Шта је то Путин рекао и постао смртни непријатељ Америке?

Šta je to Putin rekao i postao smrtni neprijatelj Amerike?

12 marta 2015

Vladimir PutinPiše: Pol Krejg Roberts

SAD su koristile ove taktike toliko puta ranije u raznim obojenim revolucijama, pa što ne bi i sad? Takođe vredi napomenuti da SAD nemaju granice kada su u pitanju njihovi strateški ciljevi. One će učiniti šta god je potrebno da pobede Putina.

U svom legendarnom govoru iz 2007. godine na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, Putin je uokvirio principe kojih će se Rusija pridržavati u svetu.

On je naveo da želi svet koji je fer, poverenje između nacija i zajedničku saradnju od koje će imati koristi sve države na svetu, a da pritom sve one sačuvaju svoj suverenitet. Videli smo kako su SAD prihvatile tu viziju. Elita SAD ne samo da nije razumela tu viziju, već je počela aktivno da deluje protiv nje.

Vašington već dugo pokušava da povede SAD u rat protiv Rusije, a samim tim i Kine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je to istakao na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu 2007. godine. On je naglasio da Vašington i evropske vazalske države Vašingtona preduzimaju brojne neprijateljske akcije u pravcu Rusije i drugih država, ugrožavajući međunarodnu stabilnost. On je dao do znanja da Rusija neće prihvatiti ideju Vašingtona da Rusija treba da se pokori volji Vašingtona.

Kako je Putin blokirao zaokret SAD ka Aziji

„Raspad Sovjetskog saveza je uklonio jedinu prepreku na putu Vašingtona ka unilateralnom delovanju u inostranstvu… Odjednom su SAD postale jedinstvena, jedina supersila na svetu, a neokonzervativci su proglasili „kraj istorije““ – Pol Kreg Roberts, bivši pomoćnik sekretara Riznice SAD.

„Ne krivite ogledalo ako je vaše lice iskrivljeno“ – ruska izreka.

Vladimir Putin je 10. februara 2007. godine održao govor koji je stvorio procep između Vašingtona i Moskve, a koji se vremenom samo produbio. Ruski predsednik je oko sat vremena kritikovao inostranu politiku SAD, pruživši konkretne razloge zbog kojih intervencije SAD širom sveta imaju devastirajući uticaj na globalnu bezbednost. Putin očigledno tada nije shvatao do koje mere će njegova opažanja imati uticaj na SAD, koje su čitavu situaciju sagledale kao preokret u odnosima između SAD i Rusije. Ipak, činjenica je da se poreklo animoziteta Vašingtona prema Rusiji može pronaći u jednom određenom incidentu, govoru tokom kojeg je Putin javno priznao posvećenost multipolarnom globalnom sistemu, odbacivši pretenzije za Novim svetskim poretkom. Evo šta je on tada rekao:

„Ubeđen sam da smo došli do trenutka odluke, kada moramo ozbiljno razmisliti o arhitekturi globalne bezbednosti. Moramo nastaviti da težimo razumnoj ravnoteži između interesa svih učesnika u međunarodnom dijalogu“.

S tom formulacijom, Putin je odbacio pretpostavljenu ulogu SAD kao jedine svetske supersile i upravnika globalne bezbednosti, za koju Vašington smatra da ju je zaslužio pobedom u Hladnom ratu i koja mu omogućava da interveniše unilateralno kad god poželi.

Putinova objava je okončala dugogodišnje prepirke analitičara oko toga da li Rusija treba da se integriše u sistem koji vode SAD ili ne. Tada su shvatili da Putin nikad neće igrati onako kako Vašington bude svirao.

Na početku Putinovog mandata, verovalo se da će on naučiti da se povinuje zapadnim zahtevima, prihvatajući potčinjenu ulogu u centru koji se vrti oko Vašingtona. Međutim, nije ispalo baš tako. Govor u Minhenu je samo podvukao ono što su ratni zagovarači SAD govorili od samog početka, a to je da se Putin neće odreći suvereniteta Rusije bez borbe.

Proglas koji se suprotstavlja željama SAD za dominacijom dao je do znanja da će Putin predstavljati problem i da mora da se suzbije po svaku cenu, pa makar bilo potrebno izazvati ekonomske sankcije, prevrat u Ukrajini, pad cene nafte, izvesti spekulativni udar na rublju, pokrenuti zastupnički rat u Donbasu pomoću neonacista ili diskreditovati i demonizovati Putina tako da izgubi svoje glavne poslovne partnere u Evropi.

Sada Pentagon planira da pošalje 600 padobranaca u Ukrajinu, koji će „obučavati ukrajinsku Nacionalnu gardu“, a što predstavlja ozbiljnu eskalaciju i kršenje sporazuma Minsk 2, izazivajući adekvatan odgovor iz Kremlja. Da sumiramo: SAD koriste sva oružja u svom arsenalu kako bi sprovele rat protiv Putina.

Prošlonedeljno ubistvo ruskog opozicionog lidera, Borisa Njemcova, mora se posmatrati kao ukaz na mnogo veću geopolitičku igru. Iako možda nikada nećemo saznati ko je počinio zločin, možemo sa sigurnošću reći da nedostatak dokaza nije sprečio medije i političare u SAD da iskoriste tragediju kako bi okrivili Putina i destabilizovali vladu, podstičući promenu režima u Moskvi. Sam Putin je ukazao na to da je ubistvo namešteno da bi se postavio još veći pritisak na Kremlj. World Socialist Web Site je to sumirao na sledeći način:

„Ubistvo ruskog opozicionog lidera Borisa Njemcova je značajan politički događaj koji je nastao zbog sukobljavanja SAD i Rusije i intenzivne borbe koja se trenutno vodi na najvišim nivoima ruske države. Obamina administracija i CIA igraju veliku ulogu u eskalaciji ovog konflikta s ciljem da proizvedu ishod koji će poslužiti globalnim geopolitičkim i finansijskim interesima američkog imperijalizma.“

Potpuno je očigledno da se Obamina administracija nada da će se pojaviti frakcija u okviru ruske elite, koju podržavaju vojni elementi i tajne službe, a koja će iscenirati „prevrat“ i rešiti se Putina…

SAD ne žele da pokrenu popularni pokret pobune, već su usmerene isključivo na ubeđivanje dela oligarhije i kapitalističke klase da njihovi poslovni interesi i lično bogatstvo zavise od podrške SAD. Upravo zato Obamina administracija koristi ekonomske sankcije da bi napala pojedince, tj. oligarhe…

Upravo u ovom kontekstu se mora proceniti ubistvo Njemcova. Naravno, moguće je da je njegova smrt posledica nekih privatnih razmirica, ali je verovatnije da je ubijen iz političkih razloga. Tajming ubistva (uoči demonstracija protiv Putina u Moskvi) ukazuje na to da je ubistvo političkog porekla, a ne posledica privatnih razmirica“.

Samo nekoliko sati nakon što je Njemcov ubijen u Moskvi, zapadni mediji su odmah osuli paljbu okrivljavajući Kremlj za umešanost bez ikakvih dokaza koji podržavaju te tvrdnje. Sve više ruskih „stručnjaka“ i političara daje svoje mišljenje o tome ko je odgovoran, a većina intervjuisanih se drži zvanične priče po kojoj je neko iz Putinovog kruga izvršio ubistvo. Dobar primer najnovije kampanje za diskreditovanje Putina jeste članak iz Washington Post-a:

„Boris Njemcov, jedan od lidera političke opozicije, upucan je nedaleko od Kremlja. Postoje sve naznake političkog atentata u skladu sa agresivnom kampanjom Kremlja prema „petoj koloni nacionalnih izdajnika“, koji su se protivili aneksiji Krima, ratu protiv Zapada oko Ukrajine i daljem suzbijanju političkih i građanskih sloboda u državi. Možda nećemo saznati da li je Kremlj odgovoran za ovo ubistvo, ali ako se uzme u obzir da je Njemcov bio jedan od najvećih i najupornijih kritičara ruskog režima, pa i Putina lično, nije iznenađenje da više nećemo čuti njegov glas nezadovoljstva“.

Članak u Washington Post-u je tipičan mejnstrim članak u kojem se u nedogled upire prstom bez ikakvih činjenica. Tradicionalni novinarski standardi objektivnosti i prikupljanja činjenica su zamenjeni unapređivanjem političke agende vlasnika medija. Ubistvo Njemcova je samo još jedan prikaz ambisa u koji su potonuli zapadni mediji.

Ideja da bi Putinovi agenti „uklonili“ opozicionog kandidata nedaleko od Kremlja je u najmanju ruku nelogična. Kako je rekao jedan od komentatora na blogu Moon of Alabama:

„Nije li slika mrtvog političkog protivnika na mostu sa Kremljem u pozadini pomalo preterana? Ne postoji patetičniji pokušaj impliciranja umešanosti vlade od toga. A da ne pričamo o tome da se sve dogodilo noć pre nego što je Njemcov planirao da povede proteste. Mislim, dajte stvarno“.

Iako se ne negira činjenica da je Moskva umešana, čitava priča je malo verovatna. Verovatnije objašnjenje je da je incident deo veće šeme za promenu režima s namerom da potpali društveni nemir i destabilizuje vlast.

SAD su koristile ove taktike toliko puta ranije u raznim obojenim revolucijama, pa što ne bi i sad? Takođe vredi napomenuti da SAD nemaju granice kada su u pitanju njihovi strateški ciljevi. One će učiniti šta god je potrebno da pobede Putina.

Pitanje je zašto? Zašto je Vašington toliko odlučan da ukloni Putina?

Putin je sam odgovorio na ovo pitanje za vreme proslave Dana ruskih diplomata. On je rekao da Rusija vodi nezavisnu spoljnu politiku uprkos pritiscima „današnjeg izazovnog međunarodnog okruženja“.

„Ma koliko god nas pritiskali, Ruska federacija će nastaviti da vodi nezavisnu spoljnu politiku kako bi podržala osnovne interese svog naroda, ali i globalnu bezbednost i stabilnost“ – Reuters.

Upravo to je Putinov neoprostivi zločin, slično kao što je to zločin Venecuele, Kube, Irana, Sirije i brojnih drugih nacija koje odbijaju da prate uputstva Vašingtona.

Putin se takođe protivi opkoljavanju NATO-a i pokušajima SAD da pokradu ogromna prirodna bogatstva Rusije. Iako se Putin trudi da izbegne direktan sukob sa SAD, on se ne povlači pred pitanjima koja su vitalna po nacionalnu bezbednost Rusije, čak i ističući pretnju koju NATO predstavlja po Moskvu, kao i laži koje su prethodile njegovoj ekspanziji. Kako je to Putin rekao u Minhenu:

„Želim da citiram deo govora generalnog sekretara NATO-a, Manfreda Vernera, u Briselu, 17. maja 1990. godine. On je rekao: „Činjenica da nismo spremni da postavimo vojsku NATO-a van granica nemačke teritorije pruža Sovjetskom savezu čvrstu garanciju bezbednosti…“

Gde je ta garancija?

Zaista, gde je? Očigledno je da su u pitanju same laži. Kako politički analitičar Pet Bukenen kaže:

„Iako se Crvena armija pokupila i napustila istočnu Evropu dobrovoljno, očekujući da se NATO neće pomerati ka istoku, NATO je to zloupotrebio. U NATO nije uključena samo Poljska, već i Letonija, Litvanija i Estonija i skoro sve zemlje Varšavskog pakta, zbog čega se NATO snage nalaze direktno na pragu Rusije. Sada je aktuelna šema po kojoj će se u NATO uvesti i Ukrajina i Gruzija…

… iako je Putin dao zeleno svetlo za korišćenje baza u bivšim sovjetskim republikama radi oslobađanja Avganistana, izgleda da to nije dovoljno, pa se cilja i na baze u centralnoj Aziji.

… kroz Nacionalni pokret za demokratiju, republikance i demokratske pomoćnike, ali i fondacije i institute za „ljudska prava“… SAD izazivaju promenu režima u istočnoj Evropi, bivšim sovjetskim republikama, pa i samoj Rusiji…

Evo na šta se Putin žali. Zar nije u pravu?Vladimir Putin

Sada SAD žele da postave svoje odbrambene raketne sisteme u istočnoj Evropi, koji će prema Putinovim rečima biti integralni deo nuklearne sposobnosti SAD. Po prvi put u istoriji postoje elementi nuklearne sposobnosti SAD na evropskom kontinentu. To prosto menja čitavo shvatanje međunarodne bezbednosti.

Kako Putin može to da dozvoli? Kako može da dozvoli SAD da postave svoje nuklearno oružje tamo gde će oni imati prednost i poremetiti čitavu ravnotežu moći. Putin nema drugi izbor do da se odupire takvom potezu, isto kao što nema izbora nego da se usprotivi principima američke ekspanzije. Evo šta Putin još kaže:

„Šta je unipolarni svet? Kada se ovaj termin ulepša, on se odnosi na situaciju u kojoj postoji jedan centar vlasti, jedna centralna sila i jedan centar za donošenje odluka. To je svet u kojem postoji jedan gospodar, jedan suvereni vladar. Takav sistem je na kraju poguban, ne samo za one u okviru tog sistema, već i za samu suverenu vlast koja će se urušiti iznutra…

Smatram da unipolarni svet ne samo da nije prihvatljiv, nego je i nemoguć u današnjem svetu… model je sam po sebi prepun nedostataka u svojoj osnovi i ne može da predstavlja moralni oslonac u modernoj civilizaciji…“ – Minhen 2007. godine.

„Bezbednost je jednaka za sve. Kao što je Frenklin D. Ruzvelt rekao kada je izbio Drugi svetski rat: „Kada mir nestane na bilo kom mestu, sve države su u opasnosti“. Tako je i danas“, rekao je Putin.

Pokušajte da poslušate bar prvih 10 minuta Putinovog govora i zapitajte se da li je moguće da mediji s razlogom demoniziju predsednika Rusije. Obratite posebnu pažnju na deo u kojem kaže:

„Svedoci smo sve većeg prezira prema osnovnim principima međunarodnog zakona. Takođe, nezavisne pravne norme postaju sve bliže pravnom sistemu jedne države. Jedna država, na prvom mestu SAD, premašila je svoje nacionalne granice na sve moguće načine. To se vidi u ekonomskoj, diplomatskoj, kulturnoj i obrazovnoj politici koju uvodi drugim nacijama. Kome se to dopada? Ko je srećan zbog toga?“.

Dok Putin govori sve to, kamera se okreće ka Džonu MekKejnu i Džou Libermanu koji skamenjeno slušaju ruskog predsednika u prvom redu. Ako pogledate dovoljno pažljivo, čini se kao da iz MekKejnovih ušiju ide para.

Upravo zato Vašington želi smenu režima u Moskvi, zato što Putin ne dozvoljava da njime upravljaju SAD, zato što želi svet u kojem vladaju međunarodni zakoni, zato što se protivi „unipolarnom“ svetskom poretku u kojem jedna nacija diktira politiku svima drugima i u kojem vojni sukob predstavlja način nametanja volje jačeg.

„Danas smo svedoci nezadržive upotrebe sile koja gura svet u ambis stalnih konflikata… SAD su premašile svoje nacionalne granice na sve moguće načine… Sve to je veoma opasno. Konačni rezultat je da se niko ne oseća bezbedno. Naglašavam ponovo da se niko ne oseća bezbedno“ – Putin, Minhen, 2007. godine.

Putin nije savršen čovek. On ima svoje mane i nedostatke kao i svi drugi, ali za razliku od nekih on je pristojna osoba koja je uložila velike napore da podigne rusku ekonomiju na noge nakon što su je opustošili američki agenti posle raspada Sovjetskog saveza. On je podigao životni standard, povećao penzije, smanjio siromaštvo i poboljšao obrazovanje i zdravstvo, zbog čega nije iznenađenje da ima podršku od 86% nacije. Putinu se mnogi dive zbog hrabrosti da stane na put SAD. Zastupnički rat u Ukrajini je u stvari borba za očuvanje Ruske federacije i Kine od opkoljavanja Vašingtona. Vladimir Putin je na čelu čitave bitke za multipolarnost i upravo zato mu se ljudi širom sveta dive.

Što se tiče „demokratije“, Putin je to opisao na najbolji način:

„Da li sam ja pravi demokrata? (smeje se). Naravno da jesam. Apsolutno jesam. Problem je što sam ja jedini primerak svoje vrste na svetu. Pogledajte šta se dešava u Americi, sve te silne beskućnike, Gvantanamo, ljude zatvorene bez ikakvog prava na suđenje ili istragu. Pogledajte Evropu – kako se tretiraju demonstranti, kako protiv njih upotrebljavaju gumene metke i suzavac, kako ubijaju demonstrante na ulicama… Nemam s kim da se pošteno ispričam otkad je Gandi umro“.

Lepo rečeno Vladimire.

(Webtribune.rs)

KOMENTARI



6 komentara

  1. ARTILJERAC says:

    Svaka čast Vladimire pravoslavni care.

  2. pravdaa says:

    Putine spašavaš sve narode ovog sveta od jedno umlja fašizma sa zapada a pravoslavnim HRIŠĆANIMA donosiš slobod i konačno ih oslobađaš od unijackog katolicizma.

  3. mile says:

    Obrati pažnju: Na Fejsbuku postoji stranica NVO "Odbrani i podrži", koja poziva narod na protest protiv AV i vlasti 14. marta. Organizatori protesta su kursisti programa Stejt Dipartmenta SAD za Mlade Lidere (tako nekako), po sopstvenom priznanju (post je naknadno sklonjen), čak su ponosni na tu činjenicu. Zalažu se za članstvo Srbije u EU (svi), i NATO (ne svi), dakle "podvučeno žutim". Dragan Murar, jedan od organizatora, na svom FB profilu imao je info (možda je sklonjen) da je bio prošle godine u Libiji, i to na jugo-istoku zemlje, uz granicu sa Egiptom, u mestu Al Jawf, verovatno da bere ljubičice po Sahari (pretpostavljam da je povezan sa terorističkom organizacijom Srđe Popovića "Kanvas", bivši "Otpor!") ! Organizatori pozivaju narod da se skupi 14. marta na protest protiv vlasti, predstavljaju se kao "građani", i navodno neće biti govornika iz partija. Sve mi smrdi na prošlogodišnji BiH lažni protest "naroda protiv političara" koji je doživeo fijasko pošto se Srbi iz RS, protiv kojih je u krajnjoj instanci ovaj protest bio i planiran, nisu navukli na onu prevaru! Mnogi rodoljubivi Srbi su se navukli na ovu prevaru, pošto se organizatori trude da zvuče "patriotski". Podelite info... p.s. nisam za av i sns, samo želim da otvorim oči ljudima da postoje lažni rodoljubi i da je velika smutnja oko ovih protesta....

  4. Lena says:

    Svaka čast dragi predsedniče,ja se zaista divim ovom čoveku i obožavam ga!

  5. jeremija says:

    Dragi Vladimire,drži koferče uvek blizu sebe,grej prste da budu spremni ako zatreba pritiskati dugmiće - jer jedini Ti i Tako možeš spasiti planetu od pomahnitalih fašista.Živ nam bio na mnogaja ljeta.

  6. Marjan_N says:

    Vladimire, ti si covek koji treba da preokrene ovu situaciju u Svetu, ne daj da te sprece fasisti i njihove sluge! Svim srcem navijam za tebe, da Bog da ziveo milion godina!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *