ШТА СЕ КРИЈЕ иза мутне мисије Британаца, светски ловци на благо долазе у Србију
5 октобра 2021
ЏУЛИЈАН Редклиф, председник компаније „Арт лос реџистер“ (АЛР) која се у западним медијима описује као „детективски сервис за уметнине“ прошлог петка је у једном београдском хотелу најавио њено будуће присуство у Србији.
На конференцији за медије је као партнере најавио овдашњу обновљену невладину организацију Асоцијација за заштиту националне културне баштине „Благо – Treasure“ и фирму „Сејв арт“, која ће се бавити истраживањима, проценом, осигурањем и обезбеђењем српских уметнина.
Као њихов оснивач представљен је Вукашин Минић Волф, српској јавности познат као оперативац британске детективске агенције ФИА (Forensic Investigative Associates) који је од 2000. до 2003. прво за ДОС-ову владу тражио, наводне Милошевићеве тајне рачуне на Кипру, а затим за познату компанију за производњу цигарета истраживао руте шверца цигарета на Балкану.
– АЛР поздравља формирање компаније „Сејв арт“ у Србији која ће пружати услуге које ће омогућити боље евидентирање богатог српског уметничког наслеђа – рекао је Редклиф.
– „Благо-Treasure“ као добротворна организација поново започиње мисију очувања наслеђа Србије подизањем свести, нарочито у српској дијаспори, о потреби да се обезбеде ресурси за евидентирање стања, историје и значаја културног наслеђа.
Минић је најавио да ће прва мисија организације „Благо-Treasure“ бити потрага за драгоценостима Народне библиотеке Србије која је изгорела 1941. у немачком бомбардовању. Одавно постоје сведочанства да су пре пожара из ње покрадени најдрагоценији српски средњовековни рукописи. Истражитељ није детаљније говорио о пројекту, осим да ће за њега бити потребни време и новац.
Редклиф је најавио спремност за сарадњу са српским институцијама нагласивши да АЛР има највећу светску базу података о украденим и несталим уметнинама. По његовим речима, у њој је 750.000 регистрованих предмета, а компанија годишње међу њима обави више од 500.000 претрага за аукцијске куће, продавце, колекционаре и полицију.
Редклифов долазак у Београд је изазвао пажњу у стручним круговима јер је његова фирма деоничар највећих светских аукцијских кућа „Сотбис“ и „Кристис“, а њено присуство указује на послове са уметнинама велике вредности. С друге стране, контроверзама око АЛР због коришћења „неконвенционалних метода“ у сакупљању и монополисању података о несталим уметнинама, као и високим провизијама за њихов повратак власницима, опширно су се бавили „Фајненшенел тајмс“, „Тајмс“, „Гардијан“ и „Њујорк тајмс“.
Те афере нису уздрмале АЛР чији је оснивач и председник Џулијан Редклиф, стручњак за кризни менаџмент и има чин пуковника. Док је радио у британском министарству одбране 1999. одликован је витешким орденом Реда Британског царства, а 2008. је за изузетне заслуге у служби награђен медаљом Краљичиних добровољаца резервиста.
– Све продаје које обављају „Сотебис“, „Кристис“ и 140 других аукцијских кућа, 12 најбољих сајмова уметности и стотине трговаца, проверавају се из наше базе података – са задовољством каже Редклиф.
– Трговина уметничким делима је побољшала проверу порекла предмета, па је криминалцима постало мање исплативо да покушавају да продају украдене комаде.
Редклиф наглашава потребу да се сва покретна културна баштина Србије детаљно опише и каталогизује, ради њеног лакшег откривања у случају да буде украдена, а за помоћ у том послу нуди услуге своје фирме, односно овдашње компаније „Сејв арт“. У АЛР наглашавају да се све услуге наплаћују, с тим што музеји плаћају упола мање, а полиција добија податке бесплатно. Ипак, само службеници АЛР могу да уђу у базу података јер се, како кажу, тако елиминише могућност злоупотребе.
Србија припада просторима са којих се уметничко и археолошко благо пљачка и односи у САД, западну Европу и Далеки исток где има богатих колекционара. С друге стране, Србија је и простор транзита којим циркулише „уметничка роба“ са истока на запад, али и обрнуто.
Источно тржиште са мање контрола сматра се погоднијим за „вруће“ комаде. Редклиф је упознао ове крајеве током хладноратовског периода радећи као стручњак осигурања за ризична улагања у социјалистичке земље.
Зато је после пљачке Музеја у Цириху 2008. када су однете слике вредне око 100 милиона евра први повезао ту крађу са криминалцима из бивше Југославије, који уметнине размењују за дрогу и оружје. У причи о доласку његове компаније, не сме се заборавити ни да је Србија на мети ревизиониста историје, какви су они из Италије, који покушавају да се дочепају слика из Народног музеја легално добијених у виду ратне репарације.
Утолико је интригантнија мисија Џулијана Редклифа који слови за „великог играча“ у свету уметнина. На питање „Новости“, шта је прави мотив посете, одговорио је дипломатски:
– Постоји више разлога. Први је то што на западу има много предмета украдених из Србије у ратовима и оних који су нелегално ископани и сматрамо да треба покушати да их вратимо.
Други разлог је то што смо у Србији нашли неке слике и друге предмете украдене на западу. Истина је да се дешава да неко поседује предмете који су украдени, али да то није знао када их је скупо плаћао, па не жели да их врати без надокнаде. Зато често морамо да правимо компромисне споразуме, да преговарамо и дођемо до онога што називамо прагматичним решењем.
НЕОБИЧНА ПОНУДА
СРПСКИ стручњаци за заштиту баштине које су „Новости“ консултовале, кажу да немају информације о иницијативи енглеске компаније да уђе у посао каталогизовања наше покретне културне баштине.
Понуду сматрају необичном, јер такве базе података националног блага сме да поседује само држава. Они су нам открили да је недавно одбијена понуда једне институције из Лондона која је тражила џи-пи-ес локације српских археолошких локалитета, наводно ради прављења светске базе података.
(Новости)
KOMENTARI
10 коментара
Оставите одговор
НАЈЧИТАНИЈЕ ВЕСТИ
ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u
НАЈВИШЕ КОМЕНТАРА
goran says:
Ovi odvratni britanci i njihove sluge sada unapred vrše popis umjetničkog blaga u Srbiji kada je sutra napadnu da imaju spisak šta da popljačkaju.
Carnex says:
Izdajnici ce im pomoci nece oni morati zato da dolaze.
Циго69 says:
Истина !
milorad5 says:
ko zna šta su nanjušili ima mnogo indicija da je atila hunski pokopan negde u vojvodini,možda su izronili neki predmeti koji mogu da se povežu sa tim.Zatim srpska srednjovekovna baština je jož najvećim delom pokopana, zvanično, ispod zemlje jer niko to od arheologa nije SMEO da istražuje u sfrj.Ovde možda leže pokopana grandiozna otkrića evropske civilizacije možda još ima i takvih stvari koje su ranga sirmijuma i viminacijuma ali mislim da je srpski srednjovekovni period glavna meta tu baš ništa nije kopano niti traženo a srednjivekovna srbija je bila carevina koja je dugo trajala i imala ozbiljno bogatstvo,pisanu i fizičku kulturnu baštinu,čitavi gradovi i zamkovi su potpuno zatrpani razrušeni i zaboravljeni u centralnoj srbiji a vizantijsko nasledje uopšte kao da ne postoji ovde i na kosovu.Ima tu mnogo toga i to se izgleda iskopava hajdučki,i mora da im je došlo u ruke nešto što ukazuje na daleko veće otkriće od jedne narukvice ili prstena.Inače ozbiljni evropski majstori u trgovini ukradenim "umjetinama" sede u zagrebu pa mislim da bi tamo trebali da otvore detektivsku agenciju ako traže POKRADENA dela ali takodje mislim da cilj ovih "detektiva" nije uopšte potraga za ukradenim stvarima,oni njuškaju nešto mnogo krupnije,vrlo je BRZO sve to sklepano,odjednom grom iz vedra neba od britanske brige za srpsko kulturno nasaledje,ma exspress bre, ničim izazvani.
Ilija Čvorović says:
Mislim da Srbija ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu obaviti taj posao. Što se tiče pirgavih otočana i njihovih 'ser' ovaj te 'ser' onaj,krajnje džentlmenski ih treba najuriti usranom motikom.
milorad5 says:
čvoroviću dok naši arheolozi dobiju pare da nešto istraže ovi će da organizuju ekipu odavde da iskopa sve bagerima i odnese preko zagreba u englesku,to je plan.Šta misliš zašto su šiptari rušili onu tvrdjavu prošle god.Pa napalili su se da je blago nemanjića tu.Jedino što stoka iz engleske ne razume je, da blago nemanjića,ako ga zamišljamo kao sanduke sa zlatom i draguljima ne postoji,pravo blago nemanjića je bilo rudno blago,novo brdo i rudnici po srbiji iz kojih su vadili zlato i kovali novac.Iz srbije se organizovano krade arheološko blago i izvozi napolje i to ne može da uspe bez pomoći spolja, na državnom nivou.ZATO ovaj lik dolazi,da organizuje novu ekipu jer je zadnjih par godina popadao čitav niz kopača i švercera, "veterana" u tom poslu iz srbije.U engleskoj se organizovano bave time,gde još mogu da lapnu nešto nekažnjeno i dovuku kod sebe,onaj film indijana džons nije tek tako snimljen postoje timovu koji nadgledaju potencijalne lokacije i traže aktivno nove iz vojnih i finansijskih razloga.Ubrzano se traga za vanzemaljskim tehnologijama,ako mogu da iskopaju nešto, bilo šta a pare se dobijaju za to od djindjuva iz prošlosti koje usput maznu tamo gde nisu našli ništa drugo.Za vreme jeljcina su se razmileli po sibiru,neznam koliko timova je tamo išlo da se rve sa medvedima jer po nekim pričama rusi poseduju aktivnu podzemnu vanzemaljsku bazu negde kod bajakala,jedino što još niko nije uspeo da prodje kroz štit i da je tačno locira.Piezoelektrični materjali plastika i poluprovodnici su ti direktan primer vanzemaljske tehnologije dobijene reverznim inženjeringom.Nijedna od tih tehnologija nema nikakvo teoretsko uporište u prethodnoj vremenskoj liniji klasičnog napredka nauke od jedne grane ka drugoj tokom vremena,jednostavno su se pojavile niotkuda.Jedino tranzistorima su prethodile elektronske lampe ali samo dok nije odgonetnut metod rafinacije i korišćenja silicijuma,dotle, one su samo kopirale princip rada tranzistora.U zadnjih 100 god.smo svedoci kvalitativnom i kvantitativnom skoku INŽENJERINGA I TEHNOLOGIJA koji je bez presedana i mnoge od tehnologija koje su uvedene uopšte nemaju uporište u prethodnom teoretskom, matematičkom ili čak čisto filozofskom modelu u nauci(drugim rečima niko nije čak ni MAŠTAO O TOME).U isto vreme teoretski deo nauke i bavljenje čisto fundamentalnim otkrićima i teorijama(od anštajna i DNK do danas, nijedna VELIKA i DOKAZANA, fundamentalna teorija u bilo kom polju nauke nije prezentovana) STAGNIRA i to ti je čvoroviću posledica REVERZNOG INŽENJERINGA i ISKOPAVANJA svuda redom.ZATO KOPAJU KO LUDI.
Један тамо, не знаш га ти says:
По'aпсити багру чим се појави. Уколико их мештани "напипају" на терену - мотке, колци, виле... чиме ко стигне и ко чиме преферира нек заштити културну баштину.
doktrina soka says:
PROTERATI IZ SRBIJE,A SRBE IZDAJICE U PRZUN,KORONA JE PROJEKAT ZA PLJACKU, SIROM ZATVORITE OCI,PRATITE STA SE NOCU RADI OKO MITROVICE,LJUDI NE SPAVAJTE.
milos says:
prvo vratite lazarevu krunu iz istambula..
Petrovgrad says:
Nema lepše priče od Eldorad, a tamo beda i jad. Svaki kraj ima priča o zakopanom blagu.Ako Vas put navede u selima oko Novog Brda na KiM, svaki zaseok ima svoju priču o zakopanim tovarima blaga i tajnim tunelima. Mnogi avanturisti i tragači dolazili su sa najnovijim dektetorima za metal tragajući za zlatom, ali nije zabeležen zvanično nijedan slučaj otkrivenog blaga. Slične priče slušam i za Atilino zlato ukopano oko reke Tise. Ja ovakve fenomene i tragače istražujem, i nalazim sličnosti sa nagradnim igrama, lutrije i sl. Vaqda je to neka nada da će mu se posrećiti da dođe do bogatstva. Što se tiče kulturnog pisanog nasleđa i umetnine, mislim da je dosta izneto iz Srbije. Prvo je Vuk Stefanović Karadžić izneo mnoge retke knjige iz crkava i manastira i gubi im se trag. Da li ih je prodaao ili šta je sa njima mogu da predpostavljam. Šta god da je radio je za interes Austrije, a Ona u interes zatiranja naše duhovnosti. Što se tiče slika i ostale umetnine to su komunisti popljačkali i prodali na zapad, sve što im je došlo pod ruku prilikom oslobađanja Beograda i drugih gradova.Ovi što dolaze mogu da popišu slike Naivaca iz Kovačice ili Uzdina.Skanjati od njih što dalje i uvaliti im da popišu kopije.Dalje od Paje Jovanovića, Predića i drugih velikana.Zapadna evropa je pljačkaška tvorevina.