Српски пилоти су 1999. учинили нешто НЕВЕРОВАТНО! НАТО и данас све крије! (ВИДЕО)

Srpski piloti su 1999. učinili nešto NEVEROVATNO! NATO i danas sve krije! (VIDEO)

16 jula 2019

O napadima naše avijacije 1999. godine u vreme NATO agresije na aerodrome u Tuzli i Tirani NATO nije izustio ni jednu reč. Krije se to, jer kako bi takva sila priznala da su joj neki srpski piloti očitali lekciju iz taktike i veštine letenja nanevši joj pri tom i značajne gubitke.

Agresija na Jugoslaviju je počela 24. marta 1999. godine i planirano je da se za 7-10 dana Vojska Jugoslavije uništi do te mere da zemlja bude prinuđena na potpisivanje bezuslovne kapitulacije, pa da se NATO snage trijumfalno ušetaju u Beograd.



Napad na Tuzlu koji je zaprepastio NATO

U sklopu tog plana predviđeno je da se Tuzlanski aerodrom uglavnom koristi za sletanja teže oštećenih aviona koji ne mogu da se domognu svojih matičnih baza. Pošto se planovi NATO stratega nikako nisu ostvarivali trebalo je povećati intenzitet bombardovanja. Tada se menja strategija i na tuzlanski aerodrom 8. aprila doleće 8 borbenih aviona koji su trebali da učestvuju u napadu na specijalne ciljeve u SRJ.

Naši obaveštajci su za to saznali i u komandi ratnog vazduhoplovstva je počelo planiranje napada na aerodrom u Tuzli jer se tamo skoncentrisao veliki broj letelica. Na aerodromu se nalazilo 12 borbenih aviona koje je naša PVO oštetila, 8 lovaca bombardera koji su doleteli par dana ranije i 4 spasilačka helikoptera uz još nekoliko pomoćnih i letelica transportne avijacije. Na aerodromu Ponikve okupljena je kombinovana eskadrila od 6 Orlova, 2 MIG-a 21 i jednog Galeba G-4. Zadatak je bio da se u niskom letu dođe do tuzlanskog aerodroma i uništi što više NATO aviona.

U nedelju 18. aprila u 13:30 naši avioni su iznenada na stajanci napali NATO avione jer je u to vreme „zbog kvara“ (sabotaža naših operativaca) bio isključen radar na aerodromu Tuzla.

Po izjavi majora Gavrilovića koji je leteo na jednom od Orlova, on je ispustio bombe na grupu oštećenih NATO aviona, i okrenuo letelicu da bi ponovo napao helikoptere. Za njim su krenula još 3 Orla i ispustili teret svako na već odabrane ciljeve dok su dva Orla ostala da preciznije gađaju avione koji su se spremali da polete i 8 lovaca koji su pre neki dan stigli u Tuzlu.

Dva MIG-a i Galeb su raketama i mitraljezima dovršavali posao. Cela akcija je zbog više naleta trajala oko 15 minuta i tada je u povratku ka Ponikvama raketom sa zemlje oboren jedan naš Orao u kome je poginuo potpukovnik Mihajlo V. iz Kragujevca. Ostalih osam aviona se vratilo do aerodroma Ponikve s tim što je major Željko M. iz Novog Sada zbog oštećenja (ispaljenom raketom sa zemlje) uspeo da svoj Mig prizemlji na 10 kilometara od piste aerodroma Ponikve.

Potvrđeni bilans našeg bombardovanja Tuzlanskog aerodroma je 17 uništenih aviona, i 3 spasilačka helikoptera. Dok neki drugi nezvanični izvori koji su imali mogućnost da vide posledice ovog napada navode da je uništen 21 avion i 3 helikoptera, te da se u lančanim eksplozijama uništena i 2 transportna aviona, kao i značajan deo tehnike.

Poseban bes NATO-a izazvala je pogibija 11 oficira, pilota i poslužioca vazduhoplovstva. Već istog dana NATO je napravio neviđenu kampanju bombardovanja aerodroma Ponikve kada je u jednom danu na taj aerodrom sručeno preko 80 projektila. Ceo aerodrom se tresao od detonacija , ali i pored tako masovnog bombardovanja nisu ozbiljnije oštetili vitalne instalacije aerodroma, pa je on bio u funkciji sve do kraja NATO agresije.

Kao osvetu za Tuzlu tri dana uzastopno NATO avijacija je gađala Užice i njegovu okolinu pa i sam centar Užica, kada je sa tri projektila pogođena glavna pošta u centru grada. Bombardovanje aerodroma Ponikve se periodično ponavljalo jer NATO nikako nije mogao da locira gde mi to krijemo naše avione. Bio je to bes i osveta Milosrdnog anđela za teške gubitke na Tuzlanskom aerodromu.



Munjeviti napad na Tiranu

Posebna drskost i hrabrost naših pilota je napad na aerodrom u Tirani. Na tom aerodromu je bila stacionirana eskadrila od 12 Apača, raketnih helikoptera koji su trebali da budu vazdušna podrška za „Atlantsku brigadu“ koja se spremala da preko prevoja Košare i Gorožup zajedno uz NATO izvrši proboj i vojnički zauzme Kosovo i Metohiju.

„Atlantsku brigadu“ je sačinjavalo oko 6.000 šiptarskih dobrovoljaca iz inostranstva sa američkim instruktorima. Oni su sa ostalim terorističkim grupama OVK koje su se povukle u Albaniju trebali da izvrše taj kopneni napad, pošto vazdušna kampanja nije dala nikakve rezultate. Ukupne snage koje su napadale na granici Kosmeta činile su oko 20.000 boraca zajedno sa stranim pretežno američkim instruktorima i specijalcima. Da bi olakšali našim borcima odbranu na granicama Kosmeta naši piloti su u više navrata izvodili borbena dejstva na tom prostoru.

Prvi od tih napada se dogodio 13. aprila kada su 4 naša aviona napala pripremni kamp „Atlantske brigade“ koji se nalazio blizu mesta Kamenica na severu Albanije. Tom prilikom je oboren jedan Apač a „Atlantskoj brigadi“ su naneti ozbiljni gubici. Napad naše avijacije na snage koje su napadale granice Kosova i Metohije ponovljen je 5. maja kada su 3 Orla i 2 Galeba u kratkim vremenskim razmacima u više navrata napadali već pomenutu „Atlantsku brigadu“.

Napad na NATO avijaciju na aerodromu Rinas kod Tirane dogodio se 26. aprila gde se nalazila NATO baza američkih apača. Operacija je bila posebno riskantna jer je prema proceni od aerodroma Ponikve do Tirane trebalo leteti skoro sat vremena (54 minuta) a biti neotkriven od strane NATO radara, avijacije i avaksa.

Napad je planiran tako da po 2 Galeba G-4S sinhronizovano polete sa aerodroma Ponikve i Golubovci kod Podgorice i neopaženo se privuku NATO bazi duboko u teritoriji Albanije. Nisko leteći na samo tri metra iznad morskih talasa, da bi izbegli radarsku kontrolu, jugoslovenskim avionima trebalo je manje od 20 minuta da stignu do ciljeva u rejonu aerodroma Rinas.

Akcija je izvedena tako što su kroz niske planinske klance prvo doletela 2 G-4S sa aerodroma Golubovci a 20 minuta kasnije stigla su još 2 Galeba G-4S sa aerodroma Ponikve. Rezultati ovog napada su bili više nego impresivni jer je uništeno pet Apača, a sva 4 Galeba su uspela da se neoštećena vrate u svoje baze (koje najčešće nisu bili aerodromi sa kojih su uzleteli).

Dan posle akcije na Rinas aerodromu, NATO je 27. aprila 1999. godine u tri navrata žestoko bombardovao aerodrom Golubovci kod Podgorice, posebno gađajući podzemni objekat tog aerodroma Tuzi, gde su se nalazili avioni G-4. Objekat je srušen i svi avioni u njemu su uništeni. Ipak, piloti o akciji na aerodromu Rinas ne žele uopšte da pričaju. Ostali analitičari govore da ovoga napada nije ni bilo dok ljudi koji su učestvovali u ovim dejstvima to potvrđuju.

Do kraja agresije NATO nije koristio aerodrom u Tuzli, a ni Apače za napad na naše trupe.

(Srbija Danas)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Gerwasius Twinkelminkenson says:

    Slava junacima. Ponovo sami protiv celokupne zapadne nacističko-fašističke kamarile i balkanske vatikanersko-muslimanske buranije...po ko zna koji put.

  2. Gardista says:

    Istina je tamo negde...x files

  3. Cp6a says:

    Ovo je nešto najveličanstvenije što sam saznao. Svaka čast herojima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *