ШТА АКО ПРИШТИНА ПОВУЧЕ очајнички потез против Срба, НЕВИЂЕН У НОРМАЛНОМ СВЕТУ

ŠTA AKO PRIŠTINA POVUČE očajnički potez protiv Srba, NEVIĐEN U NORMALNOM SVETU

14 januara 2019

Što su dalje od stolice u UN, nervoza je sve veća. Zabrana kretanja vozilima sa registarskim tablicama centralne Srbije po Kosovu i Metohiji bio bi još jedan potez iz očaja, kakav je i uvođenje takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije.

Ako ništa drugo, prištinske vlasti bi mogle da uđu u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina vlast u svetu koja je zabranila saobraćaj vozilima sa urednim registarskim tablicama samo zato što im se ne sviđa odakle dolaze.

Pošto Beograd ipak nije potrčao da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova uprkos stopostotnoj taksi na srpsku robu kojom ga je krajem novembra prošle godine „častila“ Priština, vlada Ramuša Haradinaja nije zakazala u kreativnosti. Najavila je meru kakva do sada nikom u svetu nije pala na pamet.



„Kategoričan sam po pitanju toga da, u ovom trenutku, pored taksi treba nametnuti mere i za vozila. Već smo spremili svu potrebnu dokumentaciju za zabranu kretanja vozila iz Srbije“, najavio je zamenik kosovskog ministra unutrašnjih poslova Izmi Zeka.

Nije, doduše, precizirao kada bi to moglo da se desi, ali od Prištine više ništa ne može da čudi, pa ni uvođenje te političke mere u kojoj nema razuma, kaže za Sputnjik politikolog iz Gračanice Stefan Filipović.

On podseća da je problematika vezana za registarske tablice regulisana Briselskim dijalogom, između ostalog i tako što automobili sa tablicama iz centralne Srbije normalno saobraćaju na Kosovu i Metohiji.

To bi, dakle, bilo i kršenje briselskog dijaloga, ali kao da bi to Prištini bilo prvi put.

Filipović ukazuje na svu apsurdnost takve mere koja nije normalna, ni pravno moguća ni iz prištinske tačke gledišta jer sebe smatraju državom, a Srbiju susednom državom. A ni u jednoj normalnoj državi koja je deo međunarodnog saobraćaja i međunarodnog zelenog kartona, niko vas ne dira i možete normalno da putujete u zemlju u koju hoćete, ukazuje sagovornik Sputnjika.

Na pitanje koliko bi to štete nanelo Srbima na KiM, taj politikolog podseća da kamioni iz centralne Srbije već ne idu na Kosmet sa robom zbog taksi od 100 odsto i da bi ta mera to samo potvrdila. On ukazuje da bi, ukoliko bi do toga došlo, to bio veliki problem, jer bi najdirektnije uticalo na mogućnost kretanja, pogotovo Srba južno od Ibra.

„Porodice na Kosovu i Metohiji, naročito na jugu, gotovo sve su uspele da registruju svoja vozila u nekom od gradova centralne Srbije. Na primer naša pravoslavna crkva zato što pripada Eparhiji raško-prizrenskoj, većinom ima novopazarske tablice. Znam da gotovo svako domaćinstvo, da kažemo 70 odsto srpskih domaćinstava, ima automobil da li sa beogradskom ili nekom drugom registracijom. Goranci, na primer, većinom imaju novosadske i beogradske tablice“, objašnjava Filipović kakve bi probleme prouzrokovala takva mera.

Kada su na KiM, prema Briselskom dijalogu, uvedene i kosovske tablice, a zabranjene srpske za gradove na Kosovu i Metohiji, najveći broj Srba, pogotovo oni na jugu, registrovao je svoje automobile u centralnoj Srbiji, pošto automobili sa tim tablicama mogu nesmetano da se kreću po Kosmetu.

Filipović, međutim, napominje da je nemoguće po bilo kojem pravu zabraniti saobraćaj i da bi Priština takvu zabranu morala da podupre nekim mehanizmom, odnosno opet nekom taksom na one koji imaju te tablice, poput obavezne kupovine albanskog osiguranja na godinu dana, ili nekih probnih tablica na mesec dana.

„Iskreno se nadam da je ovo samo neka prazna puška, glupa vikend vest, da od toga neće biti ništa i da će biti malo razuma“, kaže Filipović, ističući da bi uvođenjem takve mere Srbi južno od Ibra, praktično, ostali bez automobila. Na severu je kaže, drugačije, jer ga kontrolišu Srbi i to je faktičko stanje, šta god Albanci preduzimali.

Na pitanje da li ovakvim novim sankcijama Priština šalje poruku da neće vraćati takse i da ih nastavak dijaloga u stvari uopšte ne zanima, sagovornik Sputnjika kaže da mu je iz svakodnevnog životnog iskustva na Kosovu jasno da je to što neko naziva pritiscima na Albance obična prazna priča.

„Nema pritiska. Ako njima Amerikanci kažu jedno, tako će i da bude. Nije bilo realne, objektivne poruke: ’Skinite takse‘. To je bilo samo onako, diplomatski. A što se tiče EU, ko njih više smatra ozbiljnim. Njih niko više i ne sluša. Neke američke NVO na Kosovu imaju veći uticaj nego Kancelarija EU“, ukazuje taj politikolog iz Gračanice.

Prema viđenju politikologa Jelene Vukoičić, poslednji potezi Prištine zapravo su izraz nemoći, a ne snage.

Povlačenje priznanja njihove samoproglašene nezavisnosti od strane 12 država i prošlogodišnji debakl prilikom glasanja o prijemu Kosova u Interpol pokazali su kako oni stoje na međunarodnom planu, kaže ona.

„Jednostavno, njihove šanse da uđu u UN u ovoj situaciji su, praktično, nepostojeće. Shvatili su da njihova snaga kopni i da će sigurno u vremenu koje dolazi ta situacija postati sve gora, da oni u međunarodnoj politici gube pozicije, odnosno da slabi globalna i ucenjivačka snaga SAD koje su i kreirale taj projekat“, ističe Vukoičićeva za Sputnjik.

Zato ona uvođenje taksi i najavu novih sankcija vidi kao „niz očajničkih mera koje posmatraču deluju nadrealno“.

„Prosto, to je totalno ekstremna politika čak i za kosovske Albance. To je nešto što je njihov očajnički potez, to je izraz nemoći na međunarodnoj političkoj sceni koju oni pokušavaju da kompenzuju tom vrstom nasilničke i potpuno apsurdne, nerazumljive politike, kojom štete i sebi“, ocenila je sagovornica Sputnjika.

Oni, kako smatra, prosto više ne znaju šta da urade i najave svega i svačega su znak da ih je uhvatila histerija.

Vukoičićeva napominje da su Priština i ljudi koji stoje iza nje napravili plan da Kosovo zaokruži svoju državnost i on je već trebalo da bude realizovan. Sada vide da praktično nemaju način da to postignu, već da moraju da naprave neki dogovor sa Beogradom. A Briselski pregovori su, kako dodaje, za njih uvek bili šarada i ni Albanci ni Amerikanci ih nikada nisu doživljavali ozbiljno.

„Naravno da je to pritisak na Srbiju, ali ja ne verujem da neko misli da će Srbija zbog uvođenja taksi da prizna Kosovo. Zna se da ona to neće uraditi. Oni su se prosto našli u jednom vrzinom kolu, u situaciji iz koje nemaju izlaz“, smatra ona, ističući da Kosovo gubi fokus u očima američke administracije, koja je planirala da to pitanje završi mnogo ranije, sigurno najviše 10 godina od samoproglašenja nezavisnosti.

Iako je to njihov projekat sa velikom vojnom bazom i važno im je da su tu prisutni jer odatle kontrolišu neke druge tačke u Evropi, sada imaju daleko prioritetnije geopolitičke tačke od Kosova, jer im se u međuvremenu otvorilo više žarišta, objašnjava Vukoičićeva.

„Mislim da će ova godina biti puna tenzija i dosta teška, prvenstveno za Srbiju. Amerikanci zbog svojih prioriteta i izbora koji im dolaze 2020. godine, a kosovski Albanci prosto zbog toga što više ne znaju šta drugo da urade, pokušavaće na sve načine da pojačaju pritiske. Normalno, cilj im je nezavisno Kosovo u UN. Ali nisam sigurna da i oni veruju da to na ovaj način mogu da postignu. Ali oni više nemaju način“, ističe sagovornica Sputnjika.

Navikli su, kaže, na politiku sile, onako kako su uvek i radili.

„Ponašaju se kao da je ovo i dalje 1999, odmah nakon bombardovanja Srbije, a ne 2019. godina u kojoj svet izgleda potpuno drugačije“, zaključuje Vukoičićeva.

(Sputnjik)

KOMENTARI



3 komentara

  1. Deda Micko says:

    Svet ne izgleda drugacije, svet je uvek isti, baraba i fukara jasu posten svet, bogati sisaju krv sirotinji. Nema niceg novog.

  2. opet ja says:

    Pa mogu da rade šta god žele kada im Vučko sve dozvoljava. Vojsku i policiju hitno poslati na sever Kosova, a za dalje da se napravi dobar plan; npr. zauzeti vazdušno kopnenim desantom prištinski aerodrom.

  3. Baracuda says:

    Deda Micko: Od pamtivjeka....

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *