Šta se krije iza jedne Dačićeve rečenice iznete u „Frankfurter algemajne cajtungu“

Šta se krije iza jedne Dačićeve rečenice iznete u „Frankfurter algemajne cajtungu“

11 aprila 2013

Frankfurter-algemajne-cajtung - CopyPiše: Slavka Kojić

Srpski primijer Ivica Dačić je u intervjuu nemačkom listu Frankfuter algemajne cajtung rekao, između ostalog, da bi Srbija mogla na osnovu dogovora sa Prištinom, da usvoji ustavni zakon koji bi  „omogućio prebacivanje ovlašćenja vladi u Prištini“, a u skladu sa Ustavom Srbije.

Nema sumnje da bi Srbija tako nešto u ovom trenutku zaista i mogla učiniti. O tome svedoči činjenica da je Narodna skupština RS već usvojila Rezoluciju o KiM na osnovu Platforme Predsednika Republike, kojom je predviđeno da pokrajina KiM ima ustavotvornu, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, samostalne institucije i organe vlasti, vojsku, policiju, s tim što sa druge strane, traži samo toliko da se formiraju autonomije zajednice srpskih opština na KiM, kao vid decentralizacije vlasti u Prištini. Dakle, pošto je srpski parlament već izglasao takvu Rezoluciju o KiM, logično je očekivati da donese i ustavni zakon kojim bi se zacrtani principi Rezolucije pretočili u praksu. Još samo da se složi i druga strana u pregovorima!

Mera uspeha

Rezolucijom o KiM i Platformom srpska vlast je jasno stavila do znanja našoj javnosti šta je željeni cilj nosioca političke vlasti u Srbiji i šta je ono što bi oni smatrali uspehom u slučaju postizanja eventualnog sporazuma sa predstavanicima vlasti iz Prištine.

To je, u stvari, de iure razvlašćenje Srbije na teritoriji Kosova i Metohije, te prenos svih nadležnosti Republike na organe vlasti u Prištini, uz određeni stepen autonomije za opštine na Severu KiM, ali ne u odnosu na Republiku Srbiju, već u odnosu na centralnu vlast u Prištini. Relacija između Severa KiM i preostalog dela Srbije je ostala pravno neregulisana i zamagljena.

Međutim, postavlja se osnovano pitanje da li bi zaista, kako to premijer Dačić navodi, ustavni zakon o  „prebacivanju“ ovlašćenja vladi u Prištini na način kako je to predviđeno Rezolucijom o KiM i Platfomom, bio u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije? Izvesno je da ne bi.

Prema važećem Ustavu Republika Srbija je unitarna država i kao takva ona uređuje i obezbeđuje odnose u svim sferama društvenog života (čl. 97 Ustava).

Prenos suvereniteta

Ustav predviđa, kao vid decentralizacije državne vlasti, mogućnost da Republika Srbija poveri pojedine poslove i pitanja iz svoje nadležnosti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, s tim što se radi o pitanjima koja se tiču izvršne vlasti.

Nikako se, prema važećem Ustavu, ne mogu prenositi nadležnosti koje zadiru u samu suverenost države kao što su nadležnosti organa ustavotvorne, zakonodavne i sudske vlasti, a usvojena Rezolucija o KiM zajedno sa Platformom upravo to predviđa. Takvim prenosom nadležnosti bilo bi ugroženo Ustavom utvrđeno državno uređenje Republike Srbije kao unitarne države.

Postavlja se i pitanje koje bi to nadležnosti preostale Republici Srbiji, nakon što bi se «prebacila ovlašćenja na vladu u Prištini» i da li bi uopšte Republika Srbija imala bilo kakve nadležnosti na tom delu svoje teritorije, te zašto Republika Srbija saučestvuje u ukidanju same sebe na teritoriji KiM?

Član 4 Ustava propisuje da je pravni poredak jedinstven (čl. 4 Ustava) i garantuje jednakost svih građana pred Ustavom i zakonom bez obzira na kojom delu teritorije Republike Srbije žive. Ukoliko dođe do «prebacivanja ovlašćenja na vladu u Prištini» na način na koji to aktuelna vlast u Srbiji priželjkuje, pravni poredak u našoj državi više ne bi bio jedinstven, već bi on, naprotiv, potpuno bio ukinut na teritoriji Kosova i Metohije kao i svi organi državne vlasti RS. Time bi građani lojalni Republici Srbiji, a koji žive na teritoriji KiM, bili dovedeni u potpuno neravnopravan položaj u odnosu na druge građane Republike Srbije.

Ustavni zakon protiv Ustava

Ustavni zakon koji u svom intervjuu pominje premijer Dačić, kojim bi se izvršio prenos nadležnosti sa Republike na pokrajinu na način kako je predviđeno Rezolucijom o KiM i Platformom, ne bi bio u skladu sa važećim Ustavom već bi, naprotiv, bio pravni akt koji vrši potpuno prekrajanja postojećeg ustava što podrazumeva da bi se u tom slučaju morale primeniti odredbe koje se odnose na postupak promene važećeg Ustava kao i obavezu Narodne skupštine da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja (čl. 203 st. 7 Ustava). To znači da se o takvoj promeni Ustava pitaju i izjašnjavaju svi građani Republike Srbije, a ne samo poslanici Narodne skupštine. U protivnom, i najavljivani ustavni zakon bi bio protivustavan.

Samoubilački potez

Neovisno od obaveze Narodne skupština Republike Srbije da najavljene promene Ustava stavi na republički referendum, postavlja se logično pitanje zašto se naša država uopšte upušta u takav samoubilački potez ukidanja svojih nadležnosti i vlastitih institucija na delu svoje teritorije, i to baš na onom delu koji je pokazao jasnu nameru za secesijom? Tako će odmetnuti i otcepljeni deo naše teritorije, po svoj prilici, na poklon od Republike Srbije dobiti sve atribute državnosti: zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, teritoriju i stanovništvo.

Nije teško zamisliti kako bi se čelnici drugih država proveli kada bi se u svojim državama, odmetnuvši se od vlastitog ustava, zalagali za sličano  „prebacivanje ovlašćenja“ sa centralne vlasti na one delove zemlje koji su već doneli odluku o otcepljenju. Recimo, da se tako nešto dogodi u SAD ili u Kini, ili u bilo kojoj drugoj državi?

U Srbiji je to dozvoljeno. Šta više, to se smatra genijalnom idejom koja, ukoliko bude ostvarena, treba da donese venac slave onome ko ju je smislio!

Pri tom, ni jedan državni organ ne nalazi za shodno da bi trebalo da odreaguje na bilo koji način.

(Fondsk.ru)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *