Шта друго сем реприза злочина?

Šta drugo sem repriza zločina?

6 novembra 2018

Piše: Milan Ružić

Ponovo se iz Hrvatske čuju glasovi onih koji su nas Srbe bacali u jame, osnivali logore za decu, silovali majke i ćerke, a naša se javnost čudi otkud sad takvi da veličaju zločince. Ne znam kada će nama biti jasno da od Hrvata ne možemo očekivati nešto drugo. Ne može se od crva očekivati da poleti niti se može od žabe stvoriti princ koliko god je ljubili mi Srbi, a skloni smo tome da veličamo „hrvatsku braću i prijatelje“.

Izgleda da je naša javnost poverovala da su Hrvati, u skladu sa Hitlerovom idejom, viša rasa od nas, pa se tako prema njima, a i prema sebi, i odnosimo.

Ne znam kada ćemo shvatiti da oni ne zaslužuju da se o njima priča. Oni nisu neko ko je zavredio da trošimo vreme na njihove pokušaje revizije istorije, pa i svega ostalog. Ne smemo očekivati da će neko ko je do juče u rukama držao kamu i srpsku glavu, pevao onakve pesme, a peva ih i danas, sada u rukama držati maslinovu granu i bombonjeru. Nije prirodno očekivati tako nešto posle tek dvadesetak godina od zločina. Vekovi moraju proći kako bi istorija isprala mulj zlobe, a vreme spralo krv sa njihovih ruku i odnelo crninu iz naših kuća.

Kada čujemo da Hrvati vrše reviziju, ne vidim bolji način od odgovora na istu istinom! Ako oni objave revizionističku knjigu, mi treba da objavimo jednu sa svedočenjima i činjenicama, pa ćemo videti da li oni mogu duže da lažu nego što mi možemo da pričamo istinu.

Postoji mogućnost da Hrvati zaista misle ono što sada govore i pišu, ali onda je u pitanju nešto što se može identifikovati kao poremećaj, a sa poremećenim ljudima normalan čovek ne treba da ima ništa, osim želje da im pomogne. Međutim, ako njima pokušamo pomoći, govorim o onim Hrvatima sa crnim košuljama i Adolfovim posterima na zidu, onima čiji je vrhunac intelektualnog i književnog dometa „Srbe na vrbe!“, šta od njih možemo očekivati sem reprize zločina? Stoga, prema Hrvatima se treba odnositi kao da ne postoje. Oni su tako pokušali da se odnose prema nama devedesetih, ali su pre toga sve proterali i pobili, pa im je bilo lako, jer smo mi tada i prestali tamo da postojimo.

Kada crne košulje sa čuvenim obeležjima zamene obične crne košulje, one kojima čovek pokazuje da je rušan i kada preko njihovih krvavih usana put nađe jedno „izvinite“ ili „oprostite nam“, tek tada bismo mogli reći da se polako upisuju među ljude.

U Srbiji se retko može naći kuća čiji barem jedan od ukućana nije stradao od Hrvata, a naročito u Drugom svetskom ratu, pa neka onda ne čudi što smo mi neko ko se seća. Mi prenebregavamo suštinu našeg, sada na sreću verbalnog, neslaganja sa Hrvatima, a to je da mi nismo na svojoj strani, već stalno tražimo nešto zbog čega ćemo im oprostiti. Ne možemo mi praštati nešto što neće Gospod. Nismo mi na njegovom mestu.

Postoji i mnogo onih koji su Hrvati, ali se stide prošlosti svoje zemlje. Njih izuzimam iz svega što sam napisao. Ovo se odnosi na oni koji vrše reviziju istorije i koji Srbe mrze onoliko koliko vole onog brkatog i zalizanog čiku koji se trese kad priča.

Nije Hrvatska bolja od nas zato što je u EU, zato što je voli Zapad, zato što imaju more. Sve je ovo površina i plićak u kom se praćakaju oni Srbi kroz čije ognjište, kroz kuću predaka, nije protekla krv.

Nas i Hrvate deli reka krvi, nažalost srpske. Široka je i duboka. Mi sedimo na jednoj obali dovikujući se sa njima i dobacujući im reči divljenja, dok nam noge golicaju talasi u kojima je krv naših dedova. Hoćemo da napravimo skelu o svom trošku kako bi oni mogli da dođu kod nas.

Moramo znati da su oni sa svoje strane nedelima podigli bedem, pa kad bude plavilo, opet će poplaviti kod nas.

Da li iko sa minimalnim poznavanjem istorije Srbije, Hrvatske i svoje porodice i sa koliko god pameti u glavi misli da će nam neko od njih pružiti ruku kada se budemo davili?

Ukoliko misli, neka odmah skoči u reku i pokuša da dokaže svoju tvrdnju, a ako ne misli, onda neka se ne čudi što su Hrvati Hrvati.

(Iskra)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Ivan Grozni says:

    Samo naivni Srbi mogu dozvoliti da I’m se genocid dogodi dva puta u istom veku i da jos uvek veruju u neko bratstvo sa hrvatima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *