ШТА СЕ СПРЕМА СРБИЈИ И КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

ŠTA SE SPREMA SRBIJI I KOSOVU I METOHIJI

15 januara 2021

Ono što je sigurno, to je da Vašington, sa dolaskom Džozefa Bajdena u Belu kuću, više neće voditi balkansku politiku onako kako je to radio Donald Tramp. Može se očekivati revizija Vašingtonskog sporazuma, jer su Vašington i Brisel obnovili pakt.



U nastupu nove američke administracije na čelu sa Džozefom Bajdenom po pitanju pregovora Beograda i Prištine neće biti pragmatičnog pristupa koji je podrazumevao realno sagledavanje stvari, stavljanje u stranu statusnih pitanja i stavljanje naglaska na ekonomska pitanja, komentariše bivši jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević vesti da Vašington i Brisel uveliko rade na obnavljanju pakta po pitanju Kosova i Metohije.

„Nestaće ono što je podrazumevalo autonomnu politiku Vašingtona ili Brisela“, kaže on.

Kada se kaže Brisel, misli se na Berlin

Naš sagovornik, tako, očekuje da Vašington i Brisel tesno sarađuju, ali će punu inicijativu imati Brisel, jer će novi američki predsednik prvo morati da se pozabavi problemima kod svoje kuće — moraće da pronađe način da pomiri podeljeno američko društvo, da uveri Trampove glasače da žive u demokratskoj državi. Na kraju krajeva, Amerika će, nakon poslednjih događaja u Vašingtonu, morati u to da uveri i svet.

„Brisel će imati puni inicijativu i to na onim pozicijama na kojima vodeću ulogu ima Nemačka sa stavom da kosovsko pitanje treba rešiti uz pravno obavezujući sporazum, koji podrazumeva dogovor između dva ravnopravna subjekta sa punim međunarodno-pravnim kapacitetom. Preciznije i kraće rečeno, kao sporazum između dve države“, navodi Milivojević.

Vašington će se u svojoj politici prema Srbiji i KiM angažovati na način koji je bio karakterističan za Obaminu administraciju — neće biti nekog novog Grenela, nego će se sve raditi preko Stejt departmenta, preko pomoćnika ili zamenika pomoćnika državnog sekretara.

Novi-stari kadrovi u Stejt departmentu odavno su nam poznati

Da će se stvari odvijati tim tokom, može se zaključiti i po kadrovskoj strukturi nove američke administracije — radi se o ljudima koji su u prošlosti bili angažovani na Balkanu, počev od samog Bajdena i njegovog budućeg državnog sekretara Entonija Blinkena, preko Filipa Rikera i Viktorije Nuland, navodi naš sagovornik.

„Jasno je šta treba očekivati od te ekipe i jasno je koja je to politika i sasvim je sigurno da će Bajdenova administracija nastojati da izmeni ili vrati na stare pozicije sve ono što je Trampova administracija proizvela kao novi pristup Amerike na neuralgičnim tačkama, kao što su balkanski prostor, Pacifik, Bliski istok… Dakle, na svim onim tačkama gde je Trampova administracija odstupila od onoga što su ostavili Obamina administracija i Demokratska stranka kao svoje političke strategije“, kaže Milivojević.

U Vašingtonskom sporazumu smeta ono čega nema

Kada govori o Vašingtonskom sporazumu, Milivojević napominje da se ne radi o klasičnom međunarodnom ugovoru koji nije podložan međunarodno-pravnim normama. Zbog toga on isključivo zavisi od političke volje i interesa strana-potpisnica.

„Kada je reč o američkoj strani, isključivo će zavisiti od volje i interesa nove administracije da li to što je tamo dogovoreno na političkom planu obavezuje tu administraciju i u kom smislu je obavezuje“, naglašava on.

U Vašingtonskom sporazumu postoje stvari koje bi trebalo da odgovaraju i novoj administraciji, smatra Milivojević, kao što je ekonomska dimenzija sporazuma. Pojačano ekonomsko prisustvo Amerike u regionu sigurno ne može da smeta novim kadrovima u Beloj kući i Stejt departmentu, a unapređenje ekonomskih odnosa relaksira političke odnose i može da posluži kao osnova za politički sporazum.

„Kada je reč o bilateralnim odnosima, ni ta dimenzija sporazuma ne mora da smeta, ali ono što će sigurno biti izmenjeno je treća stvar koja je za Srbiju izuzetno važna. To su statusna pitanja kojih nije bilo u Vašingtonskom sporazumu. To je ono na čemu će nova administracija insistirati. Prikloniće se evropskom pristupu i stavu da dijalog treba usmeriti ka priznanju nezavisnosti Kosova“, kaže Milivojević.

Briselski sporazumi imaju veću težinu od Vašingtonskog

Što se pak Briselskih sporazuma tiče, tu je, smatra Milivojević, stvar potpuno jasna — ovi sporazumi imaju međunarodno-pravni karakter i obavezujući su.

„Oko Briselskih sporazuma nema nikakvih dilema — oni moraju da se primene do kraja ili nema suštinskih pregovora. Ukoliko neka strana neće da ga poštuje i Srbija ima puno pravo da se vrati na situaciju od pre potpisivanja. Mislim da je za Srbiju uslov svih uslova da svaka priča mora da počne od toga da se primeni ono što je dogovoreno i što je prihvaćeno sa mnogo većom težinom nego što je to Vašingtonski sporazum“, kaže Milivojević.



Da se nešto sprema, već smo mogli da naslutimo iz nedavnog nastupa Vjose Osmani, predsednice parlamenta tzv. Kosova, koja je od nove američke administracije zatražila preispitivanje Vašingtonskog sporazuma, ali i nekih delova Briselskih sporazuma.

Potom je u istom tonu nastupila i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, koja je Vašingtonski sporazum nazvala „ličnim pi-arom Ričarda Grenela“. Na kraju, slično je postupio i specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je, nakon sastanka sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Filipom Rikerom održanim u utorak, ocenio da „dogovor iz Vašingtona niti je sporazum, niti je obavezujući“, već da je u pitanju politička deklaracija.

A da je pakt Vašingtona i Brisela po pitanju Kosova i Metohije gotovo u potpunosti obnovljen, može se naslutiti iz nastavka Lajčakove izjave:

„Tandem EU-SAD nije dobro funkcionisao, posebno u poslednjih godinu dana, kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine. Bilo je jasno da postoje dva nastupa, a to nije bilo ono što je EU odlučila, niti je to želela. Optimističan sam povodom nove administracije u SAD, jer se vraćaju ljudi sa kojima je EU već radila i koji poznaju Zapadni Balkan. Njima ne moramo da objašnjavamo stvari o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti.“

(Sputnjik)

KOMENTARI



4 komentara

  1. Miraš says:

    Ove pretpostavke da će Bajden morati najpre da se pozabavi problemima kod svoje kuće i da će Vašington i Brisel imati značajno bolju saradnju, značajno bolju nego dosad sa Trampom, daju veliku šansu Nemačkoj da na PRVOM MESTU dogodi se nesmetani završetak Severnog toka 2, takodje i njegovo nesmetano funkcionisanje, a upravo su objavili da u maju-junu planiraju završetak izgradnje. Zapadni Balkan nije toliko značajan, ali služiće za njihovo medjusobno podkosurivanje. NATO interesuje dalje širenje tako da će i BIH biti vruća tema. Naravno da je za očekivati da će biti protiv Vašingtonskog sporazuma, ali u kojoj meri. Izgradnja autoputa od Merdara (Kosovo*) prema Nišu preko Kuršumlije u dužini od 77 km. i o trošku Srbije, od toga neće odustati. Taj put je potreban NATO-u, pa neka ga gradi EU. Ali lulavo rukovodstvo Srbije uradiće to o našem trošku pričajući nam bajku kako ćemo mi tim putem stići do albanske luke Drač.

  2. Miraš says:

    Na prvom mestu spremaju nam se grdne ekonomske posledice svedske kovid diktature. U takvom nepovoljnom stanju ozbiljne krize Srbija će da radi i gradi za NATO? Za onaj NATO koji nas je bombardovao.

  3. Milan says:

    Na prvom mestu radiće na ukidanju Republike Srpske, a priznanje Kosova* od strane Srbije može da sačeka sledeću epizodu. Najcrnji deo toga bio bi brzo uvodjenje snaga NATO-a. Naprimer direktno na neku teritoriju Srpske na kojoj bi prethodno napravili operaciju pod lažnom zastavom, ili bi se zadovoljili samo sa uvodjenjem snaga NATO-a u distrikt Brčko. S čime bi policija Srpske zaustavila ulazak snaga NATO-a? A tek nema šanse na teritoriji distrikta? Nije dovoljno braniti Srpsku samo mirnim političkim sredstvima. Cela ova kovid papazjanija, ujedno i diktatura nad celim svetom je velika operacija pod lažnom zastavom. To je bio malo veći posao, te osokoliće se na još nešto "sitnije" u tom stilu.

  4. Pravnik says:

    Iz samog naslova se vidi da i ovi iz Sputnjika Srbiju i Kosovo i Metohiju tretiraju kao dve države. Inače bi pominjali samo Srbiju, jer je i po ustavu Republike Srbije i Rezoluciji 1244 SB OUN Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. U tački 5. Aneksa 2 Rezolucije 1244 se navodi da će Kosovo moći da uživa "suštinsku autonomiju" u okviru SR Jugoslavije o čemu će odluku doneti Savet bezbednosti UN (Srbija je sukcesor, odnosno pravni sledbenik SRJ, ako to ne zna onaj ko je izjavio da u Rezoluciji nigde ne piše Srbija, već SRJ). U svakom režimskom mediju, kakav je i Sputnjik, neizbežan je sagovornik "karijerni diplomata" Milivojević. Ne znam gde se on bavio diplomatijom. Ako je po zanimanju psihoterapeut ima veze s pravom k'o Makro Kraljević s televizijom. Da je pažljivo pročitao Briselski sporazum iz njega bi jasno video da se Kosovo i Metohija naziva "Republika Kosovo", jer im je sve atribute državnosti dao pregovarač koji je dao sve za ništa. Trebam li ponoviti koje su sve institucije Republike Srbije u toj srpskoj autonomnoj pokrajini ukinute i prenete u nadležnost samoproglašene Republike Kosovo. Je li izbore nakon dovođenje na vlast SNS i potpisivanja sramnog sporazuma raspisala Maja Gojković, kao i sve druge u Srbiji, ili je to učinila Etifete Jahjaga? Je li na glasačkom listiću na izborima na KiM bila zastava Srbije ili "Republike Kosovo"? Predato im je sudstvo, tužilaštvo, policija, dat međunarodni pozivni broj (koji mogu imati samo države, a nikako pokrajine), ukinuta čak i srpska civilna zaštita, predat elektroenergetski sistem (Gazivode), rudnik Trepča i šta još treba da im se da? Verovatno ono što pregovarač reče da se od njega zahteva "Ahtisarijev plan plus, plus". Veoma dobro on zna da plan Marti Ahtisarija nije usvojen ni u UN (zbog ruskog veta), a Skupština Republike Srbije je u februaru 2007. godine usvojila Rezoluciju o Kosovu, odbacujući njome u potpunosti plan Marti Ahtisarija, konstatujući da se njime krši suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, kao međunarodno priznate države. Ahtisarijev plan je predviđao priznanje nezavisnosti Kosova, uz široku autonomiju za srpske opštine, uz punu vlast Prištine. Pozivajući se upravo na Ahtisarijev plan Priština je jednostrano proglasila nezavisnost 17. februara 2008. godine. Protivno i Ustavu Republike Srbije i Rezoluciji 1244 OUN Briselskim sporazumom je upravo primenjen Ahtisarijev plan, a onaj plus znači da se od njega zahteva da da "Republici Kosovo" i delove Srbije s ove strane granice (koja se pre potpisivanja Briselskog sporazuma nazivala administrativni prelaz) Preševo i Bujanovac, što Albanci već traže. Briselski sporazum je klasičan međunarodni ugovor, koji ima primat nad domaćim zakonodavstvom i svaka dalja priča je samo zamajavanje onih koji nikad nisu ni čuli za Briselski sporazum, niti su imali prilike da se na bilo kojem mediju upoznaju sa njegovom sadržinom. Mogli su samo na dva nezavisna TV kanala i na Jutjubu oni koji su to gledali čuti da akademik Kosta Čavoški potisivanje Briselskog sporazuma naziva aktom veleizdaje, što on i jeste.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *