Šta Putin nije potpisao u Beogradu?

Šta Putin nije potpisao u Beogradu?

19 oktobra 2014

png1-526x330Zapad se prepao od ruske baze za vanredne situacije u Srbiji 16. Oktobra Putin je bio u službenoj poseti Beogradu, gde je prisustvovao svečanostima povodom 70. godišnjice oslobođenja grada od nemačkih fašistiških okupatora. Poseta je izazvla negativnu reakciju država Zapada, koje su se zaabrnule da im Rusija „ispod nosa“ ne uzme Srbiju, koja se već davno izjasnila u korist evrointegracije. Rezultati posete ovu zabrinutost nisu uklonili, iako Beograd i nije ništa učinio u pravcu raskidanja veza sa Evropom. Ali i samo oduševljenje s kojim su Srbi primili ruskog lidera bilo je dovoljno da pokvari raspoloženje zapadnim političarima, koji govore o „međunarodnoj izolaciji“ Rusije.

U toku posete Vladimir Putin prisustvovao je i paradi, koja je zapravo bila i prva vojna parada u prestonici Srbije za skoro 30 godina.

Predsednik Tomislav Nikolić se ruskom lideru obratio na ruskom s „brate Vladimire“ i uručio mu je najviše državno priznanje – orden Republike Srbije Prvog reda. U odgovor na to Vladimir Putin je izjavio da će naša zemlja „Srbiju uvek smatrati za najbližeg saveznika i najbližeg rođaka“. Putin je takođe srbsko rukovodstvo pozvao u Moskvu na jubilej Pobede u maju.

S ne manjom toplinom ruski predsednik se odnosio i prema srbskom premijeru Aleksandru Vučiću. On je ponovo javno izjavio da Srbija ne namerava da se pridruži protivruskim sankcijama Zapada, dodavši „da je Srbija i delom dokazala da je ona prijatelj Rusije, ne samo kada je Rusiji bilo dobro, nego i kad su bila teška vremena“. Istovremeno je Vučić podvukao i da se Srbija ne odriče svoje želje da pre ili kasnije postane član Evropske Unije.

„Srbija je zahvalna Ruskoj Federaciji za to što ona uvažava njeno suvereno opredeljenje i što nikada nije prema Srbiji primenjivala nikakva sredstva pritiska da bi se Srbija odrekla sopstvene politike“ izjavio je premijer.

Osim važnih i simboličnih izjava tokom posete je bio zaključen i niz praktičnih dogovora. Potpisano je bilo sedam dokumenata: sporazum o vojno-tehničkoj saradnji, soprazum o uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, sporazum o readmisiji, protokol o razmeni podataka koji opredeljuju carinsku vrednost roba u prometu između RF i RS, memorandum o uzajamnom razumevanju u oblasti energetske fektivnosti, snabdevanja energijom i obnovljivih izvora energije, ugovor o rekonstrukciji tri deonice Transevropskog železničkog koridora i ugovor o isporuci 27 dizel vozova namenjenih za prigradski saobraćaj.

Lideri dveju država potvrdili su namere o proširenju saradnje u trgovinsko-ekonomskoj sferi i naravno u sferi energetike. Vučić je ponovo potvrdio da Srbija podržava izgradnju gasovoda Južni Tok na svojoj teritoriji. Ali, kako se izrazio Vladimir Putin, „ljubav treba da je uzajamna“ – Rusija ne može sama da realizuje ovaj projekat, za to je potrebna saglasnost Evropske Unije. Nepotrebna sporost u tom pitanju prouzrokovana je, po mišljenju ruskog lidera, isključivo politikom a ne ekonomskim razlozima. Ista je situacija bila i u slučaju „Severnog Toka“ ali „sada, kad je on izgrađen, svi su zadovoljni i svi se zahvaljuju“ – primetio je Putin.

Osim toga Rusija je zainteresovana da se uveliča uvoz srbskih poljoprivrednih proizvoda, kojima se mogu zameniti evropski. Vladimir Putin je već obećao dopunske investicije u poljoprivredu Srbije.

„Ako budemo realizovali naše sporazume, za kratko vreme ove isporuke mogu da dostignu 500 miliona dolara“ rekao je Putin.

Na ovu izjavu Evropska Unija je već reagovala. Zvanični predstavnik EU, Maja Kocjanić, izjavila je da je „Savet EU u julu zvanično zamolio treće zemlje da se uzdrže od toga da svojim proizvodima na ruskom tržištu zamenjuju evropsku agrarnu proizvodnju“.

Između ostalih sporazuma tu su i uvećanje opšteg obima investicija, koji tokom nekoliko godina treba da poraste sa tri na šezdeset milijardi, ulaganje u modernizaciju srbskih železnica, kao i investiranje jedne milijarde u Naftnu industriju Srbije (NIS), u kojoj je većinski vlasnik akcija „Gazpromnjeft“. Na kraju je Vladimir Putin obećao i da će razmotriti pitanje o kvotama na kupovinu automobila FIJAT, koji se proizvode na teritoriji Srbije.

Sve u svemu, na prvi pogled, pregovori su bili toliko uspešni, da je ruski predsednik čak zakasnio i na planirani susret s kancelarkom Nemačke, Angelom Merkel u Milanu. Pitanje je, međutim, u tome da li će se uspeti da se postignuti sporazumi realizuju u potpunosti, ili će pritisak EU prinuditi Srbiju da uspori tempo i da polako prikoči. Jer čak ni kod ove posete nije bilo moguće izbeći i „čašu žuči“.

Nije, to jest, bio potpisan već pripremljeni sporazum o uslovima rada Rusko-Srbskog humanitarnog centra, na osnovu kojeg bi rusko osoblje dobilo diplomatski imunitet. U svakom slučaju taj dokumentat ne nalazi se na spisku potpisanih dokumenata na zvaničnom sajtu predsednika RF.

Ova stavka bila je poseban razlog za uznemirenje Zapada, a pre svih i posebno SAD. Nedaleko od Niša, na Kosovu, se nalazi ogromna američka vojna baza, Kamp Bondstil, i u Vašingtonu su očigledno veoma zabrinuti za njen rad. Zapadna medija, na primer Dojče Vele, bazu Ministarstva za vanredne situacije (MVS), čija je svrha ukazivanje pomoći u slučaju prirodnih katastrofa, nazivaju „ruskim zamaskiranim špijunskim centrom“, i bez obzira na to što je Centar pokazao svoju efikasnost tokom proleća ove godine, kada je učestvovao u borbi radi odstranjivanja posledica poplava koje su bile pogodile Srbiju.

„Sporazum je bio pripremljen, ali nie bio potpisan, iako smo svi to veoma očekivali“ izjavio je našem listu Vladimir Kudrjavcov, zadužen za mećunarodne odnose Humanitarnog centra u Nišu. Za sada nemamo podatke o razlozima nepotpisivanja, moguće je da se radi o tehničkim razlozima i nije nemoguće da će sporazum biti naknadno potpisan.

Da li bi ovaj sporazum znatno olakšao rad Centra?

Da, sporazum sadrži niz stavki koje bitno olakšavaju njegov rad. kao npr. poreski status i drugi momenti. To je jedan kompleksni tipski ugovor koji ni kod koga nije budio ikakve sumnje. Nismo računali na to da bi taj sporazum mogao da bude kamenom spoticanja. Rad sa srbskom stranom odvijao se absolutno mirno, sve je bilo normalno, kao i kod zaključenja prethodnih sporazuma o radu Centra. Zato nam nije jasno šta se desilo.

Bez obzira na okolnosti povezane s nepotpisivanjem sporazuma, naučni saradnik Odeljenja savremene istorije i socijalno – političke probleme zemalja Centralne i Jugo-istočne evrope, Instituta slovenskih nauka Ruske akademije nauka, Georgije Engeljgard pozitivno ocenjuje posetu Vladimira Putina Srbiji.

U samoj Srbiji vladala je atmosfera odgomnog oduševljenja, od strane širokih masa izražena je podrška RF i lično Vladimiru Putinu. Ako pogledamo na praktične aspekte, pre svega je bilo postignuto nekoliko sporazuma, koji dozvoljavaju da se odstrani niz ozbiljnih problema za naše firme koje tamo posluju.

S druge strane, rukovodstvo Srbije je ponovo javno izjavilo da se neće pridruživati sankcijama protiv Rusije, što je za nas politički važno i potvrđuje da EU i Zapad ne nogu svima da nameću svoje mišljenje.

S treće strane, osim saradnje u oblasti energetike, bile su date izjave i o razvijanju trgovinsko-ekonomskih odnosa i o spremnosti naše zemlje da podrži izvoz srbske poljoprivredne proizvodnje u Rusiju i da ulaže u lokalnu poljoprivrednu proizvodnju. Iako novac tome namenjen i nije baš veliki, teško je odvojiti politiku od ekonomije. Poljoprivreda u Srbiji zapošljava desetine hiljada seljaka, nakupaca i drugih ljudi koje se time bave. Oni su već davno pokušavali da dođu na naše tržište te sad, ako im zeleno svetlo i nije još bilo dato, barem im je bilo obećano ono o čemu su odavno maštali.

Možemo zaključiti da je poseta bila korisna, kako za Rusiju, koja je njome pokazala da uživa realnu podršku od jednog evropskog naroda, iako ne baš iz reda najvećih, i da se ne nalazi u izolaciji, o kojoj govore na Zapadu, tako isto i za srbsku javnost, koja je dobila pozitivne signale, kao i za srbske vlasti, koje nastoje da se održe ne toliko u odnosima između Moskve i Brisela, nego i pred širokim slojevima stanovništva, koji simpatišu Rusiju a o NATO posle bombardovanja ne žele ni da čuju.

Nemačke novine Frankfurter Algemajne napisale su da je posle održavanja gej-parade kojoj se Brisel onoliko obradovao poseta Vladimira Putina značila povratak u stranu patriotski nastrojenog društva u Srbiji…

To su ipak događaji iz raznih sfera. Brisel stalno insistira na održavanju gej-parade i ona se svake godine nameće u uslovima uličnih borbi i dešava se da je potrebno skoro cele, ako ne i sve policijske snage države angažovati radi zaštite učesnika. Poseta Vladimira Putina, koja je odavno bila pripremana, održana je u normalnim uslovima, što svedoči o razvoju odnosa među našim državama. Ova poseta nije bila nešto što bi bilo neočekivano, nešto što bi se organizovalo u poslednjem momentu. Što se tiče vojne parade, to je bio važan događaj, obzirom da mnogi iz Srbije vlastima prebacuju što drže prozapadni kurs i zbog činjenja preteranih ustupaka Kosovu. Sada će se primedbe upućivane vlastima sve više ticati ekonomskih problema.

Održavanje prve (vojne) parade posle 30 godina je pokušaj da se pokaže da i vlada podržava patriotske vrednosti i napore.

A šta će biti ako Brisel i dalje nastavi s pritiscima i bude zahtevao da se Beograd pridruži sankcijama?

Prepostavljam da će vlada uložiti sve napore da izbegne da se pridruži sankcijama, čak i pod uslovom da podnese ostavku. Premijer Vučić smatra se mladim političarem, njemu je tek nešto malo više od četrdeset godina, i on planira da još dugo dominira političkim životom Srbije. On izuzetno dobro shvata da bi pridruživanje snakcijama za njega predstavljalo političko samoubistvo, pogotovo u atmosferi koja je nastala u zamlji posle ove posete. Verujem da to razumeju i oni u Briselu i da će zato prestati da od Beograda zahtevaju brza rešenja.

Najverovatnije će se desiti to da će se doći do razgovora o tome da je potrebno ograničiti rusko prisustvo u Srbiji, koje ne bi trebalo dalje da bude dalje razvijano.

Na službenom sajtu Kremlja u spisku zaključenih ugovora ne nalazi se „Sporazum o humanitarnom centru u Nišu“, iako su neka medija javila o tome da je on potpisan.Čime se to može objasniti?

Ovde postoje dve varijante: ili ovaj sporazum nije potpisan i bio je odložen na pritisak SAD, ili je možda i potpisan ali za sada ne žele da to javno razglašavaju.

Direktor Instituta Najnovijih država, politolog Aleksej Martinov smatra da će se Srbija i nadalje truditi da sačuva dobre odnose i sa Rusijom i sa EU, pošto je to suština njene spoljne politike.

Srbija nije prelazni trofej, koji osvaja čas jedna, čas druga strana. Da, istina je da Srbija, makar i silom prilika, usled svog geografskog položaja, podržava dobre odnose i sa Evropskom Unijom, ali to joj ne smeta da ima tople odnose s Rusijom. U tome se sastoji posebnost spoljne politike te zemlje. Oni sebe vide kao dopunski teren za dijalog između Rusije i EU. Ovde se ne radi o tome da li su oni obavezni da budu stoprocentno pro-ruski ili pro-evropski. Formula je sledeća: oni se nalaze na putu u EU ali se na tome putu ne žure. To tim pre što što je najbolnija tačka u tom kontgekstu pitanje teritorijalne celovitosti – Kosovo koje je bilo amputirano bez anestezije i na veštački način pretvoreno u uslovno-nezavisnu državu.

Da, ali šta ako Brisel ipak prinudi Beograd da se pridruži sankcijama?

Bez obzira na razne etape u našim odnosima, Srbi su tako mentalno nastrojeni, da je njima Ruski narod veoma blizak i smatraju ga bratskim narodom. Stoga će bilo kakve mere usmerene protiv Rusije kod srbskih građana naići na veliki otpor. Na tom planu nije od prvenstvene važnosti ko upravlja Srbijom, nego je od prvenstvene važnosti kako se sami Srbi odnose prema Rusiji.

Koliko su važni sporazumi koji su potpisani u Beogradu?

Potpisani sporazumi samo pojačavaju već ionako postojeće dosta tesne odnose Rusije i Srbije. Glavni rezultat posete ipak je politički a ne ekonomski. Za Beograd je važno bilo učešće ruskog predsednika na vojnoj paradi posvećenoj oslobođenju od nemačkih fašističkih okupatora. Na Balkanu se dobro sećaju da ih je oslobađala sovjetska armija, bez obzira na to kakva sve mišljenja se čuju iz balkanskih zemalja. Poseta ruskog predsednika proslavi u Beogradu nije bez razloga izazvala kod evro- birokratije buru nezadovoljstva i negodovanja.

Kao odgovor, odmah po završetku posete, pod pritiskom Zapada je objavljeno da će se sankcijama delimično pridružiti Crna Gora i niz drugih zemalja. Ovime se pokušava da se, makar samo kroz medijsku kampanju, uspostavi ravnoteža ruskom povratku na Balkan. Međutim, to je već očigledno nezaustavljiv proces i bez obzira na to koliko bi se ko mogao truditi da ga prikaže u negativnom svetlu, odnosi s Rusijom se na Balkanu primaju veoma pozitivno. Za taj region mi smo oduvek igrali ulogu mirotvorca, za razliku od Zapada, koji je tamo samo raspirivao postojeće nesuglasice.

Naročito je Zapad pokazao veliku histeriju povodom baze ruske MVS. Oni tvrde da je to špijunska baza, iako se samo na Kosovu nalaze tri njihove vojne baze, od kojih jednu drže neposredno SAD. U isto vreme ruska je baza MVS pokazala svoju efikasnost, makar za sada samo u borbi s prolećnim poplavama. Zato je ona stvarno tamo i potrebna. Povratak Rusije na Balkan razdražuje Zapad i to je shvatljivo. Kako neki zapadni stratezi smatraju – ko kontroliše Balkan, kontroliše i Evropu.

Da li bi se moglo reći da je kašnjenje Vladimira Putina na sastanak s Angelom merkel zbog posete Srbiji bio simboličan gest?

To je samo novinarska anegdota. Nigde nije predsednik zakasnio, tim pre što poseta nije bila protokolarna nego je to bila jedna neslužbena poseta, u stilu: „doći ću večeras, da popričamo“. Između Vladimira Putina i Angele Merkel postoje dugotrajni radni odnosi i smatram da se svi tehnički problemi mogu rešiti na prijateljski način. Drugo je pitanje što su to nemački novinari počeli toliko da naduvavaju, da je od toga ispala ključna tema. Međutim, taj se sastanak konačno održao i sve zvanične mere sprovedene su u planiranom formatu. Novinarima je međutim bilo potrebno da ovom događaju pridaju najveću važnost.

Srbija će 2015. godine predsedavati OEBS, šta je na pozadini našeg zbližavanja od toga moguće očekivati?

Srbija se, pre svega, nikad od Rusije nije udaljavala. Rusija je za njih više nego samo velika država, ona je za Srbe važna i iz genetskih razloga, bez obzira na to što smo mi 90-tih godina zatvarali oči nad mnogim stvarima koje su se dešavale u regionu. Da se vratimo na OEBS – mislim da će se predsedavanje Srbije bez sumnje pokazati u radu te organizacije.

(Za Vaseljensku TV preveo: Kosta Mitić, Marija Bezčastnaje / http://svpressa.ru/politic/article/101341/)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *