Шта је Украјини њена борба дала

Šta je Ukrajini njena borba dala

26 februara 2019

Piše: Bojan Bilbija

Ako je verovati aktuelnom predsedniku Petru Porošenku – Ukrajinu čeka svetla budućnost! Naravno, uz određene preduslove. Najvažniji je, svakako, da on pobedi na predstojećim predsedničkim izborima 31. marta. Druga dva, poručuje čovek čiji je mandat obeležen građanskim ratom, padom životnog standarda i izneverenim očekivanjima, jeste pristupanje Ukrajine EU i NATO-u. U tom slučaju, uverava, njegova zemlja imaće „garanciju nezavisnosti“. I još ističe da će savremena Ukrajina nastaviti svoje težnje ka pristupanju ovim organizacijama, a „punopravno članstvo“ doneće joj „nacionalnu bezbednost, slobodu i blagostanje“. Ove reči predstavljaju suštinu predsedničkog predizbornog programa Petra Porošenka, ali se iza njih kriju brojna neispunjena obećanja. I ne samo njegova nego čitave postmajdanske „elite“. Sada ovi ljudi, preko tri najpopularnija kandidata i favorita predsedničke trke – bivše premijerke Julije Timšenko, šoumena Vladimira Zelenskog i samog Porošenka – traže novi blanko ček narodnog poverenja. I obećavaju, obećavaju…

BORBA „NA ŽIVOT I SMRT“

Treba, ipak, pažljivije sagledati šta je suština njihovih „ponuda narodu“ i koliku podršku uživaju mesec i po dana uoči glasanja. U odnosu na situaciju od pre dve nedelje, došlo je do određenih promena u rejtinzima kandidata. Ne toliko u poretku prvo troje – mada je Zelenski sada u blagoj prednosti u odnosu na Timošenkovu, dok je Porošenko i dalje treći – već u procentima koje oni osvajaju. Sada su Zelenski i Timošenkova „skočili“ na oko 20 odsto, dok je predsednik Porošenko „porastao“ na mnogo stabilnijih 15 procenata. To je pokazatelj da drugi kandidati, a ima ih preko 40, ne mogu ozbiljnije da pariraju, izuzev donekle Jurija Bojka, koji predstavlja izrazito prorusko biračko telo i „vrti“ se na oko 10 odsto podrške. Nema sumnje da će se glavna bitka voditi između troje prvorangiranih.

Pojedini analitičari upozoravaju da se ovim predizbornim rejtinzima, koji se objavljuju u ukrajinskim medijima – ne sme verovati. Iza projekcija stoje istraživačke agencije sa značajnim renomeom i iskustvom, ali se tvrdi da pojedini kandidati plaćaju ogromne sume kako bi njihove cifre izgledale uverljivije. Najvećim resursima, naravno, raspolaže predsednik Porošenko i nagli porast njegovog rejtinga ni za koga nije iznenađenje, ako se zna da mu je ovo borba na život i smrt. U slučaju poraza dalja politička karijera bila bi mu ozbiljno ugrožena, a nije isključeno da bi, ako nekome bude potrebno, mogli da isplivaju i veoma neugodni detalji, pojedinci, svedočenja i aktivnosti koje, najblaže rečeno, nisu u skladu sa zakonom. Zato će on koristiti sva sredstva koja su mu na raspolaganju da potisne Zelenskog i Timošenkovu. Julija Vladimirovna se, recimo, već žalila na nekorektno ponašanje vlasti i tražila da se sa spiska predsedničkih kandidata skine anonimna osoba, izvesni Jurij Vladimirovič Timošenko, koji ima potpuno iste inicijale i prezime kao ona – „Ю. V. Timošenko“.

Bivša premijerka, inače, igra najviše na kartu „većeg poštenja i manje korupcije“ u odnosu na aktuelnog predsednika. To je muzika za zapadne uši, gde je korupcija sinonim za Ukrajinu. Zato im se ne mili da daju Kijevu nove kredite, donacije i direktnu pomoć, jer znaju da će to sve nepogrešivo završiti u „pravim rukama“. Za Rusiju je Timošenkova kandidat neuporedivo manje radikalan od Porošenka i utoliko prihvatljivija kao potencijalni sagovornik. To ne znači da bi njena pobeda značila i apsolutno zadovoljstvo Moskve, ali bi u Kremlju svakako smatrali da je na vlast došao neko mnogo adekvatnijeg ponašanja. A toga u proteklih pet godina nije bilo ni u tragovima. S druge strane, debitant Zelenski je kao političar velika enigma, jer dosada nije ni učestvovao u javnim poslovima, ali se sve više ističe njegova veza s kontroverznim biznismenom Igorom Kolomojskim, poznatim po finansiranju pronacističkog bataljona „Azov“ i kaznene ekspedicije u Donbasu. Zelenski pak poručuje narodu: posle moje pobede počeće u Ukrajini ekonomski procvat. Njegova prednost je u tome što još nije bio na vlasti i nije još uvek imao prilike da izneveri obećanja, ali pobeda ovog kandidata doneće ekonomski procvat najviše Kolomojskom.

ČLANSTVO U NATO-u NIJE REALNO

Najzanimljivija su, u ovom trenutku, ipak obećanja prvog čoveka Ukrajine Petra Porošenka. On ističe da će dobiti „garancije nezavisnosti, nacionalnu bezbednost, slobodu i blagostanje“ onog trenutka kada Ukrajina uđe u EU i NATO. Drugim rečima, Porošenko ističe da se sve ovo u Ukrajini nikada neće dogoditi. Jer ni u EU, niti u NATO ovu zemlju ne žele da prime i to se ne može očekivati ni u narednih 10 godina. Kada je reč o EU, Ukrajina ne ispunjava ni minimalne kriterijume za prijem, a nema ni status kandidata. Zaustavio se Kijev na potpisivanju Sporazuma o pridruživanju još 2014. godine. Srbija je, na primer, ovaj sporazum sa EU potpisala u aprilu 2008, ali bi tek 2025. mogla da bude godina kada bi Beograd dobio pozivnicu za članstvo. To je punih 17 godina od sporazuma do mogućeg članstva. Po ovoj analogiji Kijev bi na članstvo mogao da računa tek 2031. godine. Da bi Porošenko mogao da bude taj koji će uvesti Ukrajinu u EU, trebalo bi mu bar četiri predsednička mandata. A u petom njegovom mandatu obavezno kreću blagostanje, nezavisnost i sloboda.

Osim toga, ni članstvo u NATO-u nije realno. Stare članice, poput Nemačke i Francuske, ne žele ni da pomisle na takvu mogućnost, što bi Evropu automatski dovelo na ivicu rata s Rusijom. To bi značilo da sve države članice moraju svojim oružjem i životima građana da se bore za „ukrajinski Krim i Donbas“, po cenu izbijanja svetskog rata. To je za lidere evropskih država nezamislivo, bar u doglednoj budućnosti. Dakle, vrata EU i NATO-a su za Ukrajinu čvrsto zaključana, jer to nije obična evropska država srednje veličine, uređena i pristojna, kakva bi bila poželjna za članstvo. Naprotiv, to je zemlja u stanju zamrznutog građanskog rata, u ekonomskom rasulu, država koja ne zna gde su joj granice i iz koje svake godine emigriraju čitavi gradovi na Zapad i u Rusiju. Povrh svega, to je država koja se nalazi na ivici totalnog sukoba s Ruskom Federacijom, a u NATO-u od osnivanja važi pravilo – ne možete u savez uneti manje bezbednosti nego što od njega dobijate.

Isto važi i za novac. NATO funkcioniše po principu kupovine skupog naoružanja, prvenstveno od Amerike. Kako se može očekivati da bi ukrajinska armija, koja čak i ćebad i suve obroke za svoje vojnike dobija od Vašingtona u vidu donacija, mogla ođednom da se pretvori u velikog kupca sofisticiranih borbenih sistema, vrednih milijarde dolara? Ostaje, dakle, Petru Aleksejeviču samo da pokuša da još jednom proda svom narodu priču o samo-što-nije članstvu u EU i NATO-u, ali činjenice govore suprotno: za svaki novi dan proveden na ovom putu Ukrajina plaća visoku cenu, gubeći i novac i ljude, bez ikakve realne perspektive i plana.

Sva sociološka istraživanja pokazuju da Ukrajinci više nisu zainteresovani za apstraktna „dostignuća“, poput zapadnih vrednosti, EU i NATO-a, kakva im nudi Porošenko, nego za veoma konkretne, egzistencijalne stvari. Mir, borba protiv korupcije i povećanje socijalnih standarda – tri su glavne teme koje ih zanimaju, a na ekonomskom planu: cene, inflacija i prihodi. Ovaj spisak ujedno pokazuje i koji su najveći problemi današnje Ukrajine. I demonstrira koji su glavni promašaji aktuelne vlasti. Ako se zna da su protesti na Majdanu krajem 2013. izbili oko „apstraktnog“ problema – krenuti ili ne u brže evrointegracije – pet godina kasnije postalo je očigledno da ove teme više nikoga ne zanimaju. Dok su pod vlašću „diktatora“ Viktora Janukoviča, s prosečnim platama od oko 400 dolara, Ukrajinci mogli da budu „razmaženi“ i bave se visokom politikom, sada, sa prepolovljenim zaradama i utrostručenim troškovima života, zanima ih jedino – šta će sutra jesti. To je njima njihova borba dala.

VELIKI ULOG U GLOBALNOJ IGRI

Zato je za Porošenka prioritet na izborima da izlaznost bude što manja, kako bi njegov rezervoar sigurnih glasova mogao da dođe do izražaja. Ukoliko nezadovoljni masovno izađu i svoj glas daju Zelenskom (kome ne može da se prebaci da je prevario birače), ili Juliji Timošenko (koja skoro 10 godina nije na funkcijama), onda je Petar Aleksejevič izgubljen. Već su na društvenim mrežama brojni „ogorčeni građani“ koji ukazuju da su „svi oni isti“ i da se „na izborima ništa ne može promeniti“. Možda jesu isti i možda se ništa ne može (bar ne lako i brzo) promeniti. Ali se bar može Porošenko smeniti. I ne treba isključiti mogućnost da u finišu kampanja postane znatno prljavija, da se iz fioka izvuku afere koje mogu značajno da poremete redosled kandidata na rejting listama. Ipak je Ukrajina veliki zalogaj i ulog u globalnoj igri moćnih.

(Pečat)

KOMENTARI



Jedan komentar

  1. Kulak says:

    Dok je u Rusiji na vlasti Vladimir Putin, taj Waltzman (tzv.porošenko) može da radi šta hoće.Pitajte Ruse u Harkovu i Odesi kako ih štiti Rusija od terora ukrajinskih neonacista banderovaca.Nikako!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *