Шта ће Вучић урадити са Kосовом?

Šta će Vučić uraditi sa Kosovom?

9 septembra 2018

Piše: Branko Radun

Ovo je rečenica koja se može čuti i na pijaci među običnim svetom ali i među vrlo obaveštenim ljudima. Pod tim „šta će Vučić uraditi“ se misli kakvu će odluku doneti o sudbini Kosova ili barem našeg odnosa prema njemu. Da bi se odgovorilo na pitanje „Šta će Vučić“ pre toga moramo da odgovorimo šta će Albanci EU i Amerikanci odlučiti sa Kosovom. Albanci i Evropljani će uraditi ono što odluči Amerika. Amerika je do sada govorila „stvar je gotova, Kosovo je nezavisno, treba da ima svoju vojsku i svoje mesto u UN“.



No sa pobedom Trampa nešto se menja i to više nije prioritet američke politike pa je njen „govor o Kosovu“ i dalje isti, no sa manje energije koja se ulaže u taj stav. Tramp i njegova administracija ne vole Klintonove, čije je zaveštanje „Kosovo oslobođeno od Srba“, pa stoga ni ne osećaju obavezu da ga čuvaju. No isto tako nemaju ni motiva da ga ruše jer je mnogo resursa u poslednjih nekoliko decenija uloženo u projekat „Kosovo“. To ne sme niko, pa ni Tramp da olako negira i ruši. Stoga nova, ili ne baš toliko nova administracija, delimično na kosovskom koloseku, ide po inerciji starom političkom trasom bivših administracija ali je i spremna da je modifikuje u određenoj meri. Taman toliko da nisu „rušioci“ i „revolucionari“ ali da se predstave kao pragmatični i kreativni u rešavanju problema koje prethodne administracije nisu htele ili mogle da reše (primer toga je delovanje Trampa prema Severnoj Koreji).

Tramp i Kosovo

To je prostor u kome se sada javno govori o „kreativnim rešenjima“ ili o „korekcijama granica“ („zašto kažeš korekcija, a misliš na razmenu teritorija“) u samom vrhu administracije. Promena koju je donela Trampova pobeda na predsedničkim izborima i postepeno preuzimanje kontrole nad Stejt departmentom je donela u prvi mah manji pritisak da se „Srbi i Albanci dogovore oko Kosova“ ali i spremnost na modifikacije „osnovnog rešenja“. To znači da se o „nezavisnosti Kosova“ ne raspravlja ali je sada moguća i podela koja se eufemistički zove „korekcija“. To jeste velika promena za glomazni američki nosač aviona koji se zove Stejt department i koji vrlo vrlo retko vrši nagle zaokrete u politici (bez jakog unutrašnjeg ili spoljnjeg impulsa). Kako je Trampu i njegovoj administracija potrebna „pobeda“ oni ako tu šansu vide oko Kosova mogu biti spremni na kompromis ali i na pojačani pritisak da se do „dila“ dođe u „razumenom roku“. No i dalje Kosovo i Balkan nisu na listi prioriteta Trampove administracije pa i taj pritisak neće eksalirati u agresiju u obliku sankcija ili nečeg drugog. Amerika ima svoj stari projekat „Kosovo“ od koga ne odlustaju (Srbija nema ponudu koja bi dovela do „odustajanja“) ali su spremni na korekcije koje su tek nešto više od kozmetičkih. To znači da od Amerikanaca, iako pokazuju spremnost da modifikuju ponudu o kojoj se navodno dogovore „Srbi i Albanci“, nije još došla ozbiljna i prihvatljiva ponuda.

Kakvi su interesi Putina na Kosovu?

Šta će Rusija uraditi sa Kosovom? Kakve interese Rusija ima na Balkanu? Ovo su pitanja na koja niko nema jasan i definitivan odgovor jer ga za sada nemaju ni Rusi. Oni će gledati da se pozicioniraju kao zaštitnik pogaženog međunarodnog prava koje ugrožava „presedan Kosovo“, a uz to im je ovo i žeton sa kojima mogu i da trguju sa Amerikom. Ne prevelik žeton ali ipak jedan od žetona. Stoga Rusija može u ovoj situaciji da bude posrednik između Beograda i Vašingtona ili linka preko koga može da se komunicira sa Trampom i njegovim okruženjem. Možda to mnogima deluje nerealno ali je Tramp u mnogo boljim odnosima sa Putinom no sa Mereklovom i sa drugim liderima koje su na vlast dovele ili tolerisale prethodne administracije. Putin se u ovoj situaciji pokazuje kao menadžer koji može da posreduje u postizanju dila, ukoliko su obe strane spremne na onakav dil o kome smo pričali. Sa druge strane „ruska duboka država“ smatra da bi postizanjem dila Beograda sa Amerikom oko Kosova (bez obzira kakav bio) Rusija (pa i EU) izgubila svoje realne ili potencijalne pozicije u Srbiji. Stoga oni nisu oduševljeni tom mogućnošću kojom bi slabili i svoje pozicije oko Krima ili oko sankcija Rusiji, ali ipak neće praviti prevelike probleme ukoliko njihov šef bude „deo rešenja“. Uostalom kapaciteti Rusije da utiče na rešenje o Kosovu van SB UN i nije velik, naročito od povlačenja ruske vojske sa Kosova na početku Putinove vladavine. Sa ove strane može doći menadžerska podrška Putina i osrednja opstrukcija „njegove ekipe“, ali Rusiji ipak Kosovo i Srbija nisu visoko na listi prioriteta.

Evropa i Kosovo

Šta će uraditi EU sa Kosovom? Pa, oni se malo pitaju o tome, a pored toga su zatrpani krizama da o tome niti mnogo razmišljaju niti imaju jasan i operativan stav. Nemačka i Merkelova gube autoritet na svim poljima i stoga sa te strane nema šta da se očekuje osim „tvrdoglavog stava Berlina o nezavisnosti Kosova“. To znači da će EU manje ili više dobrovoljno slediti odluka Vašingtona i Londona (bez obzira da li bio ili ne u EU). Sa umornom i verovatno odlazećom Merkelovom i dolazećim Makronom, se EU pretvara u parodiju same sebe i gubi svaki autoritet na međunarodnom planu. Čak i među svojim klijentima na Balkanu.

Vučić i Kosovo

Na osnovu svega kakav odgovor možemo dati na pitanje šta će Vučić odlučiti oko Kosova? Stranci i njihovi saradnici na terenu (unutar i van opozicije) su uvereni da je sve gotovo i da će se desiti „kompromis“, a to znači da će Srbija dobiti ZSO plus zaštitu i garancije za srpske svetinje i enklave, a da će Kosovo dobiti nekakav status u UN. No takva ponuda je neprihvatljiva za Srbiju i nju niko i ne prihvata, osim možda nesrećnog Saše Jankovića. Vučić čeka ozbiljniju ponudu – podelu, razgraničenje ili nešto poput toga. No takva ponuda za sada nije izgledna jer se njoj protive i neki krugovi u SAD i Albanci. Amerikanci kažu: zašto bi smo mi nešto delili što smo na oružju dobili, a Albanci dodaju – samo da čekamo, Kosovo će pre ili kasnije, ovako ili onako, ući u UN.

Stoga u ovom momentu jedina autentična politika koju Vučić može da vodi je kupovina vremena, barem do izbora u SAD za Kongres na jesen i izbora za EU parlament na proleće. To može doneti značajne promene u politici SAD i EU iako to ni ne mora da se desi, ali kako mi stojimo vrlo loše, veće su šanse da promene budu na bolje no na gore. Da li to znači da je zamrznuti konflikt rešenje. Ne. On neće nikako biti zamrznut već dinamičan i od toga kako obe strane budu vukle poteze klatno će se pomerati na jednu ili drugu stranu. Da bi imali zamrznuti konflikt potrebno je da imate jasnu, stabilnu situaciju, i razgraničenje kao na Kipru, što ovde nemate. Dakle, kupovina vremena, ali ne radi zamrzavanja već priprema za novu rundu oko Kosova.

(Vidovdan)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *