ŠTA ĆE PUTIN SLEDEĆE URADITI? – Pet mogućih scenarija

ŠTA ĆE PUTIN SLEDEĆE URADITI? – Pet mogućih scenarija

24 marta 2014

E5 Putin statement n_sU jeku krimske krize, Mnogi se pitaju šta bi mogli da budu sledeći potezi ruskog predsednika Vladimira Putina. Analitičar „Vikistarta“ i profesor Mark Galeoti sastavio je pet mogućih Putinovih koraka, koje prenosi Dnevnik.hr.

1. scenario: 2015. godina, Rusija odgovara na sankcije ofanzivnom sajber kampanjom

EU i SAD odgovaraju na ruske poteze protiv Ukrajine sa strogim ekonomskim i političkim sankcijama. U nadi da će suzbiti dalje poteze Zapada, Rusija započinje niz sajber napada, koje često izvode volonteri ili patriotski hakeri. Napadi su mogući na ekonomske i novinarske institucije. Ovo bi izazvalo finansijske gubitke i ometanje komunikacije na Zapadu.

Rusija je oprezna u tome da ne preuzme ništa što bi moglo biti interpretirano kao „vojni napad“ koji bi omogućio pokretanje člana 5 NATO-a, o kolektivnoj obrani. Ukratko, evropska Agencija za sigurnost interneta i informacija, nalazi se u nemogućnosti da se nosi s količinom napada, a SAD ne znaju da li da lansiraju protivnapad koristeći američko sajber zapovedništvo, s obzirom na to da Rusija negira ulogu u napadima.

To omogućava pobedu Rusije, dok jačaju stavove u Moskvi. Ali ta situacija takođe ohrabruje I Zapad da dramatično poboljša pripreme za buduću odbranu i ofanzivu u obliku sajber konflikta.

2. scenario: 2016. godina. Rusija podržava puč protiv Lukašenka u susret postizbornoj pobuni u Belorusiji

U novembru 2015. predsednik Aleksander Lukašenko pobeđuje na još jednim nameštenim izborima. Ohrabreni uspehom ukrajinskih demonstranata u Kijevu, mlade demokrate okupiraju Trg nezavisnosti u Minsku. Sigurnosne snage nasilno pokušavaju da ih utišaju, ali su bezuspešni protiv „Antilukašenko“ pokreta, koji na kraju dobije legitimnost.

U želji da ne ponovi grešku koju je učinila s Janukovičem u Ukrajini, Rusija se slaže s rezultatima međunarodnog nadzora izbora, odnosno da su oni bili namešteni. Početkom 2016. Rusija koristi svoju mrežu agenata i vojnih savetnika kako bi izmanipulisala puč, u saradnji s vojskom Belorusije. Lukašenka potom hapse, a ruske snage pomažu u suzbijanju snaga lojalnih Lukašenku i potom privremeni predsednik preuzima dužnost.

Iako se slažu da su rezultati izbora prevara, EU i SAD osuđuju rusku ulogu, optužujući Moskvu da se prema Belorusiji odnosi kao prema provinciji, a ne suverenoj naciji.

Kina je nezadovoljna, jer je proteklih godina Lukašenko s njima sarađivao. Zbog toga je njegov pad udar na njihove ekonomske ambicije u Istočnoj Evropi. Rusija se nada da novi vođa može reformisati ekonomiju tako da Belorusija postane Rusiji korisniji partner, kao i da može da umir ulicu i bude lojalan namesnik. Ove se nade pokazuju kao nerealistične.

3. scenario: Korišćenje vojnih saradnika u Somaliji

Ruski civili oteti su u Somaliji. Umesto da za njih plati otkup, Moskva bira da pošalje vojne saradnike iz jedne od svojih novih privatnih vojnih kompanija kako bi lansirali misiju spasavanja uz pomoć mornarice.

Cilj je četvorostruk:

1. Isticanje sposobnosti ruskog PMC-a (private military companies/privatnih vojnih kompanija) u globalnom tržištu plaćenika.

2. Odvraćanje drugih od otimanja Rusa.

3. Predstava za nacionaliste kod kuće.

4. Podsećanje na to da su Rusija i Afrika potencijalni saveznici.

Ruske tajne službe potom objave da se kamp otmičara nalazi u gradu Kismajo. Tim iskusnih agenata leti u Sudan, a potom ruska mornarica učestvuje u anti-piratskoj operaciji u blizini obale Somalije. Tim se noću infiltrira i napadne kamp pod izgovorom mornaričkog bombardovanja s ruskog razarača. Žrtve otmice su oslobođene, iako po ceni mnogih života drugih civila. Dok izražavaju zabrinutost za kolateralnu štetu, međunarodna zajednica nije dirnuta, ili je privatno srećna što su Rusi preduzeli akciju kojom će odvratiti otmice u budućnosti.

4. scenario: 2018. slanje trupa u istočni Kazahstan

Smrt kazahstanskog predsedničkog veterana Nazarbajeva 2018. i borbom za moć koja će nastupiti u toj zemlji, ostavlja političku situaciju te države nerešenom. Kina ima dugu tradiciju vojnog pritiska na Kazahstan. Dok motri preteće vojne manevre, Kazahstan ocenjuje da je Rusija manja od dva zla. Prećutno se složi sa ruskom okupacijom svog istočnog grada Oskemena, pod izgovorom da se tamo štiti ruska većina.

Stvarni i neizrečeni cilj je signal Pekingu, da Rusija garantuje sigurnost Kazahstana tokom ovog nesigurnog perioda. Međutim, Moskva žarko želi da uspostavi vojnu stražu koja se kasnije može proširiti. Kina shvata znakove, ali ne može ništa da učini, SAD su tihe, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan su nervozni, ali takođe tihi. Evropa je uhvaćena nespremna. Ništa se ne radi po pitanju „upada“, jer Kazahstan tu temu ne izlaže međunarodno, već sve pokušava bilateralno da dogovori s Rusijom.

5 scenario: Blokiranje izgradnje gasovoda od Turkmenistana do Azerbajdžana

Do 2020, transjadranski gasovod je dovršen i prirodan gas može da se prevozi u Evropu iz Azerbejdžana. Suprotno tome, gasovod koji bi trebalo da sprovodi plin iz Turkmenistana i Kazahstana u Kinu, još nije dovršen. U potrazi za alternativama Turkmenistan odluči izgraditi transkaspijski gasovod do Azerbajdžana kako bi otvorio rutu do Europe.

Moskva se žestoko opire transkaspijskom gasovodu, jer predstavlja rival ruskom. Tvrdeći da postoji rizik uništenja okoline i da time Turkmenistan pokušava da oformi granice na moru, Moskva šalje svoju kaspijsku flotu ne bi li sprečila brodove inženjera da postavljaju delove gasovoda. Kao rezultat, osiguravajuće kompanije i vlasnici broda vide previše rizika u misiji postavljanja gasovoda i opozivaju brodove. Time je uspešno zaustavljen celi projekt.

EU i SAD osuđuju ruske taktike, ali nisu u mogućnosti direktno da intervenišui zbog logistike i udaljenosti. Dok bi Kina dugoročno imala koristi od transkaspijskog linka, to im nije dovoljno važno da zbog toga uđu u sukob s Rusijom. Osim toga, Peking ovaj ruski potez može koristiti kao presedan, za svoje vlastite unilateralne akcije u južnom kineskom moru.

(Vesti-online.com)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *