Šta nam o prvom Hladnom ratu govore knjige sedam američkih i tri sovjetska autora

Šta nam o prvom Hladnom ratu govore knjige sedam američkih i tri sovjetska autora

7 novembra 2014

Henry-KissingerJuče sam postavio tekst o knjigama iz Hladnog rata. One pružaju odličan uvid u sovjetsko-američko rivalstvo. Njihov veliki adut je njihova distanca, kojom oslikavaju napore da bi utka smisao u odluke koje vlade donose. Takođe je moguće pročitati i memoare ljudi koji su donosili te odluke. U daljem tekstu je top 10 hladnoratovskih memoara – o događajima koji su oblikovali drugu polovinu 20. veka.

Najpre sedam knjiga memoara američkih kreatora politike.

DIN EJČSON: PRISUSTVO U STVARANjU: MOJE GODINE U STEJT DEPARTMENTU

Ejčsonovih 10 godina u službi bile su pravi izazov. Kao pomoćnik sekretara za ekonomska pitanja, podsekretar, a zatim i kao sekretar (1949-1953) služio je tokom najkritičnijih godina u američkoj istoriji. Bile su to godine tri projekta u kojima je učestvovao: Maršalovog plana, Trumanove doktrine i stvaranja NATO. Ako želite da vidite stav Trumanove administracije o Hladnom ratu, tada morate pročitati ovu knjigu.

DžEJMS BEJKER: POLITIKA DIPLOMATIJE – REVOLUCIJA, RAT I MIR

Hladni rat je počeo. Isto tako se i završio. Jedan od razloga što se završilo mirno – a mnogi su se plašili da neće tako biti – bila je Bejkerova spretna diplomatija. Svakako je doprineo svojim sposobnostima iskusnog pregovarača i kriznog menadžera. Posle uspešne pravne karijere, prvo je radio kao šef osoblja u Beloj kući, zatim kao ministar finansija u Reganovoj administraciji. Bejkerovi memoari pokrivaju poslednje dane rata, ali i govore o tome kako su on i njegove kolege shvatili da svet koji su poznavali više ne postoji.

DžORDž BUŠ I BRENT SKOUROFT: TRANSFORMISANI SVET

Izostavio sam sa ove liste knjige predsedničkih memoara zato što su uglavnom posvećene unutrašnjim, a ne spoljnjim pitanjima. Knjiga Buša starijeg je izuzetak. Napisavši je sa Skouroftom, njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost, jasno je stavio do znanja da mirna propast Sovjetskog Saveza nije bio neizbežna. Lideri sa obe strane gvozdene zavese bili su prestravljeni od novog sveta u koji su ulazili, i više nego jedanput su to pokazali. Američki glasači možda nisu nagradili Buša za njegove uspehe u domenu spoljne politike, ali će istoričari zato svakako imati više milosti.

ROBERT GEJTS: IZ SENKE – PRIČA INSAJDERA O PETORICI PREDSEDNIKA I KAKO SU POBEDILI U HLADNOM RATU

Gejts se 1966. pridružio CIA kao analitičar pošto je vrbovan na masteru na Univerzitetu u Indijani. Ostao je u „firmi“ četvrt veka, što ga je na kraju dovelo do mesta direktora CIA. Takva karijera mu je omogućila da iz prve ruke vidi kako su petorica predsednika – od Niksona do Buša – upravljali Hladnim ratom. Govori o tome kako su se potpuno različiti ljudi usaglašavali kako bi donosili važne odluke. (Gejts je izdao i knjigu Dužnost o njegovoj službi kao ministra odbrane od 2006. do 2011.)

DžORDž KENAN: MEMOARI 1925-1950.

Ako ikom treba odati priznanje za formulisanje američke strategije tokom Hladnog rata, onda je to Kenan. Potpuno je suzbio SSSR. Napustio je diplomatsku službu 1950. razočaran Trumanovim insistiranjem na vojnom aspektu više nego što je bilo potrebno. Sem kratkog mandata na mestu ambasadora u Moskvi 1952, sledećih 55 godina proveo je u Institutu za napredne studije u Prinstonu, pišući elegantno ali kritički o američkoj spoljnoj politici. Njegovi prvi memoari pokrivaju početke službovanja u diplomatiji i početke Hladnog rata. Drugi memoari pak daju osvrt na vreme kad je bio ambasador u Moskvi, prenoseći svoja razmišljanja o američkoj hladnoratovskoj politici 50-tih i 60-tih godina.

HENRI KISINDžER: GODINE U BELOJ KUĆI – GODINE PREOKRETA I GODINE OBNOVE

Kao savetnik za nacionalnu bezbednost i šef Stejt departmenta, Kisindžer je uticao na spoljnu politiku više nego bilo ko i pre i posle njega. Bio je ključna figura u Vijetnamu, prekidu napetosti sa SSSR, kao i otvaranju ka Kini. U knjizi memoara od tri toma Kisindžer piše o potezima koje su Niksonova i Fordova administracije vukli, kao i njegovim odnosima sa obojicom.

DžORDž ŠULC: NAPETOST I TRIJUMF – DOK SAM BIO ŠEF STEJT DEPARTMENTA

Malo ljudi je imalo karijeru kao Šulc. Studirao je ekonomiju na MIT i univerzitetu u Čikagu skoro dve decenije, bio ministar za rad, šef kancelarije za upravljanje i budžet, a zatim i ministar finansija, da bi 1974. prešao u korporaciju Behtel. Vrhunac karijere mu je postavljanje na mesto prvog čoveka Stejt departmenta pod Reganom (1982-1987). Bio je akter legendardnih birokratskih razmirica sa ministrom odbrane Gasparom Vajnbergerom, ali je i pomogao u poslednjim godinama Hladnog rata. U memoarima Šulc svoje čitaoce vodi iza kulisa Reganove administracije i nudi ličnu procenu samog Regana.

Naravno, i Sovjeti imaju svoj pogled na Hladni rat. Ovo su memoari trojice viših sovjetskih zvaničnika koje vredi pročitati.

ANATOLIJ DOBRINjIN: U POVERENjU – RUSKI AMBASADOR PRED PET HLADNORATOVSKIH PREDSEDNIKA

Dobrinjin je bio ambasador SSSR u SAD od 1962. do 1986. Bio je svedok mnogih uspona i padova u odnosima sa Vašingtonom, između ostalog i kad je šef sovjetske diplomatije Andrej Gromiko lagao Kenedija u Ovalnom kabinetu (Bele kuće) za rakete na Kubi, otopljavanju odnosa tokom sedamdesetih, pa i američkom bojkotu Olimpijskih igara u Moskvi zbog sovjetske invazije na Avganistan. Njegovi memoari iz različitih perspektiva pokazuju kako su američki političari i kreatori politike vodili rat.

MIHAIL GORBAČOV: MEMOARI

Kao čovek koji je priznao neizbežno i dozvolio kolaps Sovjetskog Saveza, na Zapadu je heroj. U domovini je izdajnik zbog istog razloga. Gorbačov nam otkriva zašto je revolucionizovao svoju zemlju, promenio odnose sa Zapadom i okončao Hladni rat. Knjiga mu nije pomogla da popravi utisak kod sunarodnika, ali je ipak pokazao kako su pojedinci bitni u kritičnim istorijskim trenucima.

NIKITA HRUŠČOV: DRŽAVNIK

Hruščov je bio jedna od najburnijih ličnosti Hladnog rata. Obećao je da će „zakopati Zapad“, izazvao tadašnjeg potpredsednika Niksona na debatu i udarao cipelom po stolu na skupštini Ujedinjenih nacija. Ta teatralnost, uz dodatak podsticanja raketne krize na Kubi i nerešavanje odnosa sa Kinom, Politbirou je bila dovoljna da ga skloni 1964. godine. U kućnom pritvoru posle svrgavanja počeo je da piše memoare i imao je dosta toga da kaže. Knjiga memoara je najpre zvanično objavljena kao Hruščovljeva sećanja 70-tih godina. Ali Hruščovljev sin je 2007. objavio novu dopunjenu verziju.

(The National Interest, za Standard.rs preveo: Andrej Cvijanović)

KOMENTARI



3 komentara

  1. rastko says:

    Ne znam kako mislite spoznati istinu sa covakvom listom autora Hazarskih? S postovanjem!

  2. Mare says:

    Hruscov je skinut zbog povlacenja sa Kube... Slicna sluzba je i izdajnika Gorbacova htela da smeni, ali SADisti su vec utrcali sa dosta love i sprecili ocuvanje SSSR...

  3. Zoran says:

    Ne smemo zaboraviti da je Staljin bukvalno naredio članovima KPJ da u svoj program unesu odrednice kojima treba da se uništi srpski hegemonizam na Balkanu i da se delovi Srbije daju drugim narodima.Njegovo naređenje je bilo i da se Šiptarima da Kosovo i Metohija ne zaapada.Sve komuniste po nacionalnosti (tako da kažem) Srbe Filipa Filipovića, Milana Gorkića, Blagoja Parovića (njega u Španiji) i druge pobio je NKVD jer i pored komunističke orijentacije nisu hteli da pristanu na uništavanje svog naroda.Tada je doveden Broz koji je uz sebe uzeo polupismene Srbe.A.Ranković abadžija bez škole, Penezić Slobodan propali student, Koča Popović iz porodice koja je i ranije radila za srpske neprijatelje (otac mu u 1.sv.ratu radio za Austro Ugarsku obaveštajnu službu)i drugi bez obrazovanja a željni vlasti.Posebno se oslanjao na Crnogorce i Ličane. Period SSSR i njegove vođe, je bio izričito antisrpski, pa i antiruski.Prvi Rus na čelu SSSR je bio Andropov od 1983.godine.Svi pre njega nisu bili Rusi.Lenjin Kalmik, Staljin Gruzin, Hruščov i Brežnjev Ukrajinci iz porodica koje su bile unijatske (sada vidimo koji su i unijati zločinci). Razmislimo malo i o ovome.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *