Српски језик између немара и намере

Srpski jezik između nemara i namere

22 oktobra 2016

piper-435

Profesor dr Predrag Piper je redovni član SANU, stalni član Matice srpske i redovni profesor na Filološkom fakultetu UB. Član je mnogobrojnih međunarodnih udruženja i organizacija i višestruki dobitnik međunarodnih nagrada za svoj rad. Osim u Novom Sadu i Beogradu, predavao je na univerzitetima u Moskvi, Petrogradu, Voronježu i Ivanovu, Zadru, Seulu, Saporu, Nišu, Ljubljani i Skoplju. Među studentima je poštovani profesor kao što i on njih poštuje.

Država putem svo­jih organa vodi ili treba da vodi ukupnu politiku u zemlji, uključujući jezičku politiku, oslanjajući se pritom na mišljenja vodećih merodavnih ustanova i pojedinaca. Jezička politika ima za predmet, pre svega, pitanja statusa jezika i pisma, da bi ih štitila, i kultivisala i usmeravala dinamiku njihovog razvoja, a to su primarno identitetska pitanja. Na osnovu utvrđene jezičke politike lingvističke ustanove u saradnji s pojedinim lingvistima bave se jezičkim planiranjem, npr. izrada rečnika, gramatika, pravopisa, udžbenika itd. Jezičko planiranje se odnosi prvenstveno na stvaranje korpusa neophodne literature da bi se, pored ostalog, statusna pitanja uspešno rešavala. Za jezičku politiku je primarno odgovorna država, a za jezičko planiranje, pre svega, nauka i struka, mada to nije uvek strogo razdvojeno. Ako se država ne bavi (dovoljno) onim što bi morala, ako ne vodi jezičku politiku u svojoj zemlji i u njenom interesu, vodi je neko drugi u svom interesu, jer je oblast kulture umnogome poprište ispoljavanja meke moći (DŽ. Naj) u borbi za sfere uticaja. Tako se takođe oblikuje javno mnjenje i, pored ostalog, utiče na sliku nacije o sebi i o svojim strateškim ciljevima. Jezička politika ne može se uspešno voditi bez njenih jasno utvrđenih nosilaca i bez dobre strategije. U Srbiji toga nemamo. Kod nas se država time odavno ne bavi. Da li je to posledica nemara, ili namere, ili nečeg trećeg, ili svega pomalo, to bi zasluživalo da bude temeljno ispitano.
Međutim, koliko nije dobro kada u državi nema jezičke politike, ili kada se retkim polumerama pokušava stvoriti utisak da ona postoji, toliko je takođe štetno kada o njoj odlučuju samo političari i državni činioci bez lingvističkog znanja, koji slede isključivo svoj trenutni politički interes ignorišući reč lingvista (tako je, na primer, u naš obrazovni sistem uveden „bosanski” jezik). S druge strane, pogrešno je mišljenje, dosta rašireno u našem javnom mnjenju, da su za jezičku politiku odgovorni isključivo lingvisti i naučne ustanove. Lingvisti treba da predlažu rešenja, da daju savete, da pokreću inicijative, da podrže ili kritikuju odluke nadležnih ministarstava, da podučavaju o pitanjima jezičke politike, da učestvuju u ostvarivanju utvrđene jezičke politike, ali konačne odluke u toj oblasti donosi država, ona ih sprovodi i kontroliše pa je njena odgovornost tu najveća. Tačno identifikovanje glavnog nosioca jezičke politike jeste prvi uslov njene uspešnosti.

Redovni ste član SANU, sekretar ste Odeljenja jezika i književnosti. Član ste Upravnog odbora Matice srpske. Kako vidite ulogu ove dve naše najstarije i najznačajnije institucije kulture u očuvanju srpskog jezika? 

Matica srpska je starija sestra Srpske akademije. Kao što biva sa sestrama, one su slične, ali nisu iste – jedna je starija, druga je mlađa, jedna je manja, druga je veća, jedna je u Novom Sadu, druga u Beogradu itd., ali njih dve teže istom cilju na korist srpskog naroda, ali i drugih nama bližih i daljih naroda. One se u tome odlično dopunjuju, a često se i zajednički trude na istom poslu, kao što je, na primer, kapitalni projekat izrade Srpske enciklopedije, čiji će četvrti tom one objaviti početkom sledeće godine zajedno sa Zavodom za udžbenike, uz pomoć nadležnih ministarstava. Matica srpska je najstarija slovenska matica. I Matica srpska i SANU (na početku: Društvo srpske slovesnosti) osnovane su prvenstveno radi negovanja i unapređivanja srpskog jezika i pisma, kao i srpske književnosti i nauke u celini. I danas se u Matici srpskoj i u SANU tim pitanjima posvećuje velika pažnja (najviše u okviru kapitalnih leksikografskih projekata, ali i na mnogo drugih načina), što ne znači da se na tome ne bi moglo raditi i još bolje i još više. Srpski jezik treba stalno uređivati i negovati u celini njegove realnosti u prostoru, vremenu, društvu, nauci i književnosti, kako bi se  njegov izražajni potencijal u celosti sačuvao i razvijao. Što je srpski narod brojčano manji i što je više izdeljen državnim granicama, veći je značaj Matice srpske i SANU kao njegovih krovnih kulturnih ustanova (krov „na dve vode”), koje natkriljuju svekoliko Srpstvo, podstiču osećanje pripadnosti istom narodu, jeziku i kulturi i težnju ka saradnji u svemu što je dobro, lepo i plemenito.

Istovremeno, bavite se i slavistikom i srbistikom. Gde se pronalazite u većoj meri – u slavistici ili srbistici? 

Nauka o srpskom jeziku je deo nauke o slovenskim jezicima. Zato ne bih odvajao srbistiku od slavistike. Na univerzitetima u Srbiji te katedre su zasebne, pre svega, iz organizacionih razloga. Slično je i u drugim zemljama s njihovim matičnim jezicima. Naši najveći stručnjaci za srpski jezik, da pomenem samo Aleksandra Belića, Pavla Ivića i Milku Ivić, bavili su se uspešno i širim slavističkim temama. Od svog prvog objavljenog rada do danas bavim se srpskim (ranije srpskohrvatskim) jezikom, bilo u poređenju s nekim drugim slovenskim jezikom, najčešće ruskim, ili sa svim drugim slovenskim jezicima, ili bez takvih poređenja. Kolege koje dobro znaju šta radim tako me, nadam se, i doživljavaju, bez nepotrebnih klasifikacija po većoj ili manjoj pripadnosti ovoj ili onoj grani slavistike. Smatram da stručnjak za srpski jezik teže može postići visoke rezultate, ako nema dobar uvid i u druge oblasti slavistike i lingvistike, a da, s druge strane, svaki slavista treba da ima relativno dobar uvid u nauku o srpskom jeziku, kao i o drugim slovenskim jezicima, pored onog slovenskog jezika kojim se trenutno najviše bavi.

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *