Šta je problem u srpskoj demokratiji

Šta je problem u srpskoj demokratiji

18 januara 2014

Dimitrije-Vojnov01Piše: Dimitrije Vojnov

Osetan pad izlaznosti na izborima u Srbiji pokazuje da su građani razočarani u njenu predstavničku demokratiju. Uzroci za to su raznovrsni, sasvim sigurno je da građani odavno ne prepoznaju nikakvu vitalnu političku snagu u koju mogu da polože svoje nade i da samim tim na glasanju odlučuje lojalnost i disciplinovanost glasača pojedinih stranaka. Isto tako, znamo da se izbori ne odlučuju na glasanju, već na brojanju, a, kada do njega dođe, stranke bezočno ulaze u koalicije često povređujući osećanja svojih birača. Rezultat je vlast nad svima koju ne samo da je odabrala manjina, već se o njoj većina nije ni izjasnila.

U svojoj knjizi Mržnja prema demokratiji (odnedavno dostupnoj u izdanju Karposa) francuski filozof Žak Ransijer (na slici) vrlo neposredno i pitko – za svoje standarde – raspravlja o demokratiji i njenom značaju za ljudsku zajednicu. On preproznaje sve nedostatke i njeno neumitno pretvaranje u oligarhiju ove ili one vrste, ali isto tako u njoj vidi određene mehanizme koji sprečavaju da bilo koja društvena grupa ima apsolutnu moć.

Iz ransijerovske vizure možemo posmatrati krizu srpskog predstavničkog sistema. Za početak, jedan od osnovnih problema naše demokratije je u tome što smo samo u proteklih sto godina doživeli nekoliko snažnih atomizacija društva, koje su kasnije neumitno rezultirale novim poretkom. Stare poretke su zamenjivali novi, ne nužno demokratskiji. Između ostalog, monarhiju je zamenio titoizam a potom je usledila parlamentarna demokratija, sa i bez Slobodana Miloševića. U sva tri uređenja dočekali smo formiranje sloja koji je smatrao da mu pripada pravo da vlada. U monarhiji su to bile aristokrate, u titoizmu članovi Partije, ali na kraju i u višepartijskom sistemu mi imamo sličan problem.

Formirao se novi sloj ljudi koji sebe smatraju pozvanim da vladaju. To su članovi političkih stranaka kojima je vrlo često prvo zaposlenje vezano za državnu administraciju. Taj problem nije simptomatičan samo u Srbiji. Ipak, za nas je karakteristično to da su u raznim strankama stalno isti ljudi. Dakle, za koju god stranku da se opredelite ne bi trebalo da vas iznenadi ukoliko se sutra u njenim redovima pojavi njen okoreli protivnik, vrlo često čak i osoba koja je žestoko blaćena i izdvajana kao negativan primer u toku kampanje.

Štaviše, reklo bi se da je na čisto kadrovskom planu Komunistička partija nudila raznovrsniji asortiman ljudi od sadašnjeg srpskog višestranačja. Jedan od razloga za to je rigorozna „politička smrt“, koja je umela da zadesi pojedine komuniste.

U savremenoj srpskoj politici „političke smrti“ nema. Otud se političari kod nas ponašaju kao protagonisti kompjuterske igre, čak i kada na nekom nivou „poginu“, u najmanju ruku uvek mogu da „počnu iz početka“. Za neke se čak može reći da imaju „čitove“, šifre dostupne kreatorima igre kako ne bi morali da igrajući prevaljuju put do nekog nivoa na kom imaju posla – već do njega dolaze odmah. Među „čitove“ spadaju i šifre koje igračevom izabraniku donose „besmrtnost“, a one takođe postaju sve dostupnije.

U trenutku kada glasačima više nije mogla da se ponudi vera u bolje sutra oličena u nekim političkim opcijama, preostala im je sadistička mogućnost da posmatraju nečiji gubitak vlasti i kaznu za „grehe“. Čini se da sada više ni toga nema, da glasači znaju kako su srpski političari pronašli „šifru za besmrtnost“. To međutim ne znači samo da kod nas nema pravne države, već da zapravo ne važi princip da svako ima pravo da bira i da bude biran. To pravo se izopačilo u pravo svakog da bira, a biran će biti onaj koji se odlučio da postane „politički besmrtnik“.

Kada su kompjuterske igre bile smeštene u klubovima i igrane na aparatima, popularnost se merila time koliko novčića dnevno igrači ubacuju. Srpska predstavnička demokratija je automat u koji neko sasvim sigurno ubacuje novčiće, ali to nisu građani.

(Standard.rs)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *