ШТА ЋЕ СЕ ДЕСИТИ? НАТО се спрема да уђе у Либију а тамо су већ Руси

ŠTA ĆE SE DESITI? NATO se sprema da uđe u Libiju a tamo su već Rusi

8 oktobra 2020

Pentagon je optužio Moskvu da uvećava broj specijalaca privatne vojske “Vagner” koji pomažu Kalifi Haftaru, vođi Libijske nacionalne armije (LNA) u Libiji.

Komanda američkih snaga u Africi (Africom) je 26. maja saopštila da su avioni leteli iz Rusije u istočnu Libiju u bazu koju kontroliše Haftar, usled njegove ofanzive za zauzimanje vlasti u Tripoliju, pretrpevši veliki preokret zbog toga što turska vojska pomaže libijskoj vladi Nacionalnog sporazuma koju podržava UN.



Afrikom tvrdi da će ruski avioni „verovatno pružiti blisku vazdušnu podršku i ofanzivnu vatru“ ruskoj privatnoj vojsci Vagner koja radi za Haftara, a koju zapadni stručnjaci povezuju sa Jevgenijem Prigožinom, bliskim saradnikom ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Rusija očigledno pokušava da situaciju u Libiji okrene u svoju korist“, rekao je komandant Afrikom-a u izjavi. “Baš kao što sam posmatrao kako to rade u Siriji, oni proširuju svoje vojno prisustvo u Africi koristeći plaćeničke grupe, poput Vagnera.” On je dodao: „Rusija je predugo negirala puni obim svoje umešanosti u tekući sukob u Libiji.”

Afrikom je od tada objavio dodatne detalje i satelitske snimke preko svojih kanala na društvenim mrežama u kojima se navodi:

„Tokom više dana u maju, ruski borbeni avioni MiG 29 i SU-24 napustili su Rusiju. U to vreme su svi avioni imali oznake Ratnog vazduhoplovstva Rusije. Nakon što slete u vazdušnu bazu Hmejmim u Siriji, MiG-ovi 29 se prefarbaju i izlaze bez ikakvih nacionalnih oznaka. Najmanje 14 novih, neoznačenih ruskih letelica isporučeno je u vazdušnu bazu Al Džufra u Libiji.”

Libija bogata naftom nalazi se u svom najgorem krvoproliću od svrgavanja Gadafija, tokom NATO intervencije 2011. godine. Rat koji je usledio podstaknut je regionalnim i evropskim silama, koje su podržavale zaraćene strane zbog različitih interesa.

Stejt department je 7. maja dao izjavu u kojoj govori o „ruskom angažmanu na Bliskom Istoku“, sa fokusom na optuživanje Rusije da pogoršava situaciju u Libiji.

Ovaj brifing usledio je dan nakon poverljivog izveštaja UN-a o sankcijama u Libiji, koji kaže da je Vagner grupa „delovala kao efikasni multiplikator snaga“ za Haftarovu komandu, što je dovelo do „značajne eskalacije“ sukoba i „pogoršanja situacije u Libiji.”

U suštini, visoki američki diplomati započeli su novu putanju američke politike. To je postalo jasno kada je 14. maja generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otkrio da je savez spreman da podrži zvaničnu vladu u Tripoliju.

Kako je rekao, „u Libiji postoji embargo na oružje kojeg se moraju pridržavati sve strane. To ne znači stavljanje vlade Fajez al-Saraja (u Tripoliju) i Haftara u istu jednačinu. Stoga je NATO spreman da podrži vladu u Tripoliju.”

Jasno je da Vašington ubacuje NATO u libijski sukob kao novu strategiju. Naravno, svaka takva intervencija NATO-a u Libiji takođe podrazumeva da se zapadni savez kreće ka Africi.

Sa druge strane, NATO intervencija u Libiji ne može da bude po volji Rusije. Rusija ima snažne političke i ekonomske interese u Libiji. Optužbe Pentagona u vezi s ruskim avionima prema Libiji sugerišu da se i Moskva odlučila na ozbiljan korak.

Strategija SAD-a (i NATO-a) će biti izmeštanje Rusije iz istočnog Mediterana, uključujući i njene baze u Siriji.



NATO intervenciju u Libiji pozdravila je i Turska. Dovoljno je reći da se SAD i Turska danas nalaze na istoj strani nad Libijom.

Rusija, stoga, ima razloga da bude zabrinuta zbog budućnosti svojih odnosa sa Turskom i ukupnog položaja u Siriji.

Zanimljivo je da su Rusija i Sirija prošle nedelje održale zajedničku vežbu radi jačanja sigurnosti mornaričke baze u Tartusu, na istočnom Mediteranu.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



7 komentara

  1. garo says:

    Jedva cekam da vidim taj scenario...

  2. opet ja says:

    Tramp pred izbore siurno neće da odobri još jednu intervenciju, a sama intervencija je teško izvodljiva jer trenutno ne znam koja bi NATO država izuzev Turske koja je već tamo, pristala da pošalje svoje snage u bilo kakav suikob.

    • Slobodanka says:

      Nije u pitanju intervencija NATO-a. NATO može da uđe sa lakoćom u Tripoli. Povukli su se odatle hitno tj. veoma brzo neposredno pre nego što je Haftar otpočeo svoju vojnu operaciju protiv snaga vlade u Tripoliju. To se može protumačiti da su tada prećutno bili saglasni sa operacijom generala Haftara. Ili nisu hteli da rizikuju tojest da se nađu između sukobljenih snaga LNA i GNA. Haftar je obustavio svoju vojnu operaciju na Tripoli te sada mogu da uđu. Prisutnost ruskog ČVK (privatne vojne kompanije) nije značajna smetnja, a posebno nije smetnja da bi američke snage ušle u Tripoli jer imaju saglasnost vlade u Tripoliju.

  3. Slobodanka says:

    Ova vest je propagandni fabrikat, kao takva potrebna je SAD i NATO-u. Vojska Ruske Federacije nije prisutna u Libiji! Vagnerovci jesu prisutni, ali oni su plaćenici i pitanje je ko ih angažuje. Egipat? UAE? Druge države? Stare sovjetske avione kupovale su ranije arpaske zemlje, zatim mogu ih za svoje potrebe dobiti i od novopridruženih evropskih članica NATO-a ... NATO je ranije stavio do znanja da ne odobrava vojno prisustvo Turske u Libiji. Tome se pojedinačno protive Francuska i Grčka. Erdogan je ranije sklopio ugovor sa Vladom Libije. Sada govore da i NATO je spreman da podrži vladu Libije. Vojnom učešću Turske u Libiji protivi se i Egipat. Egipatski predsednik AČ Sisi obećao je 14 juna da će uputiti egipatske trupe u Libiju da bi se suprotstavio napredovanju turskih snaga u pravcu Sirt - Al Džufra. NATO u junu nije dao podršku Turskoj na njen zahtev jer Francuska i Grčka bi stavile veto na odluku o takvoj pomoći. To je značilo da Erdogan bio bi prepušten sam sebi u sukobu sa egipatskim snagama. Zbog toga Erdogan je odustao od dalje ofanzive u Libiji. Naravno da sad NATO može da preuzme vladu Libije, te i da uputi svoje snage u Libiju. Naravno da Turska neće ući u direktan otvoreni sukob sa NATO alijansom u Libiji. Zato Erdoganu nije ništa drugo preostalo nego da pozdravi ovu odluku NATO-a. Nezgodno je da najviši predstavnici NATO-a kažu konačno izbacijemo našu neposlušnu Tursku iz Libije, zgodnije im je da kažu kako oni to izbacuju Rusiju. Nastoje da sakriju veliku neslogu između članica svoje vajne i moćne bojne alijanse, tojest u kolikom su neslaganju sa Turskom.

  4. Slobodanka says:

    Ali zbog pretpostavljenog prestanka vojnih operacija Turskih vojnih snaga u Libiji (Turska je tamo još uvek prisutna) nesloga unutar NATO-a neće biti okončana. NATO će da sarađuje sa vladom u Tripoliju i sa njenim GNA snagama. Dok Francuska i Grčka od ranije sarađuju sa generalom Haftarom i podržavaju njegove LNA snage.

  5. Archelay says:

    Ovom pretnjom Nato pokazuje svoje misice da bi dali do znanja da su Neko.A taj Neko jos nije shvatio sa kim ima posla sto se tice Rusima i Kinezima jer nije isto homogeni moral kao intimna kategorija od intima novca radi.Da sa Rusima i Kinezima nema sale govore saznanja o Siriji,Krima i Venecueli.Nisu Rusi tek tako usli u Libiju nego da ostvare svoje ciljeve.A to sto njihov protivnik i dalje tambura da svako mora da plese na njegovu muziku je tovar protivnika proslosti.

  6. radmila says:

    Ubica se vraca na mjesto zlocina!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *