ШТА СЕ ТО ДЕШАВА У НЕМАЧКОЈ? На удару ће бити и српски гастербајтери

ŠTA SE TO DEŠAVA U NEMAČKOJ? Na udaru će biti i srpski gasterbajteri

29 jula 2019

Nemačkoj sve više preti recesija, jer proizvodnja trenutno pada u više od 80 odsto njenih industrijskih kompanija.

Budući da nemaju dovoljno posla, oko četiri odsto svih firmi u najvećoj evropskoj privredi počelo je da radi sa skraćenim radnim vremenom.

Analitičari očekuju da će se u septembru broj takvih preduzeća udvostručiti, prema istraživanju instituta IFO iz Minhena, prenosi SEEbiz.



Recesija po sektorima

To još ne znači da je recesija zahvatila celu privredu, jer najveći doprinos nemačkom BDP-u ne dolazi iz industrije, nego iz uslužnog sektora, kao u ostalim zemljama. Službeni podaci o BDP-u u drugom tromesečju nisu još objavljeni. Međutim, ubrzano malaksavanje industrije počelo se prenositi u ostale sektore, piše „Novi list“.

Tako je indeks poslovne klime IFO-a, u Nemačkoj pao s 97,5 na 95,7 poena, daleko ispod nivoa od 97,1 boda, koliko su očekivali ekonomisti u anketi Rojtersa. To je najniži nivo poslovne klime od 2013. godine, a nevolja je što se indeks već dugo pogoršava.

Glavni razlog za nemačke nevolje je pad svetske trgovine izazvan usporavanjem kineske privrede i trgovinskim ratovima koje podstiče Vašington. To dovodi do pada potražnje za proizvodima nemačke ekonomije, orijentisane na strana tržišta.

Izvoz čini čak 48 odsto nemačkog BDP-a. Padom prodaje najviše je pogođena automobilska industrija, koja s kooperantima čini 14 odsto nacionalne ekonomije.

Kada nemačka privreda kine, cela Evropa dobije temperaturu – stara je izreka koju često pominju ekonomisti.



Domino efekat

Nema sumnje, problemi u Nemačkoj, koja čini četvrtinu evropske privrede, osetiće se u ostalim zemljama. Ekonomija u većini zapadnoevropskih država takođe gubi dah, iako sporijim tempom nego u Nemačkoj.

Toga su sve više svesni zvaničnici Evropske unije, pa i Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke (ECB).

„Slika postaje sve gora i gora“, rekao je Dragi, najavljujući da će ECB na jesen pokrenuti nove mere monetarnog labavljenja kako bi doskočio slabljenju privrednog rasta.

Dragi nije precizirao kakve će to mere biti, ali posmatrači upozoravaju na činjenicu da ECB odjednom najavljuje zaokret, poput ostalih centralnih banaka u svetu.

Prvi put nakon početka krize iz 2009. centralne banke u Japanu, Kini, Indiji, Australiji počele su da spuštaju kamate ili pokreću monetarne podsticaje. Snižavanje kamata već od iduće nedelje su najavile i američke Federalne rezerve.

Uticaj na Hrvatsku

Zasad nema svežih podataka o tome u kojoj se meri zastoj u nemačkoj privredi oseća u Hrvatskoj. Prema posljednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, hrvatska privreda je u prvom tromesečju doživela najveći rast u poslednjih deset godina, postigavši stopu rasta od 3,9 odsto. Štaviše, prema procenama Ekonomskog instituta Zagreb, taj se privredni rast tokom aprila i maja ubrzao na četiri odsto.

Međutim, Hrvatska gospodarska komora još je proletos najavila da će slabljenje nemačke privrede pogoditi i Hrvatsku. To je neizbežno, jer je „Nemačka najveće izvozno tržište Hrvatske i zbog toga ima najveći uticaj na hrvatsku privredu“, ocenila je Komora, upozoravajući da iz te zemlje dolazi i najviše turista.

„U ovoj godini u Nemačkoj se predviđa usporavanje rasta, pod pretežnim uticajem smanjivanja globalne robne razmene i nemačkog izvoza, što bi po istom ključu trebalo da utiče na usporavanje dinamike rasta izvoza i BDP-a u Hrvatskoj“, upozorava Komora u analizi „Uticaj Nemačke na kretanje hrvatske privrede“.

Turista čak i više

Što se tiče nemačkih turista, oni nisu proredili putovanja u Hrvatsku.

Naprotiv, kako je nedavno upozorio ministar turizma Gari Kapeli, broj nemačkih gostiju u prvoj polovini ove godine u Hrvatskoj je povećan šest odsto.

Međutim, u julu se dolazak turista smanjio, što je on delom pripisao klimatskim promenama.

Jesu li za to krivi i ekonomski razlozi, tek će se videti. Putovanja na odmor jedna su od prvih stvari kojih se ljudi odreknu kada osete dolazak krize, kažu ekonomisti.

Međunarodni monetarni fond nedavno je ponovo snizio prognozu rasta svetske ekonomije za ovu godinu, spustivši je na 3,2 odsto, a u Evrozoni na 1,3 odsto.

KOMENTARI



11 komentara

  1. Pera says:

    Ijuuuuuuuuuu !!!!!!

  2. Lazar says:

    Koja šteta! Pola moga malog mesta već je naučilo nemački i norveški. Nije valjda bilo uzalud?

  3. Republika Srpska says:

    Aha, aha, svake godine kao sve više imaju turista a dugovi im se samo gomilaju a stanovnika sve manje i manje :-)))

    • Željko says:

      @Republika Srpska Hvala vam što se "brinete" za Hrvatsku, koja je svjetlosnim godinama ispred "boljeg" entiteta u BiH, ali zar vi niste izgubili cca. 400.000 stanovnika u zadnjih 5 godina i sada vas je najviše 900.000 od toga odbite cca. 200.000 Hrvata, Bošnjaka i ostalih!!

      • da da says:

        hrvatska se raspala od državnog lopovluka.Stanovnici odlaze u grupama lebtejebo.Jer kad vide nekog komšiju koji je otišao,a za pola godine dođe na odmor kod roditelja situiran sa sve kolima od 10 hiljada,pa ko će ostati u hrvatskoj osim penzionera.hrvatska nije ukrajina ili poljska koje imaju 50 miliona stanovnika.Ako ode 3-4 miliona ne osete,ali kad iz hrvatske ode 1.5 milion ljudi.onda možete reći,da ste prešli igricu.zadnji nivo igrate.

  4. teoretičar says:

    A lepo sam pisao. Nemačka(nije važno što je Nemačka, sve zapadne države to rade) polako i delimično "skraćuje" radno vreme. Radite na sat što znači manje zaradite. Kada ne bi skraćivali radno vreme, onda bi radnik radio isto radno vreme ali za manje para. Dakle, radnici Zapada se polako navikavaju na smanjivanje plata. Miraš je tamo negde lepo primetio - ako smanjujete plate, ko će onda kupovati svu tu silnu robu? I evo potvrde. Počinje polako sakaćenje zapadnog radnika koji je svim gladnim državama bio primer bogatstva i uzor kome su težili. Zato emigriraju i gle čuda. Kapitalisti podržavaju imigracije u svoje države da bi naučili svoje radnike da rade za manje plate. Dakle, generalno, stadard radnika sveta pada. Kapitalisti neće ni u snovima da se odreknu velikog profita, neće podeliti svoj profit radnicima, nego će podeliti plate svojih bogatih radnika sa siromašnim radnicima imigrantima koje zakonski štite i dovlače u svoje države. Na kraju će još ispasti humani ali samo pred ispranim mozgovima. Da bi to lakše ostvarili, stvaraju ionako neizbežne recesije pomalo ubrzano koje se onda okrenu kao bumerang osiromašujući radnike i smanjuju mogućnost kupovine. Vrzino kolo. Kapitalista će čak i zatvoriti fabriku ako nema profita. Da, divlje svinje idu u rit. Ali nije to jedino kolo. To je ipak samo posledično kolo. Ono glavno kolo je kolo masprodukcije sa super profitom koje zahteva jeftinu radnu snagu GLOBALNO. Eto, to je globalizam. Zapliće se. A ko će tu koga na kraju, stvarno nemam dovoljno mozga da skontam. Treće, trgovački rat Amerike koji su kao svi bojkotovali na početku, podsmevali mu se pomalo kiselo, pokazuje prve turbulencije. Jeste, ne ide sve to brzo niti preko noći. Nije jednostavno ni pohvatati sve konce ko tu koga, ali će sve polako doći na svoje. Ako je merika najjača država sveta finansijski(ostavite sad na stranu "dokaze" o propasti merike bili oni tačni ili ne, jer još uvek ne funkcionišu tamo gde bi zaverenici hteli, bez obzira da li su u pravu ili ne) videćemo da li će Amerika isterati na čistinu šta je htela. Prvo, traži neograničeni pristup svim resursima sveta, ratom ili sankcijama ili dobrovoljno, a drugo, traži neograničeno proizvodno tržište za svoje kapitaliste, čemu se Kina javno usprotivila na početku, ali tiho i skoro tajno kasnije dozvolila ulazak na primer krajslera u Kinu da krajsler koristi jeftinu kinesku radnu snagu i sirovine koje Kina nabavlja ispod svake cene od bednih država kao što su Rusija i slične. I treće, traži neograničeno globalno prodajno tržipšte, gde je na primer Kina htela da caruje i slični pokupaji. Eto, to je globalizam koji je američki proifitni kapital zahtevao od svoga rukovodstva i na tome se danas radi. Globalizam. Dakle, ono što je Zapad hteo a to je pristup svim svetskim sirovinama pod svojim uslovima, Amerika polako ostvaruje. Nisam siguran koliko sam jasan, ali stvari idu u više pravaca. Na primer, Rusija je imala dovoljno snage ili nerazuma, neka to tačno definišu sledeće generacije, da nepažljivo istera američke kompanije koje su već počele jeftino da koriste ruske sirovine posle bankrotstva Rusije, a onda je Rusija nakon sankcija bila prisiljena da ponudi Kini svoje sirovine koje nije dala Zapadu, a Kina plati sve još manje nego Zapad, a krajsler onda uđe u Kinu uz ucene trgovačkog rata i koristi još jeftinije ruske sirovine nego za vreme jeljcina. I sve ono što je izgledalo jako pametno i rodoljubivo u Rusiji ispalo glupavo i kao pogrešna procena.

  5. teoretičar says:

    Jel ovaj tramp glup čovek? Pa neće biti. Obama mu olakšao samo nekoliko meseci pre nego je došao na vlast i zaveo rusima sankcije. Povod je nevažan. Onda Tramp samo nastavio i uveo kini trgovačke sankcije. Kina napola prihvatila tek da se vlasi ne dosete, i američki proizvođači ušli ili ulaze u Kinu. Rekoše pametni ljudi da je tačno da se kapital seli u Kinu i da će razni rokfeleri preći u kinu i napustiti ameriku kao što su napustili britaniju, ali se komanda nad kapitalom nekako uvek zadržava na prethodnim mestima. Ovo baš i nije najjasnije, deo je teorije ali videćemo kuda idu divlje svinje. Rusija, nemoćna da se samoodrži iako je jedina samodovoljna zemlja na svetu, napravila je veliku grešku što je sebe gurnula u kineski zagrljaj američkim rukama. Ko je tu grešku napravio? Pa ruski rodoljubi. Kada su bili tako rodoljubivi da ne daju americi, zašto dadoše Kini koja je jednostavno američki proizvod? Ko to nije znao u Rusiji? Ko to u Rusiji nije video dalje od svog napuderisanog nosa? Zašto Rusi nisu videli da ako ne daju Americi, daće Kini koja je američki i proizvod i proizvođač? Jel to bila velika mudrost? Ili ako su bili toliko moćni i rodoljubivi pa su odbili Ameriku, zašto nisu odbili i Kinu kao što su je odbijali decenijama pre toga? Šta je to Rusija pogrešila? Pa pogršila je kapitalizujući svoje oligarhe koji su izmakli pare Rusiji i prisilili je da povuče kineski potez kao privremeni spas. Ipak nije Putin glup, ali sa zatečenim sistemom nije imao druge šanse. Ili je imao? Ali ko će stalno dizati revolucije i kontrarevolucije? Kakogod bilo, nije ispalo dobro za Rusiju a da li je moglo da se spreči, ne znam. Toliko nisam pametan. (To je slično kao što su Bugari nekad sprečili Mongole da prodru u Tursku sa severa a posle toga ih osmanlije porobile i Bugari bili skoro isto što i Srbi vekovima)

  6. Budi Bog s nama says:

    A oni pravi nemci beže iz Nemačke u Mađarsku, jer ne mogu više da podnesu auslendere, gastarbajtere i emigrante. Nemci kupuju povoljno kuće oko predivnog Balaton jezera. Nema emigranata ni za lek u celoj Mađarskoj. U čitavoj gunguli propasti Evrope jedino Orban zna šta radi u Oazi-mađarskoj.

  7. A akoM says:

    Znači,neće šutnuti samo Balkanske gastarbajtere,nego i mnoštvo novopridošlih migranata koji uglavnom neznaju ni neće ništa raditi!A gdje će onda ti gladni?!?

    • doktrina soka says:

      nazad odakle su dosli,samo jedan dekret i raus.

  8. Djedo says:

    Kakve veze ima Hrvatska sa ovim naslovom ili sa nemačkom privredom 0,000000001%? Kakvi u- anonimusi pišu ovakve besmislene tekstove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *