Српски дар и француска душа

Srpski dar i francuska duša

30 marta 2018

SAMO godinu dana posle otvaranja zdanja na Ušću, Muzej savremene umetnosti organizovao je prvu veliku retrospektivnu izložbu Marka Čelebonovića (1902-1986), a upravo u obnovljenoj zgradi MSU, u utorak (u 19 časova, u sali “Miodrag B. Protić”) biće predstavljena najobimnija i najsveobuhvatnija publikacija posvećena životu i stvaralaštvu ovog slikara, koju je objavila Galerija “Rima”. Impresivnu monografiju “Marko Čelebonović” pisalo je pet uglednih autora različitih generacija – profesori Ješa Denegri i Lidija Merenik, dr Ana Bogdanović, Nevena Martinović i Sofija Milenković.

Među korice ove knjige stalo je više od 400 katalogiziranih i reprodukovanih slika i radova na papiru. Za autorski tekst “Nekoliko razmišljanja o pogledu predmeta u slikarstvu Marka Čelebonovića”, objavljen u ovoj monografiji, Ani Bogdanović pripala je nagrada “Lazar Trifunović” za 2017. godinu.

Rođen u uglednoj i imućnoj porodici, školovao se u Atini i Švajcarskoj, studirao ekonomiju u Oksfordu, a pravo diplomirao na Sorboni, Čelebonović je u svet umetnosti zagazio u Parizu, učeći vajarstvo kod Antoana Burdela. Napustio je Burdelove časove 1923. i slikarstvo odabrao za svoj životni poziv, a dve godine kasnije nastanio se u Sen Tropeu, koji će postati njegova trajna adresa do kraja života.

Posle Drugog svetskog rata, u kome je učestvovao kao komandant francuskog Pokreta otpora, došao je u Beograd, i u dva navrata (1947-1949. i 1952-1960) radio kao profesor slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti. Na Azurnu obalu se vratio posle penzionisanja. Zahvaljujući ovakvoj biografiji, čitavog života pripadao je dvema kulturama – srpskoj i francuskoj. Neki su ga čak smatrali “francuskim slikarem, slučajno našim čovekom”. Upravo se pitanjem Čelebonovićeve pripadnosti obema umetničkim scenama u svom tekstu bavi Ješa Denegri.

– Čelebonović je izgradio lik umetnika kao naprednog građanina evropske edukacije i međunarodne karijere, što ga je umnogome izdvajalo od većine ostalih pripadnika njegove generacije i podigao mu ugled kod mlađih, održavši mu takav status do danas, kao jednog od klasika srpske umetnosti 20. veka – zaključuje Denegri. – Slučaj Čelebonovićeve umetničke paradigme, višestruko je poučan: ukazuje na to da je umetnost uvek i prevashodno usud umetnika pojedinca, ali je ujedno i pokazatelj društvenog, ideološkog i političkog svesnog i nesvesnog istorijske epohe u kojoj nastaje, pri čemu je najbitniji uslov da to zaista jeste i mora da bude jedna neponovljivo individualna i visoko vredna umetnost.

Analizirajući Čelebonovićev opus, Lidija Merenik se bavi njegovim mrtvim prirodama, uklapanjem u aktuelnu domaću likovnu scenu po povratku iz Francuske “mekim socrealizmom” i autoportretima:

– U bogatom, posleratnom opusu Marka Čelebonovića, dah oduzimaju autoportreti, stvarani od pedesetih godina 20. veka u Francuskoj (danas uglavnom u Francuskoj, ili u kolekciji porodice) – ističe Merenikova, uz konstataciju da se kao izdvojenom tematskom grupom, suštinski važnom za razumevanje umetnikove poetike, njima do sada nije poklanjala zaslužena pažnja.

Proučavajući autoportrete iz različitih životnih i stvaralačkih razdoblja, Merenikova se fokusira i na one na kojima je “sebe predstavio kao detalj, sličicu, lik u ogledalu, mutni lik iza zastakljenih vrata”.

– Oni nose obeležje sveta zatvorenog u svetlu, svetla zarobljenog u neizbežnom enterijeru, sebe zaključanog u slici. U filozofiji duhovnog porinuća i konačnog nestanka u slici, moguće i zapitanosti o sebi samom, o sopstvenom identitetu, Čelebonović doseže vrhunce svog slikarstva. Skromnosti koja se rukovodi verovanjem da se niko ne može sagnuti dovoljno nisko da bi video lice Boga – piše Lidija Merenik.

Nekoliko godina upornog i ozbiljnog istraživanja likovne i dokumentarne građe, bilo je potrebno da se ostvari ovako ambiciozan projekat, oko koga se okupilo čak 14 državnih i muzejskih zbirki, više privatnih kolekcija iz zemlje i inostranstva, nasleđe koje baštine porodice Marka i Alekse Čelebonovića, ističe Aleksandar Milojević, vlasnik galerije “Rima”. Knjiga koja sadrži i slikarevu iscrpnu biografiju i mnogobrojne fotografije, štampana je na 636 stranica.

ŽINET SINJAK I PASTELI

MODERNU srpsku umetnost, uz više od dve hiljade uljanih slika, Čelebonović je zadužio i sa najobimnijim opisom u pastelu. Ovim segmentom njegovog stvaralaštva, u monografiji se bavila Nevena Martinović. Kao jednu od zanimljivosti, ona navodi i da je leto 1956. proveo na imanju prijateljice Žinet Sinjak, koja mu je ustupila staru vilu u kojoj je bio i atelje njenog slavnog oca Pola Sinjaka. Poklonila mu je i kutiju kvalitetnih pastela i papire žućkaste nijanse velikih formata koje Sinjak nije stigao da iskoristi.

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. goran says:

    Hvala bogu da muzej vise nije zakljucan.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *