ШТА ЈЕ ТРАМП УЧИНИО РУШЕЋИ МИТ О КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА?

ŠTA JE TRAMP UČINIO RUŠEĆI MIT O KLIMATSKIM PROMENAMA?

6 juna 2017

Piše: Siniša Ljepojević

Odluka američkog predsednika Donalda Trampa o povlačenju Amerike iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine mogla bi da bude početak rušenja mita o klimatskim promenama. Taj mit je, prema onome što je do sada poznato, jedna od najvećih savremenih obmana, čak prevara zapadne političko-poslovne elite. Odluke se na pompeznim međunarodnim skupovima donose na osnovu lažnih informacija i netačnih podataka, a iza svega stoje unosan posao i novac. Uprkos tome što se te laži svakodnevno razotkrivaju i što stvarni podaci govore suprotno, klimatske promene ili, kako se još zovu, globalno otopljavanje, su postale neka vrsta nove elitističke religije, o čemu svedoče i surove reakcije zapadne političke elite na odluku predsednika Trampa.

Stvaranje mita o klimatskim promenama i pokušaj da se od toga napravi politički instrument počeli su 70-tih godina 20. veka u Americi. Ali tada su „klimatolozi“ tvrdili da se planeta hladi i da dolazi novo ledeno doba. To tada nije prošlo jer su ustvari prosečne temperature rasle, ali je 90-tih godina, sa dolaskom administracije Bila Klintona i njegovog potpredsednika Ala Gora, mit oživljen. Ovaj put, međuti, da se planeta zagreva i da dolazi do globalnog otopljavanja. U japanskom gradu Kjoto decembra 1997. godine održan je prvi svetski samit o klimatskim promenama, čime počinje vreme klimatske religije. Klimatske promene i globalno otopljavanje postali su nova ideologija, nova religija, koja je se pretvorila u moćan finansijski posao i politički instrument. Da bi se u javnosti stekao autoritet, operativni posao je prepušten Ujedinjenim nacijama, koje su tada uživale javni status, pa je formirano i stalno telo svetske organizaije pod imenom Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC).

PRIZNANJE: LAGALI SMO O ZAGREVANJU!

Redali su se potom svetski samiti, mada bez jasnog uspeha, i sve nade polagane su u grandiozni samit 2009. godine u Kopenhagenu. Pred Kopenhagen otkrivene su laži britanskih naučnika sa Univerziteta Ist Anglia, i taj skup ipak nije uspeo, pa su onda krenule pripreme za naredni 2015. godine u Parizu. Američki predsednik Barak Obama je klimatskim promenama dao toliku važnost da je predsedničkim ukazom (executive order) oduzeo pravo Kongresu da o tome raspravlja, i sve odluke donosi Bela kuća. Ironija je da je upravo to omogućilo Donaldu Trampu da izađe iz tog sporazuma pošto mu nije potrebna saglasnost ni javnosti ni Kongresa, a sada Obama predvodi napade na Trampa zbog toga.

Pariski samit najavljivan je sa velikom pompom, kao početak nove istorije, a predvodio ga je Obama. Ali nije sve išlo jednostavno. Uoči samog samita bilo je jasno da nema dogovora. I onda na scenu stupaju propagandna mašinerija i „naučnici“. Nekoliko dana uoči samita u Parizu američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA), kao jedna od vodećih svetskih institucija za klimatske informacije, objavila je lažne podatke o globalnom zagrevanju kako bi uticala na parisku konferenciju. U izveštaju NOAA se tvrdilo da temperatura na globalnom nivou raste. Ali dr Džon Bejts jedan od vodećih naučnika NOAA koji uživa neprikosnovenu reputaciju, nije više hteo da ćuti i progovorio je. On je objavio da su podaci lažni, temeljeni na neproverenim i netačnim podacima. NOAA je tvrdila da prestanak blagog rasta temperature, globalno otopljavanje, od 1998. godine ne postoji iako su to potvrdile i UN u izveštaju iz 2013. Prekida rasta nikada nije ni bilo, tvrdi NOAA uoči samita u Parizu.

Dr Bejts kaže da to što je objavljeno nikad nije bilo predmet diskusije i provere u NOAA. NOAA se pozivala na podatke metereoloških stanica koje uopšte ne postoje. Direktor NOAA Tomas Karl, koji je orkestrirao lažni izveštaj, imao je specijalnu telefonsku liniju (hotline) sa tadašnjim predsednikom Barakom Obamom. I sama NOAA je samo 18 meseci posle Pariza priznala da je lagala i promenila podatke sa obrazloženjem da je korišćen nepouzdan metod i smanjila je brzinu zagrevanja i zemlje i mora. Dr Bejts je takođe rekao da je NOAA imala stvarne podatke sa terena, ali ih je uoči Pariza sakrila i objavila lažne. Dr Bejts je potom penzionisan. Još pre Bejtsa nemački naučnik sa čuvenog Instituta „Maks Plank“ Fric Farenholt izjavio je da je kampanja klimatskih promena „velika prevara“. A profesor Farenholt je pionir evropskih pokreta zaštite životne sredine.

AGRESIVNA KLIMATSKA KAMPANJA

Ustvari, stvarni podaci govore da od 1998. godine nema porasta prosečnih temperatura i takozvano globalno otopljavanje je stalo. To je još 2013. potvrdio i IPCC dokazima da je zagrevanje znatno manje nego što se mislilo. Mnogi naučnici tvrde da sama činjenica da postoji pauza u rastu temperature svedoči da je klima manje osetljiva na industrijske gasove nego što se ranije verovalo. U tom periodu je porasla emisija ugljen dioksida, kao glavnog uzročnika, a zagrevanje je stalo. Pred samit u Parizu američka NASA je saopštila da je led na Severnom polu na rekordnom nivou još od 1979. godine, kada je počelo njegovo merenje. A „naučnici“ su tvrdili da će se do 2015. potpuno otopiti. Prema istom izveštaju NASA, na celoj planeti ledena površina je za oko milion kvadratnih kilometara veća nego pre 35 godina. Na Južnom polu nivo leda je isti kao i na početku 20. veka. Naučnici ukazuju da Sunce dostiže svoj najniži nivo aktivnosti još od 2011. godine, što može da znači da planeta ponovo ulazi u neki vrstu mini ledenog doba.

Ništa, međutim, nije pomoglo. Mediji su uoči skupa u Parizu, na kome je učestvovalo 150 svetskih lidera, stvorili agresivnu atmosferu, ali ipak nije sve išlo lako do poslednjeg časa. Na kraju je pod američkim pritiskom postignut „sporazum“, ali nije bio obavezujući, i svaka zemlja može i dalje sama da reguliše industrijske gasove. Obama je izjavio da je to sada „najbolja prilika da sačuvamo našu planetu“. Sve je obmana, prave se novi planovi, a ništa nije urađeno od onog što je bilo na prethodnim samitima. Ali ključno je postignuto. Dogovoreno je da se do 2020. godine iz budžeta država svake godine uloži 100 milijardi dolara kao pomoć u borbi protiv klimatskih promena i posebno „zemljama u razvoju“. UN planiraju i da osnuju međunardni sud za „klimatsku pravdu“, koji bi sudio zemljama koje ne poštuju religiju klimatskih promena. To je suština, novac i politika.

Pod izgovorom klimatskih promena i „spasavanja planete“ od poreskih obveznika se svakodnevno „otima“ novac preko nevidljivih poreza za „spas planete“ – od cena goriva do dečijih igračaka – a od toga imaju koristi i velike kompanije, koje za borbu protiv globalnog otopljavanja dobijaju ogromne subvencije, a i vlade država jer tako dopunjavaju budžet i kontrolišu raspoloženje javnosti. Jer ko može da bude protiv „sapasavanja planete“ utoliko pre što je nametnuto mnenje da je čovek svojim aktivnostima kriv za klimatske promene.

Procenjuje se da se na „biznis“ klimatskih promena dnevno u svetu troši oko milijardu dolara. U to ulazi i trgovina ugljen dioksidom jer veliki zagađivači ne moraju da smanjuju izbacivanje gasova u atmosferu, nego kupe kvote od nerazvijenih zemalja, čiji razvoj su prethodno ukočili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. To je ustvari najveći posao u savremenom svetu. I zato nije ni čudo što se uoči svakog samita prvo sastanu lideri svetskih banaka i izdaju alarmantna saopštenja. Stvoren je na neki način „religijski teror“, koji počinje da ugrožava ekonomski razvoj jer sve mora da bude po diktatu „klimatske policije“. Zatvaraju se fabrike, električne centrale i zabranjuju određeni tipovi automobila, na primer. Govorilo se čak da treba smanjiti i broj krava jer one svojim izduvnim gasovima ugrožavaju Planetu.

OTVOREN JE PUT TEKTONSKIM PROMENAMA

Naravno, postoji problem regionalne ili lokalne zagađenosti, ali o tome se ne razgovara na svetskim samitima. To nije tema, jer su mahom ti zagađivači zapadne kompanije koje su svoju prljavu tehnologiju izmestile u nerazvijene zemlje pod izgovorom borbe protiv siromaštva. O razvoju tehnologije u sprečavanju zagađenosti na klimatskim samitima nema reči. Kao što nema reči ni o dilemama koliko lokalne izmene vremenske situacije imaju veze sa testiranjem klimatskog oružja koje Amerika već godinama razvija i testira u pojedinim delovima sveta. Ili o posledicama za životnu sredinu stotina tona bombi sa osiromašenim uranijumom, koje NATO zemlje bacaju u mnogim ratom zahvaćenim zemljama. Ne, to nisu teme.

Arogantne reakcije evropskih lidera na odluku predsednika Trampa pre svega svedoče o obezglavljenosti Evropske unije bez Amerike i kako je cela politička klasa na staklenim nogama. Lidersko mesto osude predsednika Trampa je očigledno povereno francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji se, kao bivši Rotšildov bankar, izgleda razume u klimatske promene. On je svoju osudu izneo i video-izjavi u kojoj je ponovio Obamine reči da Trampova odluka „ugrožava budućnost planete i naše dece“. Govorio je na engleskom. Kao demonstranti u Prištini. Jedini argument u osudi – njegov i nemačke kancelarke Angele Merkel – je to što tvrde da je Pariski sporazum „nepovratan“.

Po svemu sudeći, Trampovo povlačenje iz Pariskog sporazuma će najmanje posledice imati na klimatske promene, ali bi zato mogao da utemelji put tektonskim promenama povratka suvereniteta država i deglobalizacije jer kampanja klimatskih promena je upravo izraz globalizavije i rušenja državnog suvereniteta. To je verovatni razlog zašto se najburnije reagovali lideri Evropske unije. Rušenjem mita o klimatskim promenama ruši se u kula od karata savremene političke elite.

(Standard)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Boban says:

    Konačno neko JAVNO da napiše istinu. Bravo!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *