ШТА СЕ ТО КУВА У АМЕРИЦИ?

ŠTA SE TO KUVA U AMERICI?

27 maja 2020

Noam Čomski, Janis Varufakis, Naomi Klajn, ali i bivši ekvadorski predsednik Rafael Korea, kao i dojučerašnji pretendent na Ovalni kabinet u Beloj kući, Berni Sanders, samo su neki od ličnosti koji su se okupili oko projekta nazvanog „Progresivna internacionala“.

U eri u kojoj je levica već odavno izgubila zamah i prestala da bude nadahnuće generacijama koje traže slobodu, pravdu i pravednu raspodelu društvenog bogatstva, grupa intelektualaca i bivših državnika leve orijentacije formirala je tu nadnacionalnu organizaciju.



Ime ovog levičarskog pokreta uočljivo upućuje na dve činjenice – prvo, osnivači pretenduju da zadrže sentiment na barem prve dve od četiri „Internacionale“, odnosno Međunarodnog udruženja radnika koje su osnovali Karl Marks i Fridrih Engels i da se predstave kao sledbenici i naslednici njihoviih ideja. Prvi deo imena pokreta upućuje da se radi o sledbenicima filozofije progresizma, ideje nastale iz osamnaestovekovnog Prosvetiteljstva, a koja zagovara ideju napretka kao ključnu u poboljšanju ljudskih društava.

Zašto Čomski, Varufakis i Sanders osnivaju „Internacionalu“?

Momenat za osnivanje pokreta nije izabran slučajno, što su osnivači i naveli u svom manifestu. Pandemija koronavirusa produbila je klasne razlike, dok finansijski špekulanti i transnacionalne korporacije profitiraju, iza čega stoje sile krajnje desnice.

Osnivači Progresivne internacionale smatraju da samo zajednički međunarodni front može da odgovori obimu krize, povrati institucije i pobedi nad rastućim autoritarnim nacionalizmom, zbog čega naglasak stavljaju na jačanje međunarodne solidarnosti i upozoravaju da bi svet, nakon pandemije mogao da krene stranputicom – kao nakon Velike depresije koja je rezultirala Drugim svetskim ratom.

Poslednjih trideset, četrdeset godina, dok je svetsko bogatstvo raslo, a zarade stagnirale, evropska socijaldemokratija postala je neosetljiva za interese siromašnih radnika i građana, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka i predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković. U takvoj atmosferi nužno je nastajanje jednog levičarskog alternativnog pokreta.

„Na levici, a i u sindikatima dominira koncept socijalnog partnerstva i socijalnog dijaloga, evropskog socijalnog modela, koji funkcioniše u onoj meri u kojoj postoji ravnoteža interesa između rada i kapitala. Kada je ona narušena, očito da je alternativni koncept, koji menja stvari i koji izlazi izvan okvira liberalnog kapitalizma, nužan. U tom smislu, to je očekivan potez, potez koji širi mogućnost alternativnog opredeljenja za ono što je građansko, demokratsko i socijalno senzibilno“, kaže on.

Tri alternative, od kojih je samo jedna dobra

Svet u postpandemijskoj eri ima tri alternative, dodaje naš sagovornik – da se liberalno-meritokratski kapitalizam učini još vipše socijalno neosetljivijim i da dovede do daljih nejednakosti, druga je forma političkog kapitalizma koji se ogleda u politički autoritarnom kineskom ekonomskom modelu, a treća varijanta je da se teži „narodnom kapitalizmu“.

Ova treća alternativa podrazumeva širenje udela u vlasništvu i odlučivanju u obnovi društva blagostanja i soicijalne pravde.

„Ova varijanta jeste nešto što otvara neke mogućnosti. To prepoznajem kroz priču da je ova situacija nešto što je trenutni kalkulus – da se održe zarade, da bi se, cinično rečeno, održala tražnja, jer ako nema tražnje ekonomija slabi i ulazi u krizu. Postoji trajno opredeljenje da se vodi računa o minimalnim zaradama od kojih se da pristojno živeti, o redistribuciji, o univerzalnom dohotku za sve građane, o vraćanju na neku meru progresivnih poreza… Ovaj nivo nejednakosti koji postoji faktički je neodrživ i on ne isključuje samo marginalne slojeve, nego i radništvo i dobar deo srednjih slojeva“, smatra Stojiljković.

Novine koje Progresivna internacionala donosi na svetsku političku scenu su, prema njegovim rečima, povratak internacionalizmu i međunarodnom udruživanja socijalnog i političkog levog spektra.

„To je nešto što je logika regionalnog ili nacionalnog okupljanja u velikoj meri zanemarila. Oni naglasak stavljaju na solidarnost, koja je važna, ne samo na nacionalnom, nego i na planatarnom nivou“, naglašava Stojiljković.



Dve kontraproduktivne ideje

Sa druge strane, profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Koprivica ističe da su obe reči sadržane u imenu novog pokreta, i „progresivna“ i „internacionala“ uveliko potrošene. Ideja internacionalizma, socijalističkog/komunističkog, prema Koprivicinim rečima, kompromitovala je Kominterna, dok je ideja progresa „uveliko izanđala i kontraproduktivna“.

„Za ideologiju progresizma određena slika ili projekcija budućnosti izvor je legitimacije sadašnjih poduhvata – što je paradoksalno, jer se, po prirodi stvari, nikad ne zna šta će doneti budućnost, naročito u moderno doba. Zanimljivo je da se baš na tu ideju pozivaju i oni protiv kojih ustaju samozvani predvodnici „Proginterne“ – liberali i multinacionalni kapitalizam. Uzgred, jedan od sapokretača inicijative je Džefri Saks, liberalni ekonomista i jedan od „proroka“ ekonomskih reformi u zemljama bivšeg socijalizma koje su imale pogubne posledice“, objašnjava Koprivica.

Progres nema jedno lice, pa levičari ne mogu imati monopol na njega, a kriza u kojoj se savremeno čovečanstvo odavno nalazi izazvana je, prema njegovim rečima, upravo besomučnom poterom za „ideološkim fantomom progresa“.

Kapitalistička internacionala

Ako je inicijativa za osivanjem Progresivne internacionale dobila podsticaj nedoraslošću država da se bore sa pandemijom koronavirusa, ili namernim nemarom zapadnih država prema sopstvenom stanovništvu, koje Koprivica naziva zločinačkim, i tu je pokušaj promašen.

„Upravo je logika kapitalizma, odnosno kapitalističke internacionale, koja je uveliko iznutra izjela mnoge države Zapada, njih učinila nesposobnim i/ili nevoljnim da primjereno reaguju na pandemiju. Zato odgovor na ovakve i slične izazove ne može biti nikakav naddržavni internacionalizam, već jačanje odbrambeno-etičkih funkcija države, te načela suverenizma. Tada država više ne bi bila puki servis kapitala, kako to, uostalom, tumači još Marks, već izraz volje i načina egzistencije političkog naroda“, smatra Koprivica.

Nije sporno, dodaje naš sagovornik, ako se inteligencija širom sveta angažuje u vezi s ovim pitanjima i ako se međusobno povezuje i koordiniše svoje napore; ali jeste ako antiglobalistički intelektualni aktivisti ne vide da je povratak nekim od zanemarenih, etičkih funkcija moderne države jedini način za nalaženje odgovora na ovakve izazove.

„Isto tako, sporno je ono što, na tragu svojih levičarskih prethodnika, rade pokretači ove inicijative – a to je stavljanje u isti koš nacionalizma i kapitalizma, pod maglovitom konstrukcijom „desnice“. Odgovor kapitalističkom internacionalizmu – to znamo makar od kraja Hladnoga rata – ne može dati nikakav komunističko-socijalistički ili neki drugi, nadnacionalni internacionalizam, već samo obnovljeni suverenizam, na čijoj strani mahom stoje nacionalne snage, koje proginternovci optužuju za „autoritarni nacionalizam““, kategoričan je Koprivica.

Čitava inicijativa, zaključuje on, žalostan je pokušaj spasavanja vlastitih zabluda uzaludnim nastojanjem na mirenju odavno nespojivog: internacionalizma i politike koja vodi računa o autentičnim interesima tradicionalnih zajednica, društvenih organizama i pojedinaca.

(Sputnjik)

KOMENTARI



11 komentara

  1. Istina says:

    Amerika postaje komunistična i socijalistična velesila...

    • E.Lirsch says:

      "Amerika i Egleska bice zemlja proleterska"

  2. triglav says:

    nesposobni su stvorili impotentan virus, koji nije potamanio ni njihovu vlastitu gerontologiju koja sad stvara internacionalu za revoluciju penzionera.

  3. Hard Worker says:

    Malo ste okasnili gospodo sa tom progresivnom internacionalom, ne? U međuvremenu nas kapitalizam ubi načisto. Cenim gopodina Marksa i Engelsa jer su bili deca kapitalista ali su brinuli o stanju radničke klase, kod njih mi se sviđa najviše osmočasovno radno vreme, 8 sati radi, 8 sati spavaj i 8 sati slobodnih aktivnosti. Danas to nema ili radiš puno više od 8 sati ili ne radiš uopšte, odnosno nemaš zaposlenja i nemaš platu. Srećom danas vi postojite makar kao neki muzejski primerak na šta i ličite po priloženom, ali šta ćete nešto mora da se radi iako ste vi valjda već u penziji? A sad, mala penzija a puno slobodnog vremena? A TV vam dosadio?

  4. persida says:

    Eto nama opet komunizma. Oni koji ga sada obnavljaju iz istog su plemena kao i Karl Marks. Niasu J..... nego Vranjanci, naravno.

  5. Kosovac says:

    Znači, sorošoidi Hilari Klinton, demokrate, dobili nalog da reosnuju Kominternu. Hvala Bogu da neki srpski profesor dadne realno objašnjenje. Časlav Koprivica. Opet Jevreji bacaju drvlje i kamenje na srpski nacionalizam, nazivajući ga „desničarski ekstremizam“. Fol, ovi poznati sorošoidi se bore protiv svakog nacionalizma, a u stvari prećutno su protivnici samo srpskog nacionalizma. Kako kaže ona ranija Kominterna, „protiv srpskog hegemonizma“ (cvrc Milojka). ……….Opet Jevreji imaju vodeću osnivačku ulogu. Pa i kada osvoje vlast, naravno da će Jevreji da imaju i rukovodeću ulogu. Mislim, oni to odlično znaju da rade, Goje bi samo brljali i onda od revolucije nema ništa. ……………Opet teško Srbima, Čujem ovaj Barni Sanders se svojevremeno, 1999. zalagao za bombardovanje Srbije. A ovaj Noam Čomski evidentno dobro srbuje, ali to mu je samo način da lakše kraducka srpski jezik i poklanja ga nekim srpskim izrodima kojima je odvratno da pričaju srpski, pa mu daju neko novo ime. Naprimer, „bošnjački“, „crnogorski“. A onda lopurda Noam Čomski u svom intitutu kodira to jezičko čudo i pruži mu „svetski“ legitimitet.

  6. persida says:

    Hajde neka sorosoidi udare na jevrejski nacionalizam. Nema sanse, sve je previse providno.

    • pera says:

      Pa naravno. masoni se i hvale da su napravili komunizam da bi smanjili uticaj hrišćanske religije, a oni sami su odbacili taj kamen od ugla na kojem treba da zidaju svoj hram, odnosno Hrista. Danas međutim imamo svega i svačega samo da bi sorošoidi u tom metežu mogli nesmetano da vršljaju svojim poslovima protiv čovečanstva.

      • persida says:

        Da li se ijedan vladar do danas pobunio protiv Soroseve mafije? Nisam primetila.

        • Kosovac says:

          @ persida, …..Pobunio se Donald Tramp, Vladimir Putin i Boris Džonson. I delimično uspešno Viktor Orban. I Bašar el Asad predsednik Sirije, ali za njega čekam da vidim da li će da skine sa vrata Izrael. I Slobodan Milošević je bio borac protiv Sorošoida, ali je znamo izgubio. …..Tramp se za sada odlično drži, postao je i malo agresivan protiv te gamadi. Putin ih drži na lancu. A Boris Džonson je zakovrnuo šiju sorošoidnoj Evropi. Ti si njemu jesenas prognozirala neuspeh, hvala Bogu nisi bila u pravu.

          • persida says:

            Da bi se prikrila duboka sinergija ljudi koje pominjes, oni se u javnosti moraju konfrontirati, to je deo teatra. Francuski masoni ce uvek u javnosti biti protiv engleskih masona, ali kad odu u lozu, dobiju direktive sta moraju da ucine i to je kraj teatra. Spolja gledano si u pravu, ali mislim da u sustini nema nikakvih promena. Vladari iz senke, a pre svega bankari, upravo ovih dana mlate milijarde. Ne vidim da ih bilo ko u tome sprecava. Sirotinja biva jos siromasnija, ne vidim da joj neko pomaze. Imaj na umu da Vladari vec imaju zamenu za Sorosa, cim odapne docice drugi monstrum da nastavi istim putem. Ako vecina drzava ne sme da zabrani sorosevsko-trockisticke celije na njihovoj teritoriji, o cemu onda govorimo i cemu da se nadamo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *