Шта је смислено, а шта бесмислено

Šta je smisleno, a šta besmisleno

1 novembra 2015

Bosko Jaksic 45Piše: Boško Jakić

Ljudski je lepo što premijer i predsednik SNS-a brani svoje lojalne kadrove, ali nije dobro što Aleksandar Vučić izriče presude pre nego što se uopšte pokrene i završi istraga afera u kojima su njemu bliski ljudi osumnjičena strana.

Slučaj beogradskog gradonačelnika je poslednji u nizu takvih primera.

Siniša Mali je, tvrdi Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, kao direktor dve ofšor firme sa Britanskih Devičanskih Ostrva tokom 2012. i 2013. kupio 24 luksuzna apartmana u bugarskom letovalištu Sveti Nikola. Potom je osumnjičen za neke silne hektare zemljišta.

Mali se konsultantskim uslugama bavio pre nego što je 2012. postao Vučićev ekonomski i finansijski savetnik. Postao je čovek od poverenja koji je imao jedno od ključnih zaduženja u privatizaciji nacionalne avio-kompanije i u pregovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima oko realizacije lukrativnog projekta „Beograd na vodi”.

U vezu sa Malim doveden je i direktor Elektromreža Srbije (EMS) Nikola Petrović, Vučićev kum koga kritičari sumnjiče da je „vladar iz senke” i moćni kontrolor finansijskog krvotoka Srbije.

Lider DS-a Bojan Pajtić izjavio je da je policiji i tužilaštvu podneo „čvrste dokaze” da Petrović i Mali imaju ofšor firme na pomenutim ostrvima i da je Petrović na svoju tamošnju firmu fiktivno prebacio vlasništvo nad sedam hidrocentrala u Srbiji.

Petrović je u nedavnoj aferi s prisluškivanjem bio osumnjičen da je tražio dva miliona evra kako bi vetro-park jedne američke firme bio priključen na mrežu EMS-a. Afera se u međuvremenu pretvorila u debatu o poligrafu, a dva miliona se ni ne pominju.

Mali je, očekivano, sve demantovao, „užasnut besmislenom kampanjom”, dodajući da na crnomorskoj rivijeri Bugarske ima samo jedan pošteno zarađeni stan.

Premijer je odmah krenuo u odbranu Malog. Optužbe su „besmislene i lažne”. Možda i jesu, ali to treba da kaže neko drugi. Zna se ko u savremenoj demokratskoj zemlji određuje šta je, kada je reč o mogućem kriminalu i korupciji, smisleno, a šta besmisleno: pravosuđe.

Kako premijer zna da je gradonačelnikov potpis na dokumentu kojim maše Mreža falsifikovan kada nije bilo istrage? Ili, možda, postoje ekskluzivne privatne istrage van redovnih tokova?

I opozicija greši. Traži da Mali podnese ostavku. Zašto bi ako nije kriv? A to da li je umešan u sumnjive poslove ne može da ustanovi ni opozicija. Niti gradonačelniku treba verovati na reč. Sumnjičenja su dovoljna da se pokrene istraga.

Ministar unutrašnjih poslova najavio je da nema ništa protiv toga da policija, ako treba, istraži tvrdnje medija i po nalogu tužilaštva ispita slučaj.

Koliko ta istraga, koju Vučić najavljuje rečima: „Videćemo u danima pred nama”, može da bude kredibilna ako je premijer unapred presudio da je reč o „besmislenoj i lažnoj” aferi?

To nije način koji pomaže da se uredi situacija u našem pravosuđu. Ovako se samo cementira ubeđenje da je sudstvo pod kontrolom izvršne vlasti. Zato nam iz Brisela poručuju da Srbija nije spremna da otvori poglavlja 23 i 24.

Zašto premijer ne dopusti da institucije obave svoj posao, pa da konačno dobijemo aferu sa epilogom? Da se utvrdi gde je istina, pa da neko odgovara: ili onaj koji je lažno prozivao i blatio lik i delo Siniše Malog, ili gradonačelnik.

Ozbiljna država tako stiče poverenje svojih građana. Ovako ispada da se vlast javno zaklinje u institucije, pa nama i Evropskoj uniji obećava da će sve učiniti da one budu snažnije i da funkcionišu, a da se u praski sve čini da se potkopa njihov autoritet.

Nije ovo jedini primer. Premijer je odmah uzeo da brani ministra unutrašnjih dela od optužbi za plagijat doktorske disertacije koju je 2013. odbranio na Megatrend univerzitetu. „Gluplje obrazloženje nisam u životu pročitao”, rekao je povodom tvrdnji da se radi o plagijatu. „Bilo bi me sramota da sam se potpisao ispod tako glupog obrazloženja.”

Glupo ili ne, ima ko time treba da se bavi. Zar Vučić nije mogao da sačeka da komisija sastavljena od profesora sa državnih fakulteta prošle godine jednoglasno zaključi da ne postoji osnov za pokretanje postupka za poništavanje doktorata ministra Nebojše Stefanovića?

Premijer je i beogradskog gradonačelnika unapred branio od istih optužbi za plagijat doktorata, mnogo pre nego što će Senat Univerziteta tek dati svoje mišljenje.

Sopstveni kredibilitet premijer olako ulaže presuđujući unapred. Tako je bilo s lažnim potpisom njegovog brata, tako s padom helikoptera, tako i s incidentom na Paradi ponosa.

Čemu žurba? Da bi se pokazalo ko je vrhunski žrec ovdašnjeg svekolikog života? Da bi se eliminisale institucije, koje su ionako daleko od nezavisnih?

Tačno je i indikativno da premijera svi njegovi blanko angažmani do sada nisu demantovali. Što nije garant da čovek ne može da se oklizne o bananu. Šta ako se u nekoj situaciji ustanovi da je branio pogrešnu osobu?

Mogu neke stvari da se prikrivaju, zataškavaju ili šalju na sporedni kolosek, ali jednom će barem neke isplivati na površinu. Šta tada? Sve će se u velikoj meri knjižiti na premijerov konto.

Impulsivnost u reagovanju, čak i kada je to reagovanje u službi plemenite misije odbrane sebi bliskih, nije dobra osobina za politiku. Štaviše, zna da bude riskantna.

Biće da se premijer toga setio, pa se kasnije obezbedio: Mali neće biti gradonačelnik Beograda ako se dokaže da ima 24 stana ili da je još na čelu dve ofšor kompanije. Ili premijer već zna šta se iza brda valja?

(Politika)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *