СРПСКИ РАТ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА

SRPSKI RAT PROTIV TERORIZMA

7 juna 2021

Ako bude usvojen 9. juna, Zakon o formiranju nacionalne baze terorista omogućiće da se svi koji su povezani sa terorizmom, bili osuđeni ili ne, nađu na jedinstvenom spisku koji će moći da koriste sve srpske institucije. Ovim zakonom, Srbija se približava evropskim zemljama koje imaju uspeha u borbi protiv terorizma.



Prema predlogu zakona, predviđena je posebna platforma u koju će razne institucije – MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, BIA, VBA i VOA, Ministarstvo odbrane, Uprava za sprečavanje pranja novca, Republičko javno tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal unositi podatke iz svojih postojećih evidencija, razmenjivati ih i ukrštati.

Jedinstveni spisak omogućava Srbiji da bude uspešna u borbi protiv terorista

Upravo je umrežavanje jedna od važnih novina koja se ovim zakonom unosi u srpsku strategiju za borbu protiv terorizma, smatra profesor fakulteta političkih nauka i stručnjak za terorizam, Dragan Simeunović.

„Smatram da je mesto Srbije u međunarodnim vodama, kada je reč o borbi protiv terorizma, znatno unapređeno i da, samim tim, Srbija može da postane deo međunarodne mreže na kvalitetniji način, kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa inostranim faktorima u borbi protiv terorizma“, ističe on.

Uz platformu koja omogućava pristup raznim institucijama, prema Simeunovićevim rečima, zakonom je onemogućena zloupotreba podataka. U platformu koja će biti smeštena u centrali BIA, unosiće se ime i prezime osumnjičenog, okrivljenog ili osuđenog, kako po rođenju, tako i novo, ako je menjao lične podatke, zatim nadimak i lažno ime ili pseudonim, imena roditelja, datum i mesto rođenja, JMBG, pol, državljanstvo, poslednje i prethodno prebivalište ili boravište, u koje je vrste terorističkih organizacija ili akcija uključen ili na koji drugi način podržava terorizam, podaci o organizaciji.

Ukoliko to zahtevaju posebni razlozi zaštite tajnosti podataka ili lica unete informacije se tako skladište da korisnici Nacionalne baze ne mogu da prepoznaju o kome je reč. Oni mogu da pošalju upit organu koji je šifrovane podatke uneo, a koji, opet, može i ne mora da odgovori. On može da odgovori i negativno ako se traženi podaci odnose na posao koji je u toku ili zbog zaštite izvora.

BIA je obavezna da uspostavi odgovarajuću evidenciju o vremenu i predmetu pristupa, kao i ovlašćenom licu u organu koje je pristupilo bazi. Nadzor nad sprovođenjem zakona vrši Ministarstvo pravde, a nad obradom informacija poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Nacionalna baza biće uspostavljena do godinu dana od kada zakon stupi na snagu.

Spisak služi i prevenciji terorizma

Simeunović naglašava važnost činjenice da će se u evidenciji naći i svi za koje postoje operativni podaci da su povezani sa terorističkim organizacijama i aktivnostima, a ne samo osuđeni za terorizam. U interesu prevencije jako je važno da se na listi nađu svi pojedinci i organizacije koji su bili u dodiru sa bivšim ili sadašnjim ekstremistima i teroristima, kaže on.

„To pokazuje praksa zapadnoevropskih zemalja, gde u slučaju da se zanemari kontakt osobe koja je ekstremista ili terorista, to kasnije može da se plati jako skupom cenom. Jer se kasnije može ispostaviti da ta osoba može biti umešana u teroristički akt ili pomaganje terorizma finansiranjem ili na bilo koji drugi način, a da ne bude evidentirana. Ovako će se, većim obuhvatom osoba koje su latentno, ne samo teroristi, nego i ekstremisti (zbog svojih učestalih ili povremenih kontakata) omogućiti mnogo šira i bolja prevencija, čemu teži svako društvo“, smatra Simeunović.

Srpske službe uspešne u borbi protiv terorista

Srbija, je, dodaje Simeunović, kao i svaka druga zemlja na svetu, mogući cilj terorista. Naša zemlja je, pre svega izložena opasnosti od nacionalističko-separatističkog terorizma, potom od religijski nastrojenog terorizma, ali i od drugih oblika terorističkih aktivnosti. Opasnost od terorizma uvećana je i migratornim kretanjima sa Bliskog istoka, ali se srpske službe, prema Simeunovićevoj oceni, uspešno nose sa tim.

„U ovom trenutku možemo reći da smo stabilni. Situacija u Raškoj oblasti, odnosno Sandžaku je stabilna i u ovom trenutku nemamo prevelik strah s obzirom na napore koje ulažu naše službe“, kaže naš sagovornik.

Da je situacija u Srbiji što se tiče opasnosti od terorizma stabilna, profesor Simeunović potkrepljuje i statistikom – naša zemlja imala je najmanji broj odlazaka u redove terorističkih grupa u Iraku i Siriji u odnosu na broj stanovnika kada se posmatraju druge sredine na Balkanu.

Od 49 ljudi koji su se pridružili teroristima na Bliskom istoku, poginulo je njih 12, troje je procesuirano; jedan se nalazi u Austriji, jedan u Švedskoj, dok se ostalima ne zna kretanje, a moguće je da se nalaze u zatvorima pod kontrolom sirijskih Kurda ili se još uvek nalaze u ostacima borbenih jedinica organizacija poput Al Nusre ili Islamske države. Kada je reč o povratnicima u Srbiju, njih praktično i nema, naglašava Simeunović, što takođe podiže nivo stabilnosti u Srbiji.

Što se migranata tiče, zabeležen je samo jedan slučaj jordanskog državljanina, koji je pripadao organizaciji Al Nusra. On je, nakon šestomesečnog pritvora, vraćen u Tursku, odakle je i došao u Srbiju.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Mr. Bin Laden says:

    Koja crna uvreda, pa valjda smo mi Srbi najveći teroristi i krivci celoj vasionoj evropi a i šire.

  2. Gardista says:

    Alo bre koja EU, pa mi smo pod teroristickom opsadom od 2000...pa nama ministar ne sme da ode na KiM jer mu teroristi ne daju, malo ga hapse, iz neke kancelarije klepaju po glavi a ti ovde baljezgas za nekom EU koje nece biti kad mi udjemo. O cemu vi pricate gospodo. Prvo resi problem u svojoj kuci pa idi na ulicu.

  3. Rista says:

    Svi mi znamo šta je manufaktura. Ja i danas pravim šnenokle sa žicom, jer nemam para da kupim mikser. Dakle, to je manufaktura. Te moje šnenokle su bogatstvo domaće radinosti. Pa, ti teroristi su 99% manufaktura, najčešće Američka. To "najčešće" znači da i ostale države imaju terorista, ali nemaju takvu mas produkciju ko Amerika. Kažu danas da Kina proizvodi više od Amerike, ali to ja onako samo. Onaj 1% nezavisnih i nepredvidljivih su ostali fanatici koji se spale zajedno sa restoranom ili raznesu autobus i sebe sa autobusom. Svejedno, teroristi traju samo dok trebaju ili dok fanatizam ne napravi šnenoklu od njih. Dakle, borba protiv terorizma je jedan "lucidno licemeran"(to moj doprinos novom srpskom rečniku) i namešten rat koji je Zapad poveo i ide mu od ruke. Njegovi turski i irački teroristi su rasturili Siriju i da ne bi Rusije, Sirija danas ne bi ni postojala, čak ni ovako rasturena. Dakle, rat protiv terorizma je samo skretanje pažnje sa glavnog rata, mada je terorizam njegov deo. I sada Srbija, koja je maltene nepostojeća država, vodi rat protiv terorizma? E pa ima da ih se naizmišljamo sve dok ne zatražimo od Amerike jednog pravog pa da i mi nešto praktično uradimo. To ovi naši samo mlate praznu slamu. Niko nikad nije sprečio fanatika teroristu da dođe na mesto zločina ali tada je već kasno. Ono što nam serviraju da su neki "teroristi" uvaćeni, od tog nema ništa. Nikada ih ne vidiš i nečuješ. A i takve uspešne teroriste imaju samo Rusija i Amerika. I na opšte iznenađenje, i Francuska. Tu je šarli glavni manufakturni stručnjak. Kad god zatreba, šarli samo lane i eto ih. To signal. Mada to francusko providno, ipak deluje. I onda ih uvate. A ti uvaćeni onda služe za stvaranje teorije borbe protiv kao terorista a ustvari uzimaju pare od naroda na sve moguće načine. Da njima ne trebaju teroristi ponekad, uništili bi Tursku do temelja. Ovako ništa. Danas glavni teroristi na svetu su turci i turkmeni. Glavni, ali nisu jedini. Pa šta? Uništiš im državu i zdravo! E, ali demokratija Amerike ima i tu svoj interes i ne dozvoljava uništenje terorističkih naroda. Nije demokratski. To bre sve šarada. Dobro, Srbija mora da bude transparentna, inače...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *