ШТА ЈЕ ТАПИ говорио пре смрти! О МАСОНИМА, МИЛОШЕВИЋУ, ИСУСУ, КГБ-у…

ШТА ЈЕ ТАПИ говорио пре смрти! О МАСОНИМА, МИЛОШЕВИЋУ, ИСУСУ, КГБ-у…

28 новембра 2019

Да је жив, сликар Драган Малешевић Тапи, ускоро би прославио 71. рођендан.

Рођен је 22. јануара 1949. у Београду. Као седмогодишњак прецртаваио је стрипове из ондашње „Политике“. Дипломирао је на Економском факултету у Београду.



До 1989. живео је у иностранству: Милану, Бечу, Кембриџу, Женеви, Минхену, на Бахамима…

Умро је, поједини кажу под још неразјашњеним околностима, 29. октобра 2002. године.

У великом интервјуу за некадашњи часопис „Дуга“ Тапи је говорио о масонима, сликарству, Слободану Милошевићу, Јосипу Брозу Титу…

О Исусу

Много рогобатно и ружно звучи реч „реинкарнација“ код нас. Људи то одмах поистовећују са будизмом. Чак ми неки људи приговарају како сам стао на становиште друге вере. Не, ја сам хришћанин православац, рођен овде, на овим просторима, у овом граду али и у овом животу.

Кад је реч о реинкарнацији сматрам да душа никада не умире. Тако се сматрало на почетку хришћанства. Исус је говорио о поновном рађању душе. Међутим, 452. у Констатинопољу у споразуму са римским царем то је једноставно склоњено. Такво схватање је „гурнуто у страну“. Првенствено то није одговарало католичкој цркви.

У Ватикану се налазе многи још увек мало или нимало протумачени рукописи првих Јеванђеља, по Луки и Матеји. И у муслиманској религији и у јеврејској Кабали постоје делови који говоре о поновном рађању душе.

Бог је само један. Једна група људи при Институту за истраживање космоса који је под Првом управом КГБ-а радила је једно истраживање о Исусу и дошли су до података да је он заправо живео још 800 година од своје смрти. И да је био у Индији. И да је отишао на Тибет.

Свако ко је био у стању клиничке смрти после тога почео би нови живот. Постао бољи. Имао другачији однос премам земљи и људима, животињама, према свему. Увек сам говорио да људи у животу морају да пазе како се понашају. Да морају да буду добри јер све лоше што направе све се то плати…

Људи се плаше суда земаљског, али то је небитан суд. Важан је суд Божији.

О реинкарнацији

Ја знам да сам рођен са сликарством. , да је то нешто што није из мојих претходних живота. Сасвим сигурно знам и пишем књигу о томе како сам у једној својој реинкарнацији био Јан Ван Ајк. Потпуно исто сликам, имам идентичан начин рада, подлогу и перспективу, мртву природу и цвеће…

У једном другом свом животу, почетком века, у коме сам завршио Војну академију био сам у свему бриљантан војник и ратник осим у цртању. А то је тада било важно због војних карти које су се цртале руком. Значи у том животу имао сам други програм и нису ми биле препуштена сва знања да не бих губио време.

Као мало дете у првом основне могао сам било кога или било шта да направим у пластелину. Нисам могао да објасним, нити сам размишљао пуно о томе одакле ми знање али оно ме је обузимало.

Када сам у гимназији ишао у Фиренцу, у галерији Уфићи, прилазио сам сликама, тада се још могло прилазити близу, интересовале су ме прецизно урађене слике. Био сам способан да у секунду распознам шта је којом четком рађено и како. Интересовала ме је и механика. Утрошио сам много времена и енергије да направим неку машину али сам младалачки заборавио на један од основних закона физике.

Још у предшколском узрасту прецртавао сам али и измишљао епизоде цртаног стрипа Три угурсуза које је мој отац, новинар и уредник доносио из штампарије. Излагао сам их у предворју зграде уз накнаду – деца два динара, одрасли пет. Прву уљану слику, Главу коња, направио сам у петнаестој години а први стрип објавио сам у „Плавом вјеснику“, али тек 1977. почео сам професионално да се бавим сликарством.

О масонима

Масонерија се и данас залаже за потпуни ред. За бољитак човечанства. То што је морал у свету такав, посебно овде, у овој несрећној земљи, где је правило да што си покваренији и што више штете направиш да тиме више доприносиш зајхедници, не значи да и у свету и овде нема људи оданих идеалима братске заједнице.

Масонерија има изузетан значај свуда у свету. У свим најважнијим одлукама учествују масони. Ако узмемо Америку за водећу светску силу, само тамо има неколико милиона чланова у масонским или парамасонским организацијама. Оно што међутим нисмо знали је и да је раширена црначка масонерија. Масонерија црних, Принце Халл, има 800.000 мушких и 300.000 женских чланова. А тек где је бела масонерија…



О црној и белој масонерији

Белци нису желели и не желе да имају заједничку масонерију. Чини ми се да је 1786. дата Повеља да и црнци могу да имају своју организацију. После тога белци су сто година узалуд покушавали да пониште одлуку али дефинитивно нису упсели.

У црној масонерији се налазе и бели чланови а у белој нема црнаца. Црна и бела масонерија одлично сарађују, као и црна и бела ложа. У америчкој армији постоји институција војних ложа. Напредовање је незамисливо без чланства у масонској организацији.

Ми гледамо америчке филмове али у њима се не види да је оргоман број америчког официрског кадра црне боје коже.

У предратној Југославији овде је била комплетна масонска влада. Рецимо све инвестиције између два рата које су дошле из Француске биле су искључиво масонске. Постојале су парамасонске организације, као Соко, а и већина добротворних друштава, помоћ рањеницима и малолетној деци, све су то искључиво држали масони, давали паре. Пре Другог светског рата било је 2.500 масона али су спискови склоњени.

Оно што је Зоран Ненезић објавио у књигама су само спискови којих се докопала УДБА односно ОЗНА па је то касније пренето у Војни музеј одакле је, кад је то одговарало овој држави, достављена Зорану Ненезићу који ће онда написати књигу о томе.

О Јосипу Брозу Титу

Људи који ништа нису прочитали о масонерији а ипак желе нешто ружно да кажу о томе кажу – Главни масон је био Тито. На овим просторима је постојала само једна масонска оргаизација све до 1926. Тад се из Велике ложе Југославије издвојила хрватска ложа Либертас. Језуити су сазидали у Загребу Језуитски колегиј, чији је главни програм био прогон и уништавање масонерије.

У ложи Либертас било је касније водећих усташа. Та ложа је била против масонерије са ових простора. И Тито је припадао тој ложи. Али није одлазио на састанке, није га превише интересовало. То је касније искоришћено када га је Черчил у Напуљу у једном шкотском ритуалу уздигао на 33. степен.

Тито је као и Реза Пахлави и низ водећих државника тог времена био масон 33. степена.

Масонерија је била забрањена изричитим Хитлеровим захтевом. Он је то тражио 1940. Тада је Корошец, који је био министар унутрашњих дела, језуита иначе, забранио рад масонерије, односно масонерија се сама повукла јер је знала да ће бити забрањена. Масони су се сами „успавали“. И та масонерија се није будила до 1990. Тито је желео да он буде једини масон у земљи. Комунисти су запленили комплетну масонску имовину у Југославији. Јер, зашто би он, у једном по њему и за њега савршеном систему, дозволио да ту постоје и други који ће се борити за демократију.

Наивно верујући, многи масони су ступали у контакт са другим масонским организацијама по свету, али би оне одмах обавештавале Тита и ти би људи добијали по две три године затвора зато што су писали писма.

О Слободану Милошевићу

Зоран Ненезић у својој књизи каже да је Слободан Милошевић дао „зелено светло“ да се обнови масонска организација али је цела ствар обнове масонских ложа у земљи била игра наших обавештајних служби не би ли се ушло у неке друге „поре“ Запада. Постојала је одлука да би требало „ићи на ту страну“ да би и ту требало направити неки „пролаз“.

Била је то добро осмишљена комбинација Војне обавештајне службе – у то време веома јаке. Кад је књига изашла, један стари масон из Француске, на 33. степену, Србин пшореклом, рећи ћу да се зове Момчило, иначе члан Велике ложе Француске, желео је да помогне обнову масонерије у земљи. Ненезић је позван у Париз, тамо су му дали новчану помоћ да све то направи. Он је одабрао групу људи својих пријатеља и они ће заправо бити зачетници масонерије. На први степен пдоигнути су у Будимпешти, а затим је у Сегедину урађен други и трећи степен. Тако су добили „зелено светло“ да пробуде „успавану“ масонерију.

Међутим, тада Зоран Ненезић прави једну комбинацију са Немцима који дају боље „услове“. Ненезић, људима које је у масонство увела Велика ложа Француске, каже да о томе ћуте а у Интерконтиненталу 1990. кад је требало да се прогласи обновљени рад Велике ложе Југославије, кад дођу гости из света, гости из Француске су заустављени на улазу. Немци су истакнути у први план и од тада се припадници данас непостојеће Велике ложе Југославије хвале како су степене добили од Немаца.

То је лаж јер су их добили од Француза.

О богатству

Моје схватање уметности донекле је изгубљено у мору „праваца“ посебно појавом Пикаса. Тад је и лепота изгубљена. Купио сам себи прве уљане боје кад сам имао десет година и таленат од Бога. Овде се нађе понеко да узме себи право и каже да је оно што ја радим „кич“ али ја се одувек бавим „строго прецизном фигуарцијом“ и имам успеха на светском тржишту. Људи купују оно што желе.

Сви који раде ову врсту уметности су јако богати. Али богатство није ништа. Живот у материјалном свету је безначајан.

Живим крајње једноставно, клоним се интернета, мада ћерка има компјутер. Интернет је реална опасност. Људи могу да улете у страшне информације из негативне равни које су припремили стручњаци. Једног дана, када се толико омасови, Интернет би могао да постане оруђе велике контроле.

(Курир)

KOMENTARI



5 коментара

  1. Gagi says:

    Tekst obiluje superlativima pomenutog umetnika. Ko sa djavolom tikve sadi....

  2. milorad2 says:

    g.Malešević je bio častan i dobar čovek a siguran sam da će neka njegova umetnička dela da nadžive ovu epohu i udju u kulturnu baštinu čovečanstva najvišeg reda.Svako ko ga je poznavao voleo je dete asfalta koje je postalo nešto više i bolje u svom životu samim svojim životom, a to nije malo postignuće,a tama koju spominje je i danas ovde.On se uvek borio protiv toga i u najmračnijim trenucima našeg naroda učinio je sve da odbije tu tamu koja i danas kidiše na nas.Šteta što nema više ljudi ovde kao što je g.Malešević bio.

  3. Cp6a says:

    Не знам за друге, мени је од овакве приче мука.

  4. Panter says:

    Čovjek lijepo reče: Živi po božijim zakonima i kad se vidiš u ogledalu pogledaj dobrog čovjeka.

  5. persida says:

    Tapi je bio masoncic koji je verovao da ce kao takav postati priznati umetnik. Stara prica poznata iz vremena komunizma kada su umetnici klecali pred Titom, u nadi da ce biti promovisani kao veliki umetnici.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u