SRPSKI HEROJ: Priča o čoveku koji je odbranio Srbiju od najjače vojne sile na svetu!
8 decembra 2015
Piše: Goran Jevtović
Nakon skoro jedanaest godina tamnovanja, ponovo je na slobodi general-pukovnik Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa. Posle rata komandant Treće armije a zatim i prvi čovek Kopnene vojske. One Vojske koja to zaista beše… Nesuđeni načelnik Generalštaba.
Uklonjen je voljom NATO moćnika. Egzekutor – Boris Tadić. Podrška – Milo Đukanović.
Tokom suđenja u Hagu prošlo je nebrojeno svedoka odbrane. Komandant je, odmah po završetku svedočenja, svakome ponaosob, preko advokata, slao kraća pisma zahvalnosti. Sadržaj je bio različit, obraćao se lično i pisao ih je svojom rukom.
Ljubomorno smo čuvali pisma i ponosili se njima. I još uvek ih čuvamo.
Konačno je došao trenutak da ih obelodanimo. U pismu koje je meni uputio, između ostalog stoji:
„…Bilo je muški, junački, zarad onih kojih više nema, zarad istine…! Pozdravi sve naše… Uz Božju pomoć da se vidimo na drugom mestu! Želim ti sve najbolje!
Haška tamnica, 16. 01. 2008. godine, Vladimir Lazarević“
Izneo sam sadržaj pisma ne samohvale radi i ne zbog nas živih, već, kako stoji u pismu „zarad onih kojih više nema“ – heroja odbrane, poginulih kosovskih junaka… I „zarad istine“ koja je ugušena u okupiranoj Srbiji.
Onako kako je komandant ostavio u amanet. I zahtevao da ne zaboravimo veliku borbu. Borbu na život i smrt, za čast i slavu. Za slobodu, koju ćemo ponovo osvajati, jer – to nam je sudbina.
E, to je bio – i sada je – Vladimir Lazarević. U nekoliko reči sve stane. General dostojan slavnih srpskih vojvoda, nenadmašni vojni strateg, hrabri komandant i iznad svega čovek velikog srca i duše pravoslavne.
Bio je na čelu sedamdeset i nešto hiljada ratnika, junaka Prištinskog korpusa i vodio žestoku bitku na glavnom pravcu napada najjače vojne sile u istoriji sveta. Nesrazmerno veće soldateske, koja ga nije porazila i kojoj je pokazao kako se ratuje.
Vratio se dostojanstveno, onako kako je i otišao.
Nije se predao kako su pojedini smutljivci godinama tvrdili, od kojih neke spazih juče na niškom aerodromu. Naprotiv, Lazarević se, onako kako je to učinio i general Pavković – žrtvovao za otadžbinu. Setimo se one psihološko-propagandne harange: „…od saradnje sa Hagom zavisi evropska budućnost Srbije i Crne Gore…“
Šta su tada mogli, osim da sebe stave na oltar?
Prolaze hiljade i hiljade predratnih i ratnih slika…
Došao je tiho u Prištinski korpus na dužnost načelnika Štaba, kao pukovnik, i vrlo brzo ušao u legendu. I bi tako u realnom vremenu. Zaista.
Svi smo ga voleli. Pogotovu mi na Isturenom komandnom mestu u Đakovici – Kotur, Pešić, Mosić, Nikolić, Đorđević, Trajković, Midović, Tasić, Ilić i mnogi, mnogi drugi.
Iako je bio strog, temeljan, uporan, zahtevao je veliki rad i zalaganje, preciznost. Ali, iznad svega je bio human, širokogrud, praštao je greške, učio nas, pokazivao nam koliko je maštovitost važna i neretko presudna u borbi.
Mašta i talenat, to su oni šrafovi koji nedostaju severnoatlantskoj družini. Bodrio nas je i onda kada su pojedine situacije izgledale poput nemoguće misije.
Tugovao je zajedno sa nama za svakim izgubljenim životom, za svakim ranjenikom… Nikada ih nije zaboravio.
… Devetog aprila ratne 99-te godine, u ranim jutarnjim satima počela je kopnena operacija udruženih snaga NATO, OVK i Albanske armije, na pravcu karaula – „Košare“, „Morina“, „Maja Zez“ i „Maja Čoban“. Do tada neviđeni udar. Vijetnam u malom.
Neverovatno ali istinito – snage NATO u strahovitoj vazduhoplovnoj, kopnenoj, diverzantskoj i raketno-artiljerijskoj podršci pešadiji – šiptarskim terorističkim brigadama, koje nadiru iz pravca Tropoje i Bajram Curija.
Negde u popodnevnim satima konačno je iz rejona Prištine, od strane komande korpusa, uspostavljena ranije izblokirana radio-relejna veza sa Isturenim komandnim mestom u Metohiji – sa nama u prvom borbenom ešelonu. Javljaju se generali Lazarević i Pavković. Zajedno su na istom radio uređaju. Odzvanja „Kosmos 223, javi se, ovde Kosmos 220, da li se čujemo…“
Ne traže da im podnesem borbeni izveštaj o stanju na frontu na vojnički način, nema obavezne strogoće, nema kodiranog razgovora, ustaljenih šifri, nema izdavanja zadataka…. Sve im je jasno, pročitali su pisani izveštaj… Meni je laknulo. Znači, kurir je ipak stigao.
A napisao sam da su ranjeni pukovnik Trajković, potpukovnik Tomić, major Šljivančanin… Komandujem odbranom granice kao najstariji po činu a ne zato što sam najpametniji. Desno je major Dimčevski, levo major Romić, po dubini potpukovnik Cokić, vezu održava major Todorović… po neprijateljskoj avijaciji tuče pukovnik Đošan sa svojom brigadom… Boža Delić je daleko i čuva carski Prizren… Vlatko Vuković drži „Ćafa Prušit“ i levo krilo na pravcu glavnog udara…
Pretposlednja rečenica koju sam sklepao u tom vanrednom borbenom izveštaju, a koji su Lazarević i Pavković pročitali (ne znam ni dan danas kako mi je pala na pamet i kako sam smeo da je napišem, jer je bilo neverovatno teško), doslovno glasi:
„Borbeni moral na visokom nivou. Granicu ćemo odbraniti po svaku cenu!“
S njihove strane, ide kratko, ljudski, očinski „…jeste li živi!… šta vam treba?… šaljemo pojačanja i avione… stižu Živanović, Đurković, Bačević, Milićko… izdržite, ne dajte se, pokažite im šta znate…. vi branite čast otadžbine… prenesi pozdrave svim borcima, ohrabri ih i čuvaj… dolazimo…“
Lazareviću drhti glas, ali se ne da… Meni idu suze. Od radosti, što znam da su tu, što idejna veza nije pokidana i što nas nisu ostavili… Bitka može da se nastavi svom silinom. I bi tako. Romiću naređujem da raspali iz svih haubica i tenkova… Nema nazad!
Vodnik Vasojević drži „Maja Glavu“ sa dvanaest svojih graničara, a onda kreće u juriš koji mu nisam odobrio i uz gromoglasno „uraaa“ zaustavlja skoro tri stotine elitnih crnokošuljaša… većinu je „položio“ na proplanku duž granice… na desnom krilu desetar ne pušta staru karaulu „Košare“ i ne odstupa. Terorističke horde su u čudu dok izvlače svoje ranjene i poginule…
Naši MiG-ovi, dvadesetjedinice, doleću za nepunih pola sata. Isprepadaše nas više nego kompletna NATO avijacija. Lete na pedesetak metara iznad glava. Avaksi ne mogu da ih vide. Podigoše nam borbeni moral, gori i nebo i zemlja! Svaka čast braćo piloti – odjekuje duž fronta….
Komandanti su održali reč! Hvala vam, gospodo generali…
Nismo popustili i nismo se predali do poslednjeg dana rata. Epopeja. Neispričana priča…
*
Prištinski korpus je odavno izbrisan. Ljudstvo je demobilisano i razbacano na sve strane. Jedva preživljava. Nema više čuvene Komande i Štaba korpusa, ugašene su herojske brigade, pukovi, samostalni bataljoni i čete. Uništena je logistika, borbena tehnika, oružje i municija… Sve borbene knjige su arhivirane…
Ali nije uništen borbeni duh i borbeni moral!
I ne znaju, oni koji su nas okupirali, da je preživeo jedan elemenat borbenog rasporeda – ono čuveno, „Istureno komandno mesto“. Ne znaju ni gde je, ni ko ga čini, ni kada će ponovo biti u funkciji… I simbolično i stvarno.
Ostao nam je još jedan zadatak – da se vratimo na Kosmet… I izvršićemo ga!
Ubeđen sam da će neko od nas, tamo negde u Metohiji, na Planiku recimo, predati raport generalu Lazareviću, otprilike ovako – komandante, korpus je zaposeo matične garnizone… graničari su na svojim mestima… gubici minimalni, borbena situacija pod kontrolom!
Pouzdano znam da je to životna želja Vladimira Lazarevića.
Dobro nam došao, generale, i živ nam bio!
KOMENTARI
16 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
milan says:
Biti ce uskoro veliki povratak na Kosmet!
miroslav says:
Jevtovicu mi nismo pobedili Nato.Nego nato nas!Lazarevic,Delic itd.su vise nego odlicne vojskovodje tu nema rasprave.Nekakav tvoj san o nekom novom tvojem aktiviranju je irelevantan.Pristinski korpus ne postoji,niti ce ikada vise postojati.
Krajisnik says:
Gorane Jevtovicu nedjelju ti .... suze si mi nacerao na oci! UH!!! Ustaj Srbijo sta cekas!?
miroslau says:
E moj dobri krajisnice.Srbija ima vojsku sa mobilnim telefonima.Nego polazem nadu u lovacka udruzenja,bolje su organizovani.Srbija u proseku ima 45-50.g.nema mladosti za ratovanje.A pogotovo nece za kosovo.Veruj mi.Znam.
Milivoje says:
Pre nekoliko dana bas po povratku legendarnog generala , u Domu garde , Topcider, minstar odbrane gasic je dodeljivao pohvalnice=povelje i prvi je dobio ministar Vulin,.....u prvom redu u prepunoj svecanoj sali je bio bivsi general izdajnk Perisic, ...SRAMOTA... I samo dan dva kasnije ustanovljavaju DAn Veterana, i sta ce ti veterani da kazu kad je ugoscen izdajnik Perisic u sred Doma Garde u Beogradu???
Miraš says:
Lazareva kletva Ko je Srbin i srpskoga roda, i od srpske krvi i kolena, a ne došo na boj na Kosovo, ne imao od srca poroda, ni muškoga ni devojačkoga! Od ruke mu ništa ne rodilo, rujno vino ni pšenica bela! Rdjom kapo dok mu je kolena!
Petar Ivanović says:
Generale živ i zdav bio, piscu teksta svaka čast još nade ima srce drugačije bije kad se ovo pročita, mada i suze naviru iako sam plakao samo kad mi je otac umro i to sam da drugi ne vide.
Ant says:
Hvala Jevtovicu! Hvala Generale! Vi ste nasa snaga.
ko3n says:
Brate, sta da ti kazem. Citam a u grudima mi se srce steze. Citam a suze idu kao malom detetu. Duse prodane koje su za saku srebrnjaka rasformirale sve sto je od vojske valjdalo i za pisljivi, smrdljivi osmeh "NATO prijatelja" sve pretopili u Smederevu ce vecno prokleti biti!
miroslav says:
General Momcilo Perisic nije izdajnik.On je taj koji je zajedno sa Lazarevicem itd.osmislio kakvu takvu odbranu od nato-a.I on je zavrsio u hagu.Kao i mnogi srbi nazalost.Ne pisite sto ne znate.U ono vreme svi smo bili kao jedan.To jeste tacno.
Perica RS says:
Dace bog 'Autor' ce predati raport generalu. Cvrsto vjerujmo svi u to !!!
miroslav says:
Od tog raporta zvanicnog nema nista.Privatno da,to je i pre radio.Pustimo ipak g.Lazarevica na miru.10 i vise godina u zatvoru je i vise nego mnogo.Jevtovic tamo nije bio,nego general.GENERALE ZELIM TI MIRAN ZIVOT I HVALA TI!
marko says:
LAZAREVIC JE GENERAL CASTI I VITEZ I SRPSKA VOJSKA AKO NE POLITICARI NE SMEJU VISE NITI JEDNOG GENERAL IZRUICTI KOME HAGU FASISTIMA VISE NIKAD TACKU TREBA STAVITI JEDNOM KOD TE BANDE SRBI SE MORAJU BUDITI KAD CE
Zoki says:
I opet slavimo izgubljenu bitku,o Boze sveti dokle ćemo mi Srbi tako. Pa na tom jebenom Kosovu živi 90% Albanaca i ostavimo se toga vise i ajmo u EU.
Momčilo says:
Zoki, dvoumim se da li si Hrvat koji se lažno predstavlja ili si naprosto neznalica. Naime, treba da se konačno prekine mantra kako Srbi slave izgubljene bitke. Što se tiče bitke na Kosovom polju, tadašnji srpski narod zaslužio je poštovanje od Turaka i bili su prihvaćeni kao moralni pobjednici. Od te godine, srpske pravoslavne crkve mogle su se zidati na zemlji, u ravnini sa džamijama, a katoličke crkve su i dalje bile ukopane u zemlju. Eto u čemu je moralna pobjeda Srba! Da, ovoga momenta živi oko 80% (ne 90% - namjerna konstrukcija?) šiptara, ali čim se promijeni odnos snaga... čim Sotonističke Američke Države kleknu do kraja, a Rusija ojača... ti isti šiptari će početi da bježe sa srpskog Kosova. Što se tiče EU, slobodno se pridruži bešćutnim svjetskim licemjerima. Srbe je ta ista EU sotonizirala i pljuvala po nama, pričajući laži na kojima bi im zavidio i Goebbels i čitava nacistička Njemačka. Ta ista EU prihvatila je muslimane kao žrtve, iako su zločinac Naser Orić i njegovi zlotvori učinili genocid nad Srbima (u tjedan dana pobijeno je 3.326. srpskih civila). Žalim svaku nevinu žrtvu u Parizu, ali njihove dvolične vođe su zaslužne za te zločine, kao i sotonostička američka tajna služba CIA. Dakle, samo ti izvoli u EU, ali što se mene tiče... svaki predsjednik i premijer države EU mora da se pokloni srpskim žrtvama i zatim neka odjebu u troskocima. Nema šta da se radi u takvoj žabokrečini... o zločinačkom NATO-u da ne govorimo... ili o genocidnom umu Vatikana, da i ne pričamo... upravo su Vatikan (u kojem se izvode sotonistički obredi) onaj koji vlada licemjernom EU.
maxa says:
zorane pacove, djubre izdajnicko!! samo se smanjujemo, nece vise postojati ni naziv logora srbija uskoro....