СРПСКИ ХЕРОЈ: Прича о човеку који је одбранио Србију од најјаче војне силе на свету!
8 децембра 2015
Пише: Горан Јевтовић
Након скоро једанаест година тамновања, поново је на слободи генерал-пуковник Владимир Лазаревић, ратни командант Приштинског корпуса. После рата командант Треће армије а затим и први човек Копнене војске. Оне Војске која то заиста беше… Несуђени начелник Генералштаба.
Уклоњен је вољом NATO моћника. Егзекутор – Борис Тадић. Подршка – Мило Ђукановић.
Током суђења у Хагу прошло је небројено сведока одбране. Командант је, одмах по завршетку сведочења, свакоме понаособ, преко адвоката, слао краћа писма захвалности. Садржај је био различит, обраћао се лично и писао их је својом руком.
Љубоморно смо чували писма и поносили се њима. И још увек их чувамо.
Коначно је дошао тренутак да их обелоданимо. У писму које је мени упутио, између осталог стоји:
„…Било је мушки, јуначки, зарад оних којих више нема, зарад истине…! Поздрави све наше… Уз Божју помоћ да се видимо на другом месту! Желим ти све најбоље!
Хашка тамница, 16. 01. 2008. године, Владимир Лазаревић“
Изнео сам садржај писма не самохвале ради и не због нас живих, већ, како стоји у писму „зарад оних којих више нема“ – хероја одбране, погинулих косовских јунака… И „зарад истине“ која је угушена у окупираној Србији.
Онако како је командант оставио у аманет. И захтевао да не заборавимо велику борбу. Борбу на живот и смрт, за част и славу. За слободу, коју ћемо поново освајати, јер – то нам је судбина.
Е, то је био – и сада је – Владимир Лазаревић. У неколико речи све стане. Генерал достојан славних српских војвода, ненадмашни војни стратег, храбри командант и изнад свега човек великог срца и душе православне.
Био је на челу седамдесет и нешто хиљада ратника, јунака Приштинског корпуса и водио жестоку битку на главном правцу напада најјаче војне силе у историји света. Несразмерно веће солдатеске, која га није поразила и којој је показао како се ратује.
Вратио се достојанствено, онако како је и отишао.
Није се предао како су поједини смутљивци годинама тврдили, од којих неке спазих јуче на нишком аеродрому. Напротив, Лазаревић се, онако како је то учинио и генерал Павковић – жртвовао за отаџбину. Сетимо се оне психолошко-пропагандне харанге: „…од сарадње са Хагом зависи европска будућност Србије и Црне Горе…“
Шта су тада могли, осим да себе ставе на олтар?
Пролазе хиљаде и хиљаде предратних и ратних слика…
Дошао је тихо у Приштински корпус на дужност начелника Штаба, као пуковник, и врло брзо ушао у легенду. И би тако у реалном времену. Заиста.
Сви смо га волели. Поготову ми на Истуреном командном месту у Ђаковици – Котур, Пешић, Мосић, Николић, Ђорђевић, Трајковић, Мидовић, Тасић, Илић и многи, многи други.
Иако је био строг, темељан, упоран, захтевао је велики рад и залагање, прецизност. Али, изнад свега је био хуман, широкогруд, праштао је грешке, учио нас, показивао нам колико је маштовитост важна и неретко пресудна у борби.
Машта и таленат, то су они шрафови који недостају северноатлантској дружини. Бодрио нас је и онда када су поједине ситуације изгледале попут немогуће мисије.
Туговао је заједно са нама за сваким изгубљеним животом, за сваким рањеником… Никада их није заборавио.
… Деветог априла ратне 99-те године, у раним јутарњим сатима почела је копнена операција удружених снага NATO, ОВК и Албанске армије, на правцу караула – „Кошаре“, „Морина“, „Маја Зез“ и „Маја Чобан“. До тада невиђени удар. Вијетнам у малом.
Невероватно али истинито – снаге NATO у страховитој ваздухопловној, копненој, диверзантској и ракетно-артиљеријској подршци пешадији – шиптарским терористичким бригадама, које надиру из правца Тропоје и Бајрам Цурија.
Негде у поподневним сатима коначно је из рејона Приштине, од стране команде корпуса, успостављена раније изблокирана радио-релејна веза са Истуреним командним местом у Метохији – са нама у првом борбеном ешелону. Јављају се генерали Лазаревић и Павковић. Заједно су на истом радио уређају. Одзвања „Космос 223, јави се, овде Космос 220, да ли се чујемо…“
Не траже да им поднесем борбени извештај о стању на фронту на војнички начин, нема обавезне строгоће, нема кодираног разговора, устаљених шифри, нема издавања задатака…. Све им је јасно, прочитали су писани извештај… Мени је лакнуло. Значи, курир је ипак стигао.
А написао сам да су рањени пуковник Трајковић, потпуковник Томић, мајор Шљиванчанин… Командујем одбраном границе као најстарији по чину а не зато што сам најпаметнији. Десно је мајор Димчевски, лево мајор Ромић, по дубини потпуковник Цокић, везу одржава мајор Тодоровић… по непријатељској авијацији туче пуковник Ђошан са својом бригадом… Божа Делић је далеко и чува царски Призрен… Влатко Вуковић држи „Ћафа Прушит“ и лево крило на правцу главног удара…
Претпоследња реченица коју сам склепао у том ванредном борбеном извештају, а који су Лазаревић и Павковић прочитали (не знам ни дан данас како ми је пала на памет и како сам смео да је напишем, јер је било невероватно тешко), дословно гласи:
„Борбени морал на високом нивоу. Границу ћемо одбранити по сваку цену!“
С њихове стране, иде кратко, људски, очински „…јесте ли живи!… шта вам треба?… шаљемо појачања и авионе… стижу Живановић, Ђурковић, Бачевић, Милићко… издржите, не дајте се, покажите им шта знате…. ви браните част отаџбине… пренеси поздраве свим борцима, охрабри их и чувај… долазимо…“
Лазаревићу дрхти глас, али се не да… Мени иду сузе. Од радости, што знам да су ту, што идејна веза није покидана и што нас нису оставили… Битка може да се настави свом силином. И би тако. Ромићу наређујем да распали из свих хаубица и тенкова… Нема назад!
Водник Васојевић држи „Маја Главу“ са дванаест својих граничара, а онда креће у јуриш који му нисам одобрио и уз громогласно „урааа“ зауставља скоро три стотине елитних црнокошуљаша… већину је „положио“ на пропланку дуж границе… на десном крилу десетар не пушта стару караулу „Кошаре“ и не одступа. Терористичке хорде су у чуду док извлаче своје рањене и погинуле…
Наши МиГ-ови, двадесетјединице, долећу за непуних пола сата. Испрепадаше нас више него комплетна NATO авијација. Лете на педесетак метара изнад глава. Авакси не могу да их виде. Подигоше нам борбени морал, гори и небо и земља! Свака част браћо пилоти – одјекује дуж фронта….
Команданти су одржали реч! Хвала вам, господо генерали…
Нисмо попустили и нисмо се предали до последњег дана рата. Епопеја. Неиспричана прича…
*
Приштински корпус је одавно избрисан. Људство је демобилисано и разбацано на све стране. Једва преживљава. Нема више чувене Команде и Штаба корпуса, угашене су херојске бригаде, пукови, самостални батаљони и чете. Уништена је логистика, борбена техника, оружје и муниција… Све борбене књиге су архивиране…
Али није уништен борбени дух и борбени морал!
И не знају, они који су нас окупирали, да је преживео један елеменат борбеног распореда – оно чувено, „Истурено командно место“. Не знају ни где је, ни ко га чини, ни када ће поново бити у функцији… И симболично и стварно.
Остао нам је још један задатак – да се вратимо на Космет… И извршићемо га!
Убеђен сам да ће неко од нас, тамо негде у Метохији, на Планику рецимо, предати рапорт генералу Лазаревићу, отприлике овако – команданте, корпус је запосео матичне гарнизоне… граничари су на својим местима… губици минимални, борбена ситуација под контролом!
Поуздано знам да је то животна жеља Владимира Лазаревића.
Добро нам дошао, генерале, и жив нам био!
KOMENTARI
16 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
milan says:
Biti ce uskoro veliki povratak na Kosmet!
miroslav says:
Jevtovicu mi nismo pobedili Nato.Nego nato nas!Lazarevic,Delic itd.su vise nego odlicne vojskovodje tu nema rasprave.Nekakav tvoj san o nekom novom tvojem aktiviranju je irelevantan.Pristinski korpus ne postoji,niti ce ikada vise postojati.
Krajisnik says:
Gorane Jevtovicu nedjelju ti .... suze si mi nacerao na oci! UH!!! Ustaj Srbijo sta cekas!?
miroslau says:
E moj dobri krajisnice.Srbija ima vojsku sa mobilnim telefonima.Nego polazem nadu u lovacka udruzenja,bolje su organizovani.Srbija u proseku ima 45-50.g.nema mladosti za ratovanje.A pogotovo nece za kosovo.Veruj mi.Znam.
Milivoje says:
Pre nekoliko dana bas po povratku legendarnog generala , u Domu garde , Topcider, minstar odbrane gasic je dodeljivao pohvalnice=povelje i prvi je dobio ministar Vulin,.....u prvom redu u prepunoj svecanoj sali je bio bivsi general izdajnk Perisic, ...SRAMOTA... I samo dan dva kasnije ustanovljavaju DAn Veterana, i sta ce ti veterani da kazu kad je ugoscen izdajnik Perisic u sred Doma Garde u Beogradu???
Miraš says:
Lazareva kletva Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela! Rdjom kapo dok mu je kolena!
Petar Ivanović says:
Generale živ i zdav bio, piscu teksta svaka čast još nade ima srce drugačije bije kad se ovo pročita, mada i suze naviru iako sam plakao samo kad mi je otac umro i to sam da drugi ne vide.
Ant says:
Hvala Jevtovicu! Hvala Generale! Vi ste nasa snaga.
ko3n says:
Brate, sta da ti kazem. Citam a u grudima mi se srce steze. Citam a suze idu kao malom detetu. Duse prodane koje su za saku srebrnjaka rasformirale sve sto je od vojske valjdalo i za pisljivi, smrdljivi osmeh "NATO prijatelja" sve pretopili u Smederevu ce vecno prokleti biti!
miroslav says:
General Momcilo Perisic nije izdajnik.On je taj koji je zajedno sa Lazarevicem itd.osmislio kakvu takvu odbranu od nato-a.I on je zavrsio u hagu.Kao i mnogi srbi nazalost.Ne pisite sto ne znate.U ono vreme svi smo bili kao jedan.To jeste tacno.
Perica RS says:
Dace bog 'Autor' ce predati raport generalu. Cvrsto vjerujmo svi u to !!!
miroslav says:
Od tog raporta zvanicnog nema nista.Privatno da,to je i pre radio.Pustimo ipak g.Lazarevica na miru.10 i vise godina u zatvoru je i vise nego mnogo.Jevtovic tamo nije bio,nego general.GENERALE ZELIM TI MIRAN ZIVOT I HVALA TI!
marko says:
LAZAREVIC JE GENERAL CASTI I VITEZ I SRPSKA VOJSKA AKO NE POLITICARI NE SMEJU VISE NITI JEDNOG GENERAL IZRUICTI KOME HAGU FASISTIMA VISE NIKAD TACKU TREBA STAVITI JEDNOM KOD TE BANDE SRBI SE MORAJU BUDITI KAD CE
Zoki says:
I opet slavimo izgubljenu bitku,o Boze sveti dokle ćemo mi Srbi tako. Pa na tom jebenom Kosovu živi 90% Albanaca i ostavimo se toga vise i ajmo u EU.
Momčilo says:
Zoki, dvoumim se da li si Hrvat koji se lažno predstavlja ili si naprosto neznalica. Naime, treba da se konačno prekine mantra kako Srbi slave izgubljene bitke. Što se tiče bitke na Kosovom polju, tadašnji srpski narod zaslužio je poštovanje od Turaka i bili su prihvaćeni kao moralni pobjednici. Od te godine, srpske pravoslavne crkve mogle su se zidati na zemlji, u ravnini sa džamijama, a katoličke crkve su i dalje bile ukopane u zemlju. Eto u čemu je moralna pobjeda Srba! Da, ovoga momenta živi oko 80% (ne 90% - namjerna konstrukcija?) šiptara, ali čim se promijeni odnos snaga... čim Sotonističke Američke Države kleknu do kraja, a Rusija ojača... ti isti šiptari će početi da bježe sa srpskog Kosova. Što se tiče EU, slobodno se pridruži bešćutnim svjetskim licemjerima. Srbe je ta ista EU sotonizirala i pljuvala po nama, pričajući laži na kojima bi im zavidio i Goebbels i čitava nacistička Njemačka. Ta ista EU prihvatila je muslimane kao žrtve, iako su zločinac Naser Orić i njegovi zlotvori učinili genocid nad Srbima (u tjedan dana pobijeno je 3.326. srpskih civila). Žalim svaku nevinu žrtvu u Parizu, ali njihove dvolične vođe su zaslužne za te zločine, kao i sotonostička američka tajna služba CIA. Dakle, samo ti izvoli u EU, ali što se mene tiče... svaki predsjednik i premijer države EU mora da se pokloni srpskim žrtvama i zatim neka odjebu u troskocima. Nema šta da se radi u takvoj žabokrečini... o zločinačkom NATO-u da ne govorimo... ili o genocidnom umu Vatikana, da i ne pričamo... upravo su Vatikan (u kojem se izvode sotonistički obredi) onaj koji vlada licemjernom EU.
maxa says:
zorane pacove, djubre izdajnicko!! samo se smanjujemo, nece vise postojati ni naziv logora srbija uskoro....