СРПСКИ АНАЛИТИЧАР ТВРДИ: Ера нафте је готова, ЕВО КО ТО НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ И ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ…

СРПСКИ АНАЛИТИЧАР ТВРДИ: Ера нафте је готова, ЕВО КО ТО НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ И ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ…

1 јуна 2020

Иако је тешко замислити крај ере нафте, још је теже замислити да до њега неће доћи у годинама које долазе. И то буквално годинама, а не деценијама.

Прошлог месеца објавио сам на сајту Цхроницлесмагазине.орг чланак у коме сам разматрао неке од вероватних геополитичких последица епидемије ЦОВИД-19. Посебно сам истакао покушај водећих произвођача нафте, картела ОПЕK и Русије, да спрече даљи колапс цена договором о најобимнијем смањењу производње у историји. Изразио сам сумњу да ће тај споразум бити довољан да врати цене до предмартовског нивоа, имајући у виду рапидни пад потражње услед глобалног карантина.



Тај закључак, како сада можемо видети, није адекватно изразио размере кризе преснабдевености тржишта нафтом. Недељу дана након што је мој чланак објављен, цена барела сирове нафте Wест Теxас Интермедиате (WТИ, стандардно мерило цена у САД) за мајске испоруке накратко је чак отишла у негативну вредност: дилери нису нафту нудили бесплатно, већ су штавише били спремни да купцима плате да преузму нафту.

Ово је била последица акутне несташице складишног простора за бареле нафте који нису потребни добрим делом захваљујући заустављеној глобалној економији.

Иако је тај тренутак пада цена испод нуле представљао драматичан изузетак, он би могао да означи почетак нове ере. Предвиђам да наступају фундаменталне промене нафтног тржишта које неће бити привремене. На ивици смо великог енергетског ресетовања, упоредивог са преласком са угља на нафту пре једног века.

Један од кључних фактора у тој ранијој прекретници била је одлука америчке и британске ратне морнарице да конвертују погон својих бојних бродова, пред почетак и током Првог светског рата, са угља (парне турбине) на нафту.

НЕПОВРАТНЕ ПРОМЕНЕ

Данашње нафтно тржиште је у тешкоћама већ дуже време. Тренутне цене су успеле да се опораве до нивоа од 30 долара за барел, што је пад од отприлике 50 одсто у односу на прошлу годину. Међутим, у овом тренутку, сведоци смо јединствене комбинације рапидно опадајуће потражње, несташице складишних капацитета и умањене производње.

Опоравак је неизвестан, а историјска тржишна правила можда више не важе, попут старе тексашке максиме да су „ниске цене лек за ниске цене“, јер након њих, пре или касније, следи раст потражње – али само у нормалним временима.

Пандемија је изазвала дубоке и можда неповратне промене у животним, радним и куповним навикама широм развијеног света. У прошлости, ниске цене нафте и горива подстицале су људе да више путују.

Овога пута они можда неће масовно појурити на друмове и аеродроме када епидемија буде за нама. Многе компаније су увиделе да рад на даљину боље функционише, нарочито у домену финансијских услуга, осигурања, медија и информационих технологија.

Последње седмице маја Фејсбук је објавио да ће убудуће већина запослених моћи да своје дужности обавља на даљину. Исти пример следиће у већој или мањој мери Гугл и Мајкрософт, да поменемо само водеће.

Последице су очигледне. У среду 27. маја летео сам од Финикса за Вашингтон: нов новцијат А321 са пет путника у првој класи (коју очито користе пословни људи) и око двадесетак њих у економској, премда нема рестрикција.

Нису само авионске компаније у неизвесности због губитка пословних клијената, већ и фирме за рентирање аутомобила. Највећа и најугледнија од њих, Херц, најавила је банкрот, што ће бити добра вест само за ловце на добре понуде на лицитацијама половних возила.

Електронска трговина почела је да бележи енормни раст онлајн трансакција и много пре епидемије, али је процес сада далеко одмакао. Велики шопинг центри немају будућност, а ланци робних кућа у Америци су под сенком банкротства.

Неке студије указују да би смањење километраже аутомобилских путовања за најмање трећину у односу на времена пре епидемије могло да постане норма у ширим градским подручјима северне Америке.

Аутор ових редова се већ лично уверио да су уобичајене јутарње и поподневне гужве на ауто-путевима око Финикса и Вашингтона ствар прошлости, премда је другом половином маја дошло до попуштања рестрикција.



Што се летења тиче, функционери корпорација и високо рангирани чиновници државних и међународних установа са обе стране Атлантика постали су током протекла три месеца далеко склонији видео-конференцијама и другим формама комуникационих технологија него раније.

То чини њихово лично присуство на удаљеним локацијама само маргинално корисним, нарочито када се упореди са трошковима путовања и утрошеним временом и напором.

Осим тога, скраћени ланци снабдевања смањиће и потребу наручилаца за инспекцијама производних погона на лицу места у удаљеним провинцијама Kине или Југоисточне Азије. Чак и парцијелни повратак водећих развијених земаља на самодовољност драстично ће смањити дистанце и обим поморске и друмске шпедиције.

Током следећих пар месеци могло би да се испостави да је дугорочна нова норма 25-30 долара за барел. Ако се то покаже као тачно, последице за многе земље-прозвођаче биће буквално драматичне. Русија и мање заливске монархије вероватно имају довољно финансијских резерви да опстану.

Ово је нарочито случај уколико могу да рачунају на истовремено повећање производње природног гаса, који би могао да скочи на преко три долара за ММБту (милиона британских топлотних јединица) већ следеће зиме.

АМЕРИЧKО-САУДИЈСKИ РАСKОЛ

То се не односи и на Саудијску Арабију, која није успела у свом дуго најављиваном плану диверзификације економије. Kлептократски режим ове пустињске краљевине зависи од два стуба.

Са једне стране, од способности краљевске породице да купује друштвени мир код куће субвенцијама финансираних нафтом; и са друге стране од спремности америчке владе да својим војним снагама настави да јемчи опстанак владавине куће Ал-Сауда.

Са становишта Вашингтона, Саудијска Арабија је протеклих месеци прекршила основни договор, склопљен још почетком 1945. године између председника САД Френклина Рузвелта и тадашњег саудијског краља Абдулазиза. Kао што је недавно истакао Сајмон Воткинс, искусни аналитичар нафтне индустрије:

„Договор је био да ће Американци добијати сву нафту која им је потребна… у замену за гаранцију безбедности владајућој кући Сауда. Ово је временом било допуњено гаранцијом Саудијске Арабије да ће допустити америчкој индустрији нафтних шкриљаца да настави да функционише и расте.

За разлику од тога, екстремистичка вахабистичка секта која већ три века преко куће Ал-Сауд влада Саудијском Арабијом жива је и здрава и наставља да прети земљама „неверничког“ Запада, као неисламског света у целини који они називају Дар ал-Харб, односно „свет рата“.

Наравно, без опоравка цена биће нафтно-базираних економија које ће тонути у хаос и анархију. У Африци, Нигерија са својих 200 милиона становника суочила би се са неизвесном будућношћу и потенцијалном дезинтеграцијом, док се влада бори са исламистичком побуном на северу и обновљеним сепаратизмом на југу. Ирачка нова влада суочила би се са непремостивим буџетским препрекама, Иран је већ на ивици банкрота, а Венецуела је дубоко загазила у њега.

ОБНАВЉАЊЕ РАЗВАЉЕНЕ БРАВЕ

Све је то можда достојно жаљења, али исто тако и неизбежно. Већи део Блиског истока био је ирелевантан у глобалним геополитичким калкулацијама док нафта није постала важна током 1930-их, а потом веома важна након Другог светског рата.

Овај регион би требало да се врати тамо где с правом цивилизацијски, геостратешки и културолошки припада. Дугорочно посматрано, извоз технологије Ријаду не обећава ништа добро, баш као ни „извоз демократије“ изван оквира идеја које демократију одржавају.

Ове идеје су, у случају Запада, укорењене још у историји полиса античке Грчке, светим списима, јереси просветитељства, идеји слободе, индивидуалној одговорности која потиче од постојања индивидуалне слободне воље, колективној креативности отеловљеној у класичним симфонијама и покретању космичких истраживања.

Преовлађујући одговор муслиманског света на кризу изазвану пропашћу нафте биће захтев за још изразитијим „исламским решењима“ кризе. Нека им буде. Генерације урбаних модернизатора у нафтом богатим блискоисточним земљама нису успеле да „продају“ западне обрасце својим сународницима, не само као изворе квалитетне робе и лекова који спасавају животе, него ни као пожељан друштвено-политички модел.

Сједињене Државе напокон више неће имати повода да интервенишу како би спречиле или помогле успостављање шеријата у некој пустињској недођији. Препуштање Блиског истока сопственој судбини вуче још једну корист.

Широм муслиманског света влада дубоко уверење да је наша цивилизација на издисају. Након поновног успостављања националних граница услед ЦОВИД-19, са вероватно стриктнијом контролом имиграције дуж медитеранских обала Европе у целини и пресушивањем прихода од нафте, има основа за наду да Европа више неће бити третирана од стране исламског света као „драгуљарница са разваљеном бравом“. То би била бар једна добра последица короне, под условом да се Европљани напокон постарају да брава уистину буде трајно тврда и несаломива.

Иако је тешко замислити крај ере нафте, још је теже замислити да до њега неће доћи у годинама које долазе. И то буквално годинама, а не деценијама.

Срђа Трифковић (Стандард.рс)

Срђа Трифковић је спољнополитички уредник месечног магазина „Kрониклс“ и ванредни професор на Факултету политичких наука у Бањалуци.

KOMENTARI



8 коментара

  1. Zoran says:

    Nafte ima za bar 100 godina, ali ako zele da uniste Rusiju, SA, UAE...onda ce da je izbace.

  2. padre says:

    Ovo mi baš i nije logično!Čime misli on, je svet sposoban zameniti naftu u par godina?

  3. Риста says:

    Први део чланка је нешто најегоистичније што сам ја у животу прочитао од неке јавне личности. Ја нисам јавна личност и мој егоизам не спада у те воде. ОН путовао из финикса у вашингтон са авионом бизнис класе, глањц новом направом у његову част. Па ја сам путовао из Сан Францисака у Тампу, па онда и у рикверц, са бизнис екстра првом класом за пешаке једно дваипо небројено пута, па се никад нисам фалио. А дужи је пут него његов и важнији сам од њега аутоматски. Други део ми се доста свидео, као торта са филом од млевених лешника али нажалост, није било чоколаде. Има добрих ствари углавном и да их велики ЕГО није уриниро ко куца кад запишава своју територију, можда бих се и одушевио са аналитиком. По обичају, нисам завршио.

  4. Риста says:

    Међутим, има једна још болнија ствар на овом свету а о томе ћу на крају. Ако се избаце дизел направе свих модела, мада како каже Падре, не видим како је то могуће на брзака па макар то хтели и заинат Русији, има још два проблема. Западна проблема. Амерички долар је везан за нафту ко ждребе за сису а још мање је прихватљиво да ће економски најјаче светске нафтне компаније, а то су америчке и британске тако нешто дозволити. Па иако дозволе, ми ћемо све тракторе и остало истопити и направити ашове , лопате, грабуље и оградити штале за коње. Ја бих то од срца подржао па макар плевио њиву рукама, као што сам радио као дечак са мојим сељацима. Окопаваш куруз мотиком, али има да се сагнеш и ручно обрадиш скоро око сваке стабљике. Лепота брате. Здраво, напорно и захтева повећи комад сланине. Е сад највећи проблем којему овај свет иде у сусрет. Научници су установили да ће ускоро бити немогуће производити какао, јер та врста одлази у историју на моју велику жжалост. Дакле, ако свет не осмисли на брзину како да створи замену за какао, настаће пакао и оста ја без моје Милке. А и сва велика и мала деца овог света. То је далеко већи проблем од нафте.

  5. Slobodanka says:

    Saudijska Arabija nema razvijene druge delatnosti te ovu zemlju će sigurno pogoditi pad cene nafte. Zasad sigurno je da niske cene nafte postojaće tokom ove i naredne godine. Ali značajno važnija posledica će biti kako će se to odraziti na državu SAD tj. na tražnju za američkim dolarom-petrodolarom kao rezervnom svetskom valutom kada se USA dolar koristi od velikog broja drugih zemalja za medjunarodna plaćanja. Smanjena tražnja nafte x smanjena cena = smanjen obim korišćenja petrodolara u celom svetu. Jedino moguće je da planiraju da novim štampanjem dolara bez pokrića da pokupuju naftne bušotine i naftne kompanije po svetu jer njima će usled pada cena nafte opasti vrednost. Venecuela ima drugih izvora da preživi, a Iran neće tako lako kapitulirati pogotovu ne pred SAD. ... U isto vreme ne vidi se razvoj nekih drugih trgovanja na osnovu razvoja i rasta proizvodnje nekih drugih roba zbog kojih bi bio tražen baš američki-dolar, što bi nadoknadilo i preklopilo ovaj naftni minus. Na polju izvoza naoružanja SAD neće moći da nadoknadi taj minus, jer evo slabi i S.A. jedan od njenih značajnih kupaca. Od toga važnije je da kolač od prodaje naoružanja po svetu sve više grabe Rusija i Kina. Jedino povećanje tražnje za USA dolarom je moguće ako Gejts i ostala američka farmakomafija nametne celom svetu obavezno vakcinisanje i još da nametnu kupovinu baš gejtsovih vakcina tojest američkih vakcina. Iza pojave kovida-19 krije se želja veoma bogatih i moćnih kompanija da na tim vakcinama ostvare veliku zaradu. U prvom koraku namerno truju ceo svet i pritom još više koriste zastrašivanje putem medija jer računaju da će u sledećem koraku zaraditi na vakcinama. Ali zato i Kina i Rusija rade na proizvodnji tih vakcina. Zamislite da živite u mnogoljudnoj Indiji. Indija zbog ranijih veoma loših iskustava sa Gejtsom ne verujem da će kupiti američke vakcine, manje verovatno je da će kupiti kineske, ako se odluči na kupovinu vakcina najverovatnije kupiće vakcine iz Rusije. Moći će te svoje vakcine eventualno da prodaju u Brazilu i nije slučajno što Brazil je sada na drugom mestu po broju zaraženih. Da li je Bolsonaro namerno potcenio poajvu ovog virusa u Brazilu da bi do kraja i "brazilski Tramp" zaradio iz tog biznisa? U celom svetu primetna je želja lokalnih vladara kad bi mogli da imaju što gluplje i tuplje stanovništvo pa da im uvale svašta nešto. Ima toga još, da ne navodim sve, a što ukazuje da u narednim godinama desiće se pad i SAD i celog Zapada.

    • Cp6a says:

      Јурњава око вакцине је много мање ствар економије, а много више ствар суверенитета, одбране и безбедности. У овој причи о глобалној економији, у којој се врте незамисливо велике паре, удео вакцине у томе је занемарљив. Прича о вакцини, која још не постоји, је за све ово чудно ванредно време служила за скретање пажње од глобалне муљаже. Из чланка се може видети постојање огромних економских проблема, који ће произвести огромно задуживање. А на том терену зна се ко је главни.

  6. Slobodanka says:

    Kome će SAD da proda u Evropi svoj skupoceni gas od škriljaca? Samo budalama a i na osnovu sile tojest na osnovu geopolitičkih igara koje vode već godinama. Celokupna antiruska propaganda u Evropi pod dirigentskom palicom SAD poželjno je da bude što uspešnija da bi Amerikanci čuvali svog malog brata (Evropu) prodajući mu svoj skuplji gas. Oni bi hteli da sa tim svojim skupim proizvodom koji još dodatno ima skup transport i neefikasnu dostavu da konkurišu prodaji ruskog gasa u Evropi, pod izgovorom da nije dobra preterana energetska zavisnost od "maligne" Rusije. Zato uopšte ne čudi da su na dnevnom redu kao budući prozvod postale veoma aktuelne VAKCINE. Evropljanima jedino mogu da prodaju svoje naoružanje, imajući u vidu zajedničku "kuću" NATO. Protiv koga je Evropa u ratu da bi gomilala naoružanje? Već su i sami konstatovali da imaju NATO mrtvog mozga. Ne vidim šansu da će se sad Evropljanini latiti američkog oružja i zaratiti protiv Rusije i Kine a primetno je da obadve države značajno su vojno ojačale.

  7. Slobodanka says:

    Kad stoji kao u naslovu "Era nafte je gotova" prva pomisao je da to vodi ka slabljenju petrodolara (USA dolara) i ubrzava kraj američke dominacije u svetu. Zato smešno je i žalosno pokazivati prstom prvenstveno na KSA, kao što je uradio Trifković. Uradio je to zato što KSA nema razvijenih drugih delatnosti, dakle na toj državi će vrlo brzo biti primetne posledice smanjene tražnje za naftom i smanjene cene nafte. Žalosno je zato što KSA je ostala lojalna SAD-u te izvoz nafte ugovora i naplaćuje u USA dolarima. Medjutim Kina je umanjila uvoz nafte iz KSA a povećala je uvoz nafte iz Rusije i ne verujem da će se taj promet izmedju Kine i Rusije odvijati u USA dolarima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u