Šta se desilo sa 10.000 ruskih vojnika koji su se herojski borili zajedno sa Srbima na Solunskom frontu?

Tweet

Moskovski izdavači su nedavno zatražili od srpskog vojnog istoričara Branka Bogdanovića da za rusko tržište napiše knjigu o Prvom svetskom ratu. Povod je bila ne samo ogromna ruska materijalna pomoć srpskoj vojsci, već i potraga za Rusima koji su se herojski borili rame uz rame sa Srbima od Beograda do Solunskog fronta.

„Rusija je davala ogromnu pomoć Srbiji u opremi, naoružanju i municiji. Na primer,oni su nam dali 150.000 pušaka, a mnogo hvaljenija francuska pomoć pri reogranizaciji srpske vojske iznosila je 100.000 pušaka, koje su naplaćene. Rusi su poslali svoje minere da zaustave monitore na rekama, artiljerce koji su učestvovali u odbrani Beograda i formirali dunavsku flotu za snabdevanje Srbije. Iako se i o tome malo zna, mnogo misterioznija je sudbina više od 10.000 ruskih vojnika koji su se herojski borili zajedno sa Srbima na Solunskom frontu“, kaže Bogdanović, čija je knjiga „Braća po oružju“ hit na ruskom tržištu.

U njoj su predstavljeni rezultati istraživanja koji otkrivaju tragičnu sudbinu nepoznatih heroja Velikog rata koje su vetrovi politike zbrisali iz istorije.

„Rusi Solunski, ili kako ga oni zovu Makedonski front često nazivaju „zaboravljenim frontom“. Posle Oktobarske revolucije u zaborav je gurnuta i Druga posebna divizija koja je 1916. formirana od najboljih vojnika moskovskog vojnog okruga po ličnoj naredbi cara Nikolaja i poslata u Solun. Junaštvo te jedinice bilo je izuzetno, njena pešadija je sa srpskom konjicom oslobodila Bitolj. Svi saveznički komandanti su im se divili, odavali im priznanja i doslovno se otimali oko toga u čiji će kontingent ući. Ruska komanda je odlučila da bude u sastavu Prve armije koju je vodio vojvoda Živojin Mišić“, kaže Bogdanović.

Ruski vojnici nastavili su da se bore sa saveznicima i posle oktobarske revolucije, iako su praktično ostali bez vrhovne komande i države. Povučeni su s borbenih linija tek u januaru 1918. kad njihove sudbine postaju maglovite.

„Teško je naći svedočanstva o sudbinama tih ljudi, jer se deo se vratio u Rusiju gde je upao u haotične revolucionarne događaje, a deo je ostao u emigraciji. Tela palih junaka, 65 oficira i 4.149 podoficira ostalo je rasejano po celom Solunskom frontu a boljševičke vlasti se nisu interesovale za njih2, kaže Bogdanović. On naglašava da se danas Prvi svetski rat svodi praktično na Zapadni front, gde je Rusija takođe poslala dve brigade saveznicima u pomoć.

Posle stvaranja komunističkog Sovjetskog Saveza, uloga carske Rusije u ratu je nepravedno minimizovana. Boljševici su carske vojnike u inostranstvu smatrali neprijateljima, bilo da su živi bilo mrtvi. To je potrajalo sledećih sedam decenija. Samo Srbi nisu zaboravili hrabru rusku braću po oružju.

„Zna se da je na beogradskom Novom groblju 1935. svečano otkriven Spomenik ruske slave, prvo spomen-obeležje na svetu podignuto u čast ruskih vojnika u Velikom ratu u celom svetu. Istraživanjem dosada nedostupnih izvora otkrio sam da su Srbi i mnogo ranije tražili grobove ruskih vojnika da bi ih sahranili uz srpske“, kaže Bogdanović

Naime, posle rata grčke vlasti su odredile da na Zejtinliku, udaljenom predgrađu Soluna, bude savezničko vojno groblje. Tokom rata tu su sahranjivani preminuli u Glavnoj vojnoj poljskoj bolnici srpske vojske.

„Posle okončanja rata specijalna komisija je sakupljala ostatke vojnika rasejane po severnoj Grčkoj i prenosila ih na Zejtinlik, gde su 1926. počeli radovi na uređenju. Oni su završeni 1936, kad su 11. novembra svečano osvećeni pravoslavni hram, mauzolej i kosturnica, pored kojih su srpsko i rusko vojno groblje, gde su braća po oružju počivala jedna uz druge. Spisak 493 ratnika Druge posebne ruske divizije koji su pali na Solunskom frontu i sahranjeni na Zejtinliku čuva se u srpskoj spomen-kosturnici“, navodi Bogdanović.

Potraga za mrtvim junacima

U Jugoslaviji je 46. pešadijski puk Vardarske divizije dobio 1935. naredbu da traži i ekshumira tela poginulih ruskih vojnika sa naše strane granice.

„Po zvaničnim podacima nađena su tela 387 oficira i vojnika koji su identifikovani i 24. maja 1935. sahranjeni u kapeli u sklopu Spomenika ruske slave u Beogradu. U Rusiji se sada probudila svest o njihovom postojanju i počela su istraživanja i potraga za nekropolama u kojima počivaju zaboravljeni ruski junaci“, kaže Bogdanović.

(Večernje novosti)

Tweet