ШТА ЈЕ НАТО ИЗ ВИЉНУСА ПОРУЧИО СРБИЈИ: Мафијашке претње и уцене

ŠTA JE NATO IZ VILJNUSA PORUČIO SRBIJI: Mafijaške pretnje i ucene

13 jula 2023

Na Samitu NATO-a u Vilnjusu su, očekivano, pitanja (potencijalnog) članstva Ukrajine i (izvesnog) članstva Švedske u tom savezu privukla najveću pažnju svetske javnosti. Iako Ukrajina nije napravila značajniji korak u pristupanju Severnoatlantskoj alijansi, što je izazvalo bes njenog predsednika Vladimira Zelenskog, zapadne zemlje su poručile da će nastaviti sa naoružavanjem Kijeva u sukobu sa Rusijom.

Ipak, lideri zemalja članica NATO-a bavili su se i drugim temama, između ostalog i odnosom tog saveza sa Srbijom i „Kosovom“. U zajedničkoj deklaraciji prostoru Zapadnog Balkana je posvećeno nekoliko tačaka, dok se Srbija i „Kosovo“ pominju u tačkama 77. i 78.



„Očekujemo od Srbije da se na konstruktivan način angažuje sa NATO-om i svojim susedima. Podržavamo dijalog uz podršku EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pozivamo strane da iskoriste trenutak i u dobroj veri se angažuju zarad postizanja trajnog političkog rešenja. Pozivamo obe strane da odmah deeskaliraju situaciju, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu“, navodi se u deklaraciji.

Kako se ističe, NATO ostaje posvećen kontinuiranom angažovanju na Kosovu, a kako se navodi, osuđuju se „napadi na snage Kfora“.

„Kfor će nastaviti da osigurava bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Nedavni eskalacioni postupci su neprihvatljivi i osuđujemo nasilje na severu Kosova, kao i ničim izazvane napade koji su naneli ozbiljne povrede vojnicima NATO-a“, poručila je Alijansa.

Poruke koje je NATO poslao Srbiji nisu ništa do najobičnijih mafijaških pretnji, rekao je za RT Balkan Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.

„Radi se o jednoj ne toliko uvijenoj mafijaškoj pretnji. Kao kad vam reketaši kažu da bi bilo dobro kad biste mogli da platite zaštitu i da bi čitav kraj od toga imao prednosti. To je slabo uvijena i otvorena forma pritiska. Pozivanje na smirenje obe strane je uvredljivo za Srbiju, jer se zna ko je kriv. Suštinski se radi o ne toliko tihom nastojanju NATO-a da asistira Prištini u proterivanju Srba. Nama se nudi da više budemo kooperativni sa imperijom koja nas tretira kao najobičniju koloniju“, naglašava on.

Pritisci na Srbiju koji dolaze iz NATO-u nisu ništa novo, a u odnosima Alijanse prema Beogradu ne vidi se ni trunka poštovanja, navodi naš sagovornik.

„Očekuje se da Srbija uvede sankcije Rusiji i tako preda ostatke svog suvereniteta. Time bi se Srbija apsolutno samoponištila i dovela sebe u još veći stepen kolonijalnog odnosa prema strani koja je nas ubijala. Vrlo je neozbiljno da NATO nas uopšte uzima u usta bez izvinjenja, plaćanja ratnih reparacija i napuštanja naše teritorije na kojoj se nalaze njihove trupe“, smatra Gajić.

Srbija odnose sa NATO-om razvija od promene vlasti 5. oktobra 2000. godine, a oni su do sada formalizovani sa dva sporazuma koja je Beograd potpisao sa Alijansom: Partnerstvom za mir iz 2006. i Individualnim akcionim planom partnerstva iz 2015. godine. Srbija ne teži članstvu u tom savezu, a rezolucijom Narodne skupštine iz 2007. godine ona sebe definiše kao neutralnu državu. Takav status ojačan je donošenjem Strategije nacionalne bezbednosti 2019. godine.

Srbija, ipak, održava aktivnu saradnju sa NATO-om, koja je najvidljivija u povremenom održavanju zajedničkih vojnih vežbi Vojske Srbije i oružanih snaga zemalja članica tog saveta. Poslednja takva vežba pod nazivom „Platinasti vuk“ održana je na jugu Srbije sredinom juna 2023. godine, a ona su pažnju javnosti izazvala i zbog činjenice da je izuzeta iz moratorijuma na sve vojne vežbe sa stranim partnerima koji je Srbija uvela neposredno nakon početka ruske Specijalne vojne operacije.

Poruke Srbiji sa samita NATO-a su direktna posledica tih vežbi, smatra Stevan Gajić. On je kritikovao i odluku srpskih vlasti da puste na slobodu tri kosovska policajca koji su uhapšeni na teritoriji Centralne Srbije, nedaleko od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom.

„Svaki potez takve vrste je poziv na dalje poniženje. Tu ustupcima nema kraja, toj zveri se ne može zadovoljiti. Vidimo da NATO ide u dalju eskalaciju, da će Poljska i Rumunija spremne da budu jedni od garanta bezbednosti Ukrajine, čime se Centralna Evropa uvodi u rat“, dodaje on.

Sagovornik RT Balkan smatra da će NATO Srbiju uvek gledati kao „strano i nekooperativno telo“, kao i da će se pritisci na Beograd nastaviti, pre svega kada je reč o krizi na Kosovu i Metohiji.

„Srbija se i pored svog i više nego kooperativnog odnosa prema NATO-u vidi kao strano ti nekooperativno telo iza linija fronta u sukobu sa Rusijom. Jasno je da za nestabilnosti na Kosovu i Metohiji postoji samo jedan izvor – paralelne institucije separatista u Prištini“, kaže Gajić.

„Ova vrsta mafijaškog razgovora je očekivana i ne iznenađuje, pa bi trebalo očekivati isključivo eskalaciju pritisaka i drskosti od strane NATO-a prema Srbiji“, zaključuje on.

(RT Balkan)

KOMENTARI



2 komentara

  1. Velika Metla says:

    Satanistički zaPRD može SAMO da preti. Videli smo te " heroje " na Košarama, Siriji i u Avganistanu.

  2. Gagi says:

    Nije lose sto smo se zaduzili kod Kineza za ove auto-puteve, bicemo ruzni i duzni ko zna dokle. Sa druge strane, bilo bi normalno da cuvaju svoje duznike i pomazu nam od unistenja suparnicke strane. KiM nam mogu vratiti jedino Rusi, kada se steknu uslovi i ako krene neki siri i veci okrsaj. Tada se nece gledati na takve "sitnice" kao sto je KiM. Naravno, ako nam se ponovo ne podmetne neki vodja iz neke konspirativne organizacije, koji ce po ko zna koji put u istoriji Srbije, oprastati nasim dusmanima i neprijateljima u ime izginulih i osakacenih branilaca nase domovine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *