Srpski svetitelji

Srpski svetitelji

2 juna 2013

cedomir-anticPiše: Čedomir Antić

“Oni čiji su heroji i sveci bili zločinci posle Drugog svetskog rata i nakon poslednjeg rata, moraju da pokušaju da se sakriju iza crnogorske čistote.“ Ovo je o Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim svetiteljima izjavila osoba koja je već deceniju na mestu predsednika parlamenta jedne nezavisne evropske države !

Drago mi je što nisam Crnogorac. Pored g. Ranka Krivokapića, predsednika Skupštine Republike Crne Gore, bilo bi me sramota što pripadam toj naciji. Kada sam se prvi put zastideo što sam Srbin, zbog sličnih koji su tokom osamdesetih i devedesetih vladali Srbijom, ustao sam protiv njih i bio sam godinama tretiran kao „ekstremista-teorista“. Takvih kao što je g. Ranko Krivokapić u Srbiji već mnogo godina nema na vlasti. To što desetak olinjalih, mržnjom zadojenih i kratkovidih evropskih birokrata ne primećuje šta se dešava u Crnoj Gori, ne demantuje činjenicu čijeg je postojanja g. Krivokapićevo najjasniji simptom i najsnažniji dokaz. U RCG najviše ustanove baštine šovinizam, te nacionalnu i versku mržnju. Ta zamisao o „čistoti“, to kolektivno ozveravanje čitavog jednog naroda, relaksirani odnos prema neistini, licemerne zamene teza… To se na tako visokim mestima drugde u svetu može naći samo u daljoj prošlosti. Takve danas prepoznajemo pre svega na osnovu literature.

Srpska je crkva od svog osamostaljenja u 13. veku kanonizovala stotinu i sedam pravednika i mučenika. Svega dvojica među njima su neko vreme živela posle Drugog svetskog rata: episkopi Varnava Nastić i Nikolaj Velimirović. Prvi je bio zatočen od strane nacista u logoru Dahau, a drugi je bio pet godina u komunističkom zatvoru. Sv. Varnava je posle robije bio od strane režima dvanaest godina zatočen u raznim manastirima, sve do svoje prerane smrti u pedesetoj godini. Da li treba da kažem da je četvrtina srpskih svetitelja postradala za vreme Drugog svetskog rata, a pre svega 1941. godine. One iste godine kada je ustaški sluga, Sekula Drljević, čiji su stihovi danas uneseni u himnu RCG, tokom jednoga dana imao svoju NDCG – sve dok mu je narod nije srušio u opštem ustanku? Da li je zločinac bio Sveti Vukašin iz Klepaca koga su ustaše iskasapile u Jasenovcu? Da li je Sveti Platon, episkop banjalučki koga su ustaše umorile jezivom smrću, takođe zločinac?

Pošto je najskoriji srpski svetitelj umro 1964. godine onda kao potpuna izmišljotina može da prođe i tvrdnja da su srpski svetitelji nekakvi zločinci iz ratova koji su vođeni tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Neporeciva je istina da su srpska crkva i narod, u meri koja nije viđena u ostalim balkanskim narodima, jedinstveno stali protiv nacizma i fašizma. Ovakva izjava zato nije samo neznalačka, huškačka i mrziteljska. Reč je o napadu na jednu kanonsku crkvu, radi se i o ko zna kojem po redu nasrtaju na čitavu jednu naciju. Sve što bi se srpskom narodu u Republici Crnoj Gori u budućnosti moglo loše dogoditi, biće utemeljeno na bolesnoj mržnji političarâ koji se ovolike vlasti nikada ne bi domogli da nije saveza sa jedinim balkanskim režimom koji se nije promenio posle pada Berlinskog zida. Režima koji je vodio rat, izgubio ga i izvukao se sa bednim, kukavičkim i nedostojnim izvinjavanjima. Ukoliko srpski narod u Crnoj Gori na osnovama ovakvih pogromaških, zlikovačkih izjava bude žrtva zločina ili genocida, siguran sam da će huškači na osnovu presedana uspostavljenih od strane Nirnberškog suda, biti primerno, u skladu sa međunarodnim pravom i sa punom strogošću kažnjeni – pošto su odvratno gnezo mržnje svili u krošnji evropske demokratije i slobode, postajući tako ideološki, politički i medijski sponzori zla.

Mi ćemo u Srbiji morati, kao što smo se suočili sa svim posledicama nedavnih ratova, kad-tad da se suočimo sa odgovornošću sadašnjih političara koji ne samo da su suspendovali ustav i srušili ustanovu Narodne skupštine izručujući građane Srbije sa Severnog Kosova kriminalnoj paradržavi Tačistan, već dolaze u Republiku Crnu Goru i govore besmislice o usponu međusobnih odnosa i nepostojanju bilo kakvih problema između Beograda i Podgorice. Vlast svakako ne preporučuje njena sposobnost da isplati nezarađena plate, da pozajmi novac od Svetske banke ili MMF-a, ili to što njeni prvi ljudi imaju prijatelje među onim strancima koji pokazuju otvorenu mržnju prema našem narodu. Dobra vlast je ona koja drži do svoje reči, privržena je pravdi i istini, ne troši dva na račun jednog dinara, već od jednog dinara stvara dva, isto se odnosi prema svim građanima, traži od suseda isti odnos koji ima prema njima i bori se za prava svog naroda.

(Napredni klub)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *