SRPSKI DOBROVOLJAC: Jest – to sam ja, Dragutin Matić, „smrt” za Švabu

SRPSKI DOBROVOLJAC: Jest – to sam ja, Dragutin Matić, „smrt” za Švabu

28 jula 2014

dragutinmaticSad se o njemu sve zna: to je najpoznatiji ratni izviđač u istoriji Srpske vojske. Oko Sokolovo. Pravo ime Dragutin Matić.

Ratna fotografija je obilazila zemljinu kuglu. Služila je kao simbol odanosti vojnika ratnom zadatku radi odbrane Otadžbine, kao simbol koncetracije čoveka u opasnom vremenu – ratu, kao simbol budnosti, predanosti, ozbiljnosti u obavljanju ratnog zadatka…

Kružila, kružila. Ulazila u ratne albume, krasila pozivnice za proslavu ratnih događaja, bila nezamenljiv pratilac publikacija o teškim danima, velikim borbama, sjajnim pobedama srpske vojske, o tome da je „srpski opanak spasao civilizaciju”…

A on, taj ratnik – Oko Sokolovo – nije znao da je snimak uspeo, da je fotograf – reporter preživeo, da je njegov ratni lik ovekovečen.

I tek posle pedeset godina od fotografisanja – ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, začuti, filmskom brzinom kroz misli prolete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja…

– Jest’ – to sam ja. Zaista me slikao, dok sam jurio Švabu…

I priseća se da se oko njega, kad je posao na zadatak motao neki novinar, „šta li”, kako ga je slikao i otišao. Da, bilo je pre pedeset godina.

Dragutin Matić – Oko Sokolovo – rođen je 10. januara 1888. godine u selu Kaletincu ispod litica Suve Planine. Najmlađe je, šesto dete, siromašnih poljoprivrednika.

Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod – konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Đorđa Karađorđevića. Kad je završio to vojevanje, 1912. godine, počinje rat sa Turcima za oslobođenje južnih delova Otadžbine. Završismo sa Turcima “loše – crno” , prođe Kumanovska, prodje Bitoljska bitka.

Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gorničevska…

Beži Bugarče, beži Švabe, ali mi smo brži; sve ih dohvatismo, priča kroz suze čiča Dragutin sećajući se slavnih dana.

Ratnik se vraća tek 1919. godine svome slobodnom domu. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, sada je u 11. godini. Ne poznaju se. Ali – dug je odužen prema Otadžbini.

Ratniku Dragutinu Maticu podignut je veličanstveni spomenik na trgu ispred opštine Gadžin Han. Osveštao ga je tadašnji vladika niški, a sadašnji srpski patrijarh Irinej, bilo je vojnih počasti i drugih svečanosti, otkriven je 1998. godine u okviru proslave osamdestogodišice oslobođenja Srbije.

Oko sokolovo Samsona Černova

Autor najslavnijih fotografija srpske vojske iz Prvog svetskog rata, uključujući i legendarni portret izviđača Dragutina Matića, bio je Samson Černov, ruski fotograf i slikar.

Ove poštanske karte su služile kao medijsko sredstvo za širenje informacija o doprinosu srpske vojske pobedi savezničkih zemalja u ratovima od 1912. do 1918.

Samson Černov je bio izuzetno interensantna ličnost, čija se sudbina u ključnom dobu njegovog života ispreplela sa ratnim naporima Srbije. On je sa 17 godina pristupio 1905. godine ruskoj vojsci u Rusko-japanskom ratu kao dobrovoljac fotograf.

Kao iskusan fotograf časopisa „Novo vreme“ i „Rusko slovo“ sedam godina kasnije dolazi u Srbiju da izveštava o Prvom balkanskom ratu. U to vreme je Černov radio i za pariski „Ilustrasion“,za koji piše tekstove upotpunjene ratnim fotografijama. U to vreme je u Skoplju fotografisao i prve srpske aeroplane.

U Drugom balkanskom ratu je osim fotografija snimio i ratni dokumentarni film „Bitka na Bregalnici“, a posle povlačenja Bugara snima tragove i posledice bugarskih ratnih zločina nad srpskim civilima i vojnicima. Černov je svoje ratne fotografije izlagao ne samo u Beogradu već i u svetskim metropolama.

Njegove izložbe i prigodna predavanja u Londonu i Parizu imali su izuzetan efekat u smislu jačanja simpatija prema Srbiji, koja se našla u ratnim nevoljama i kojoj su podrška i pomoć bili neophodni.

Černov se našao na prvoj liniji fronta već u prvim danima Prvog svetskog rata u Srbiji. Pratio je srpske trupe i bio na licu mesta da snimi borbe i razaranja gradova i naselja. Fotografisao je i obične vojnike-seljake i kralja Petra Prvog, koji je došao na prvu liniju fronta da uzme učešće u odbrani ugrožene otadžbine. Veliki ruski fotograf i umetnik se pokazao i kao veliki požrtvovani ratni drug srpske vojske kada je zajedno sa njom prešao Albaniju. Tada je napravio svoje najbolje i verovatno najpotresnije fotografije Prvog svetskog rata.

Upravo je Černov autor čuvene fotografije srpskog izviđača Dragutina Matića, koja je obišla svet i postala simbol borbe i otpora jednog malog naroda koji se drznuo da izađe na megdan mnogostruko jačem neprijatelju.

Ta fotografija najpoznatijeg srpskog izviđača u istoriji srpskih ratova poznata je i kao „Oko sokolovo“. Zanimljivo je da ratnik sa fotografije nije ni znao za tu fotografiju koja je kroz mnogo listova obišla čitavu planetu, kao što ništa nije znao ni o fotografu koji ga je ovekovečio. Tek pola veka kasnije on je prvi put video sebe na legendarnoj fotografiji i čuo za ime fotografa koji ga je proslavio – Samson.

Černov je neprekidno radio na promociji srpskih ratnih napora, čak i kada je njegova otadžbina bila u haosu revolucije. On je neumorno pisao, snimao, slikao na osnovu ratnih fotografija, organizovao izložbe (izlagao je svoje slike u hotelu Aurora u Sankt Peterburgu 1913. godine), držao predavanja u velikim zapadnim metropolama i svojim delovanjem zauvek zadužio Srbiju i srpski narod.

(Ruska reč, Srbin info)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *