafte ima za bar 100 godina, ali ako zele da uniste Rusiju, SA, UAE...onda ce da je izbace.

  2. padre says:

    Ovo mi baš i nije logično!Čime misli on, je svet sposoban zameniti naftu u par godina?

  3. Rista says:

    Prvi deo članka je nešto najegoističnije što sam ja u životu pročitao od neke javne ličnosti. Ja nisam javna ličnost i moj egoizam ne spada u te vode. ON putovao iz finiksa u vašington sa avionom biznis klase, glanjc novom napravom u njegovu čast. Pa ja sam putovao iz San Francisaka u Tampu, pa onda i u rikverc, sa biznis ekstra prvom klasom za pešake jedno dvaipo nebrojeno puta, pa se nikad nisam falio. A duži je put nego njegov i važniji sam od njega automatski. Drugi deo mi se dosta svideo, kao torta sa filom od mlevenih lešnika ali nažalost, nije bilo čokolade. Ima dobrih stvari uglavnom i da ih veliki EGO nije uriniro ko kuca kad zapišava svoju teritoriju, možda bih se i oduševio sa analitikom. Po običaju, nisam završio.

  4. Rista says:

    Međutim, ima jedna još bolnija stvar na ovom svetu a o tome ću na kraju. Ako se izbace dizel naprave svih modela, mada kako kaže Padre, ne vidim kako je to moguće na brzaka pa makar to hteli i zainat Rusiji, ima još dva problema. Zapadna problema. Američki dolar je vezan za naftu ko ždrebe za sisu a još manje je prihvatljivo da će ekonomski najjače svetske naftne kompanije, a to su američke i britanske tako nešto dozvoliti. Pa iako dozvole, mi ćemo sve traktore i ostalo istopiti i napraviti ašove , lopate, grabulje i ograditi štale za konje. Ja bih to od srca podržao pa makar plevio njivu rukama, kao što sam radio kao dečak sa mojim seljacima. Okopavaš kuruz motikom, ali ima da se sagneš i ručno obradiš skoro oko svake stabljike. Lepota brate. Zdravo, naporno i zahteva poveći komad slanine. E sad najveći problem kojemu ovaj svet ide u susret. Naučnici su ustanovili da će uskoro biti nemoguće proizvoditi kakao, jer ta vrsta odlazi u istoriju na moju veliku žžalost. Dakle, ako svet ne osmisli na brzinu kako da stvori zamenu za kakao, nastaće pakao i osta ja bez moje Milke. A i sva velika i mala deca ovog sveta. To je daleko veći problem od nafte.

  5. Slobodanka says:

    Saudijska Arabija nema razvijene druge delatnosti te ovu zemlju će sigurno pogoditi pad cene nafte. Zasad sigurno je da niske cene nafte postojaće tokom ove i naredne godine. Ali značajno važnija posledica će biti kako će se to odraziti na državu SAD tj. na tražnju za američkim dolarom-petrodolarom kao rezervnom svetskom valutom kada se USA dolar koristi od velikog broja drugih zemalja za medjunarodna plaćanja. Smanjena tražnja nafte x smanjena cena = smanjen obim korišćenja petrodolara u celom svetu. Jedino moguće je da planiraju da novim štampanjem dolara bez pokrića da pokupuju naftne bušotine i naftne kompanije po svetu jer njima će usled pada cena nafte opasti vrednost. Venecuela ima drugih izvora da preživi, a Iran neće tako lako kapitulirati pogotovu ne pred SAD. ... U isto vreme ne vidi se razvoj nekih drugih trgovanja na osnovu razvoja i rasta proizvodnje nekih drugih roba zbog kojih bi bio tražen baš američki-dolar, što bi nadoknadilo i preklopilo ovaj naftni minus. Na polju izvoza naoružanja SAD neće moći da nadoknadi taj minus, jer evo slabi i S.A. jedan od njenih značajnih kupaca. Od toga važnije je da kolač od prodaje naoružanja po svetu sve više grabe Rusija i Kina. Jedino povećanje tražnje za USA dolarom je moguće ako Gejts i ostala američka farmakomafija nametne celom svetu obavezno vakcinisanje i još da nametnu kupovinu baš gejtsovih vakcina tojest američkih vakcina. Iza pojave kovida-19 krije se želja veoma bogatih i moćnih kompanija da na tim vakcinama ostvare veliku zaradu. U prvom koraku namerno truju ceo svet i pritom još više koriste zastrašivanje putem medija jer računaju da će u sledećem koraku zaraditi na vakcinama. Ali zato i Kina i Rusija rade na proizvodnji tih vakcina. Zamislite da živite u mnogoljudnoj Indiji. Indija zbog ranijih veoma loših iskustava sa Gejtsom ne verujem da će kupiti američke vakcine, manje verovatno je da će kupiti kineske, ako se odluči na kupovinu vakcina najverovatnije kupiće vakcine iz Rusije. Moći će te svoje vakcine eventualno da prodaju u Brazilu i nije slučajno što Brazil je sada na drugom mestu po broju zaraženih. Da li je Bolsonaro namerno potcenio poajvu ovog virusa u Brazilu da bi do kraja i "brazilski Tramp" zaradio iz tog biznisa? U celom svetu primetna je želja lokalnih vladara kad bi mogli da imaju što gluplje i tuplje stanovništvo pa da im uvale svašta nešto. Ima toga još, da ne navodim sve, a što ukazuje da u narednim godinama desiće se pad i SAD i celog Zapada.

    • Cp6a says:

      Jurnjava oko vakcine je mnogo manje stvar ekonomije, a mnogo više stvar suvereniteta, odbrane i bezbednosti. U ovoj priči o globalnoj ekonomiji, u kojoj se vrte nezamislivo velike pare, udeo vakcine u tome je zanemarljiv. Priča o vakcini, koja još ne postoji, je za sve ovo čudno vanredno vreme služila za skretanje pažnje od globalne muljaže. Iz članka se može videti postojanje ogromnih ekonomskih problema, koji će proizvesti ogromno zaduživanje. A na tom terenu zna se ko je glavni.

  6. Slobodanka says:

    Kome će SAD da proda u Evropi svoj skupoceni gas od škriljaca? Samo budalama a i na osnovu sile tojest na osnovu geopolitičkih igara koje vode već godinama. Celokupna antiruska propaganda u Evropi pod dirigentskom palicom SAD poželjno je da bude što uspešnija da bi Amerikanci čuvali svog malog brata (Evropu) prodajući mu svoj skuplji gas. Oni bi hteli da sa tim svojim skupim proizvodom koji još dodatno ima skup transport i neefikasnu dostavu da konkurišu prodaji ruskog gasa u Evropi, pod izgovorom da nije dobra preterana energetska zavisnost od "maligne" Rusije. Zato uopšte ne čudi da su na dnevnom redu kao budući prozvod postale veoma aktuelne VAKCINE. Evropljanima jedino mogu da prodaju svoje naoružanje, imajući u vidu zajedničku "kuću" NATO. Protiv koga je Evropa u ratu da bi gomilala naoružanje? Već su i sami konstatovali da imaju NATO mrtvog mozga. Ne vidim šansu da će se sad Evropljanini latiti američkog oružja i zaratiti protiv Rusije i Kine a primetno je da obadve države značajno su vojno ojačale.

  7. Slobodanka says:

    Kad stoji kao u naslovu "Era nafte je gotova" prva pomisao je da to vodi ka slabljenju petrodolara (USA dolara) i ubrzava kraj američke dominacije u svetu. Zato smešno je i žalosno pokazivati prstom prvenstveno na KSA, kao što je uradio Trifković. Uradio je to zato što KSA nema razvijenih drugih delatnosti, dakle na toj državi će vrlo brzo biti primetne posledice smanjene tražnje za naftom i smanjene cene nafte. Žalosno je zato što KSA je ostala lojalna SAD-u te izvoz nafte ugovora i naplaćuje u USA dolarima. Medjutim Kina je umanjila uvoz nafte iz KSA a povećala je uvoz nafte iz Rusije i ne verujem da će se taj promet izmedju Kine i Rusije odvijati u USA dolarima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *