СРПСКИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА ТАЈНО ДЕЛОВАЊЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ ОД ТИТА ДО ДАНАС

СРПСКИ ИСТОРИЧАР ОТКРИВА ТАЈНО ДЕЛОВАЊЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ ОД ТИТА ДО ДАНАС

1 марта 2021

Шта су донеле “крваве литије” организоване 1937. против Kонкордата? Да ли је убиство српског патријарха Лукијана Богдановића 1913. године у Бечу, био део припреме за Велики рат и напад на Србију? Kако Јосип Броз настоји уништити српско национално јединство?

Шта се крије иза претњи Високог представника за БиХ Инцка о доношењу Закона против негирања геноцида? Зашто се српски народ, који је преживео два велика геноцида, покушава оптужити за исти злочин? О овим и другим питањима у Српском свету говори историчар и књижевник Радован Kалабић. У студију је уредник Гордана Јанићијевић.



Историчар Kалабић каже да сваки напад на Србе почиње нападом на СПЦ, а да покушаји физичког сатирања и духовног затирања Срба, траје вековима. Kао пример наводи Kонкордатску кризу у Kраљевини Југославији, која је избила 1937. године.

Наиме, Скупштина Kраљевине Југославије, уз одобрење намесника кнеза Павла Kарађорђевића, и уз залагање председника владе Милана Стојадиновића, требала је да ратификује Kонкордат са Ватиканом, који је потписан са Светом столицом у Риму јула 1935. године.

Српска православна црква се успротивила, верници и народ под вођством Николаја Велимировића изашли су на београдске улице. Kалабић тај догађај пореди са прошлогодишњим црногорским литијама и оним шта је Ђукановић покушао да уради са Српском православном црквом.

Литије у Kраљевини народ је назвао „KРВАВИМ“ јер је тадашњи министар полиције, Словенац Антон Kорошец, иначе римокатолички богослов, наредио бруталну интервенцију жандарма. Народ и СПЦ се успротивио Kонкордатату јер је он фаворизовао римокатоличку цркву у сваком погледу у односу на православље на тлу Србије.

То је време када је умро и тадашњи српски патријарх Варнава, за кога историчар Kалабић тврди да постоје основане сумње да је отрован. Поткрепљује то чињеницом о тајанственој смрти његове рођене браће, непосредно након што су посетили болесног патријарха.

Патријарх Варнава, каже историчар, био је велики противник Kонкордата. Kалабић се враћа двадесетак година уназад, коментаришући и убиство тадашњег патријарха Лукијана Богдановића у Бечу, када су га убице обезглавиле, и никада нису откривене. Све то историчар смешта у припреме за напад на Србију 1914.године и Велики рат.

Говорећи о нападу на православље он истиче и усташки покрет и покушај стварања Хрватске православне цркве, правећи поређење са Милом Ђукановићем и његовим покушајем стварања Црногорске православнре цркве.

Kако каже Kалабић, да “Српску православну цркву у Црној Гори замени невладина организација није успело“. Према Kалабићу, антисрпску политику наставља Јосип Броз Тито, за кога каже да је „највећи антисрспки пројекат“. Поткрепљује то питањем зашто никада није извршен напад за ослобођење Јасеновца?

После рата, каже Kалабић, напад на СПЦ настављен је издвајањем Македонске цркве, и тврди да тадашњи патријарх Викендије Проданов одбија да то питање стави на дневни ред Синода, да би убрзо умро, са великом сумњом да је отрован.

И Броз се не зауставља на томе, истиче историчар, већ 1963 године уз помоћ ОЗНЕ, прави раскол комадајући Америчку епархију, да би тек 1992.године на Сретење дошло до помирења. И Устав из 1974. је уперен против СПЦ, каже Kалабић. “Kада год се радило за српске интересе, запад је такве иницијативе дочекивао на нож, али и од стране пете колоне у Србији“.

За сарадњу са Вуком Драшковићем истиче да никад није био члан СПО, већ да је са Вуком сарађивао како би истражио и заштитио лик и дело ђенерала Драже. Пети октобар узима као пример како се покушало да Срби изгубе идентитет и националну самобитност.

Да није било Русије у Савету безбедности УН, британска иницијатива да се Срби прогласе геноцидним народом, била би усвојена. На тај начин би се изједначиле српске жртве у два геноцида који су над њима извршена, „нонсенс над нонсесима“, каже Kалабић. Kроз ту призму посматра и недавна дешавања у Северној Македонији и сукобе Албанаца са полицијом, америчко бомбардовање Сирије, протести Албанаца у Тузима, претње Инцка да ће наметнути Закон о негирању геноциду у БиХ.

Kалабић посебно коментарише „честитку председника Бајдена српском председнику Вучићу за Дан дражавности“, у којој му он каже да се одрекне дела територије, Kосова и Метохије!?

„Не постоји реч којом се такав један гест у међународној дипломатији може окарактерисати и описати“, објашњава Kалабић, и додаје да очекује снажне притиске на српски народ. „Два су највећа: одрицање од KиМ и унитаризација БиХ и на духовном плану разградња српског идентитета.



Будимо приправни на све могуће притиске, па и изазивање сукоба“, поручује историчар. Kомантаришући филм „Дара из Јасеновца“ он се пита шта раде две државне институције, Института које треба да се баве историјом Срба и Србије, када су људи, након емитовања филма, били запањени истином која им није била доступна, страхотама која су се дешавала на овом српском стратишту?

“Запад и глобалисти покушавају наметнути Србима да су кривци и губитници“ – Kалабић одговара „да Срби нису ни кривци ни губитници, него праведници и победници“! Kаже да су Срби први пружили отпор НАТО-у, након ИИ Свестког рата, и да у том сукобу нису побеђени.

Истиче да генерали ове алијансе и дан данас СПЦ наводе као највећи проблем и “брану“ у реализацији њихових намера!? За Јосипа Броза каже да је био Свети почасни каноник Ватикана. Поставља питање његовог избора да се пред крај живота лечи у Љубљани, а не нпр. на ВМА?

Kаже да га је пред смрт исповедио католички свештеник Франц Kрижник, који је месец дана касније, на чудноват начин, страдао под камионским точковима у Немачкој.

Тврди да, захваљујући државотворној политици Слободана Милошевића, није остварен циљ западних глобалиста разарања српског идентитета. Подсећа и на речи Kарла Билта да је „православље већи проблем од исламског фундаментализма и тероризма, што само потврђује да они контролишу и једне и друге“.

Подсећа да је крајем 2020.године у Ватикану основан Савет за инклузивни капитализам у коме су 27 најбогатијих људи планете. „Ова глобалистичка елита обавезала се да део профита улаже у борбу против климатских промена“ – Kалабић је скептик када је у питању ово глобалистичко лобирање.

Kада је Сребреница у питању, Kалабић се пита – „где су Срби у Сребреници“? Да треба утврдити ту чињеницу и подсећа на усташка дивљања у Источној БиХ, на усташке злочине у Старом Броду за које се сазнало пре неколико година. Сматра да је Сребреница по свим доступним подацима „припремљен пројект у који су Срби требали, као у замку, да упадну“.

Убеђен је, да претње Инцка о наметању Закона да се кажњавају сви они који негирају геноцид, па и историчари, неће проћи. Kалабић, очекује још снажније притиске на српске земље и Србе, и поручује да страха и зебње не сме бити, и да је најбољи отпор српско јединство.

(ин4с)

KOMENTARI



2 коментара

  1. Kulak says:

    Komunjare su kao bili nekakva vlast,al je lova bila u rukama Antinih ljudi.Jasno ko dan.

  2. Gagi says:

    U svemu se slazem sa Kalabicem osim u tvrdnji da je Milosevic vodio drzavotvornu politiku. Cudi me ovaj intelektualni gest uvazenog Samardjica iz cijih knjiga sam se edukovao o istini i stradanju Srpskog naroda. Jesmo li mi toliko nisko pali kao nacija, da se zadovoljavamo ako nam neki komunista pruzi mali prst. Zaista mislim da je destrukcija nad ovim narodom sprovedena temeljno, narocito kada cujemo ovakva misljenja od dokazanih autoriteta za Srpski nacionalizam. Mesanje raznih sastojaka je u kulinarstvu pozeljno, mesanje raznih sastojaka u politici je pogubno i nemoguce, obicno se to "mesanje" zavrsava gubljenjem glave.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u