Šta je rešenje za probleme?

Šta je rešenje za probleme?

14 avgusta 2013

Misa DjurkovicPiše: Miša Đurković

U vrelo letnje vreme tablodi koji služe kao službena glasila vladajuće stranke imaju novu zabavu. Evo, gledam naslov koji kaže: „Novi Tesla dolazi za ministra finansija”. Pored Soraje, Stanije i odlazećeg Mlađana Dinkića, u fokus medijske pažnje preko noći su uleteli Stros-Kan i izvesni Lazar Krstić za koga kažu da će biti ministar finansija u Vladi Srbije. Tvrdi se, ni više ni manje, da je dečko čudo, vunderkind, genije koji će rešiti sve naše finansijske i ekonomske nevolje. Naravno uz poneki savet čika Stros-Kana.

E, bravo! Divno! Naš čovek, mlad, takoreći genijalan, koji se obrazovao u svetu hoće da se vrati kući i da pomogne zemlji. Šta bi čovek lepše mogao da poželi? Nego, čekajte, da vidimo čime se ovaj mladi čovek kvalifikuje za to nimalo lagano mesto. Ono što iz novina znamo jeste da je, iako na poznatom univerzitetu Jejl, ipak završio samo osnovne studije, i da je posle toga počeo da radi u jednoj konsultantskoj kući. Dakle imamo čoveka od 29 godina, diplomca sa vrlo malo radnog iskustva, bez ikakvog iskustva u državnoj administraciji i vođenju sistema, bez ikakvog praktičnog poznavanja finansijskog i ekonomskog sistema Srbije, kome neko želi da poveri vođenje finansija u našoj državi? Da li ovo ikome zvuči ozbiljno?

Evo kako se to nekada radilo. Milan Stojadinović je kao državni pitomac putovao na školovanje u Nemačku, Francusku i Britaniju. U Parizu je detaljno izučavao kako funkcioniše sistem državnih finansija Francuske, a u Bavarskoj i Berlinu je izučavao kako se organizuje sistem državnog budžeta. Kad se vratio u zemlju, doktorirao je upravo na temi „Nemački budžet”. Sa svim tim teorijskim znanjima i doktoratom tek je mogao da počne da upoznaje državnu upravu kao poseban sistem i prvo radno mesto u Ministarstvu finansija koje je zauzeo bilo je mesto običnog službenika. U sledećih deset godina postepeno je prolazio sve stepenice u tom ministarstvu učeći posao od velikana kakav je bio Laza Paču da bi posle rata postao načelnik i na kraju ministar. Tad asistenti fakulteta i tek svršeni diplomci nisu mogli da postanu ministri.

Druga stvar koja me istinski brine jeste to što je ovo ponavljanje priče o „ekspertima” koju smo jednom već prošli sa vrlo nesrećnim iskustvom. Mladi Krstić je, kako nam kažu, zaposlen u konsultantskoj kući „Mekenzi”. Pre desetak godina već nam je došao čitav niz takvih stručnjaka koji su radili za svetske finansijske institucije pa su svoje pozicije u državnoj upravi Srbije nažalost koristili za promovisanje interesa upravo tih institucija, velikih svetskih banaka i centara finansijske moći, a ne interesa Srbije. Dva glavna posla koja su odradili bila su: najpre, radikalno smanjivanje carina i omogućavanje da Srbiju preko noći poplavi strana roba, i drugo je bilo uništavanje velikih domaćih banaka (čiji stečaj ni do danas nije okončan) i SDK, i time prepuštanje bankarskog tržišta i platnog prometa upravo stranim bankama. Nikoga, nažalost, ne čudi što su ti eksperti nakon odlaska iz administracije po pravilu zauzimali mesta u upravnim odborima istih tih banaka, a kamate na kredite u Srbiji spadaju među najviše u Evropi.

Potpredsednik vlade je u pravu kada tvrdi da nema dovoljno ozbiljnih kadrova koji poznaju finansije i ekonomiju. I oni koji su ih pre nekoliko godina podržavali poput Dejana Miljkovića danas oštro kritikuju politiku njihove vlade. Međutim, njegova stranka, srećom, nije isto što i Srbija. Ova zemlja i dalje ima veliki broj ozbiljnih ljudi i istinskih stručnjaka koji se nažalost drže podalje od ovakvih partija i ovakve vlasti. To važi za razne oblasti pa i za finansije i ekonomiju. Ljudi poput Jovana Dušanića, Miroslava Jovanovića ili Danijela Cvjetićanina od početka ukazuju na pogubne pravce razvoja srpske ekonomije, ali te ljude ne možete videti nigde u javnosti ili ne daj bože na televizijama, rezervisanim za podobne analitičare. Jedini ekonomista član SANU takođe nikada ne dobija šansu da u medijima iznese svoj sud o stanju naše ekonomije. Takvih ljudi sa znanjem, praktičnim iskustvom i integritetom ima u ovoj zemlji više nego dovoljno. Ali oni političarima nisu potrebni.

Dovođenje na ministarska mesta ljudi bez iskustva i težine, kao i eventualnih stranih stručnjaka koji ne poznaju domaći ekonomski sistem, mentalitet i odnose, je neozbiljno. Sve to može fino da posluži u marketinške svrhe, posebno uz ovakvu kontrolu medija, ali ne može da reši probleme. Problemi srpske ekonomije su strukturni i nisu vezani za pojedinačna rešenja. Ovde treba imati snage i hrabrosti da se promeni propali ekonomski model kojim se država zadužuje da isplati penzije i plate u javnom sektoru, kojim privlači strane investitore dajući im nenormalno visoke subvencije i uništavajući domaće konkurente, i na osnovu kog se više i ne razmišlja o mogućnosti razvoja bez stranih investicija i tehnologije. A to je model kojim Srbija neumitno postaje kolonija.

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *