ШТА СЕ ТО СПРЕМА НА КОСОВУ?

ŠTA SE TO SPREMA NA KOSOVU?

26 decembra 2023

U centru Širokog polja – najveće žitnice Kosova i Metohije – nalazi se albansko naselje „Marigona”. Već sam ga pominjala u svojim tekstovima, u kontekstu toga da se izdavanje dozvole za njegovu gradnju vezuje za Srbe koji su tada vodili Opštinu Gračanica, jer je izgrađeno na njenoj teritoriji. Čak je i Hašim Tači likovao 2013. godine, izjavljujući kako su Srbi dozvolili Albancima da grade kuće na teritoriji svoje lokalne samouprave. Do pre 25 godina, tu zemlju obrađivale su zemljoradničke zadruge iz Lapljeg Sela i Dobreva. To su bila polja pod pšenicom i suncokretom.

Naselje se za ovih 10-ak godina toliko proširilo da predstavlja grad u kome žive bogati Albanci. Zatvorenog je tipa, ograđeno i sa rampom na ulazu. Ulice u njemu nose imena američkih država – Juta, Oklahoma, Kalifornija, Arizona itd. U njemu postoji škola, tereni za tenis, košarku, odbojku, brojne radnje, kafići, restorani, i ko zna šta sve još.



Srbi izdaju dozvole

Naviknuti da prolazeći pored njega gledamo ne samo ogromne kuće već i auta koja voze njegovi stanovnici, neretko smo svedoci njihove brze i nesavesne vožnje. Posebno kada prolaze kroz selo Preoce, koje im je prvo na putu za Prištinu. Takvo srljanje je pre nekoliko dana izazvalo lančani sudar u blizini naselja u ranim jutarnjim satima, pa smo posmatrali kako vatrogasci seku luksuzne mercedese i audije kako bi izvadili iz automobila teško povređene. Pomoć su pružali naši vatrogasci i hitna pomoć iz Lapljeg Sela, jer su najbliži i stigli su pre pomenutih službi iz Prištine.

Srbi moraju tuda da prolaze, barem oni koji putuju kombi prevozom, kao i đački autobusi, jer je to put koji šest srpskih sela spaja sa Gračanicom. Asfaltirali su ga vojnici KFOR-a, godinu dana po svom dolasku. Do tada, bio je to poljski put okružen plodnim oranicama, ali i jedini kojim su Srbi, od dolaska „mirovnjaka”, smeli da se kreću. Pošto su Albanci na njemu često postavljali protivtenkovske mine zbog kojih su Srbi ginuli, u KFOR-u su odlučili da ga asfaltiraju.

Naselje „Marigona” je planski nastalo u polju, kako bi preseklo tu linuju koja povezuje srpska sela i koja je bila spasonosna kada je u pitanju naš opstanak u ovom delu Kosova i Metohije u najtežim vremenima. Što je najgore, nije to jedino naselje Albanaca čiju su gradnju dozvolili Srbi iz gračaničke lokalne samouprave, ali nekako nam ono posebno bode oči jer svakodnevno tuda prolazimo.

Zato ne prođe ni jedan dan a da neko ne uzdahne prolazeći pored njega, uz pominjanje Srba koji se dovode u vezu sa izdavanjem dozvola za gradnju. Tako je bilo i tog jutra dok smo čekali da policija oslobodi jednu traku puta kako bismo mogli da nastavimo za Gračanicu. Neko reče u prevozu: „Neće na dobro da im izađe ovaj bes”. Srbin iz Lipljana, nadovezujući se na izgovoreno, dodade: „Sve će pusto da im ostane, samo još malo”.

Odlazak sa Kosova

Albanci sa Kosova i Metohije broje sitno do 1. januara naredne godine i ne znaju gde udaraju. Lipljanac koga pominjem živi u delu grada gde je ostalo još samo sedam srpskih kuća i većina su. Albanci iz dve preostale kuće se pakuju i odlaze kod dece koja žive u Engleskoj. Dok čekamo, svi razmenjujemo priče koje smo čuli, čak i od samih Albanaca, i ne možemo da se načudimo tolikoj želji za napuštanjem Kosova i Metohije.

Pominjala sam u svojim tekstovima i izgradnju najvećeg, barem se tako priča, tržnog centra na Balkanu – opet u kontekstu izdavanja dozvole od strane opštine Gračanica – jer je izgrađen na samo nekoliko kilometara od „Marigone” – koji se nalazi na putu Priština-Lipljan, u polju, gde se takođe sejalo hlebno žito. Radi već godinu dana, a pola prodavnica nije otvoreno jer nama radnika. Ovih dana stigle su vesti do Srba da ako žele da rade mogu da odu do „Priština mola” (tako se zove) na razgovor za posao.

Takozvana kosovska vlada na mobilne telefone šalje poruke sa sledećom sadržinom: „Od 1. januara 2024. bez viza – Potrebno: pasoš, smeštaj, povratna karta, finansijski dokaz. Samo kratkoročne posete, ne zapošljavanje. 90/180 dana”. (Prenela sam kako je napisano.) Prema onome što se ovde priča, 150.000 kosovskih Albanaca je već spremno za odlazak. Lično sam više za verziju da sačekamo da vidimo šta će i kako biti, ali fakat je da godinama pribegavaju različitim metodama samo da odavde odu.

Za nas koji ih poznajemo celog života, to je zaista fascinantno. Odrastala sam u okruženju gde se sav smisao života Albanaca svodio na to da dobiju državu. Oni to nisu krili. Kolega mog oca iz albanskog sela Bujance je u našoj kući, za našim stolom, jednom prilikom rekao: „Rodio sam tri sina. Dva da dam za nezavisno Kosovo, jedan da meni ostane, dosta je. Imam i ćerke”.

Sećam se i svojih odlazaka u školu gde su nam vršnjaci na ulici dobacivali „Kosova Republjik”. Na fakultetu su nam upadali u učinice i prekidali predavanja uz iste povike. To je tek sitnica u odnosu na kompletnu zapadnu mašineriju koja im je tu matricu ubacila u glavu, a koja radi preko naše patnje i krvi već više od jednog veka. Samo, sada deluje kao da im se matrica izlizala – koči i preskače.

Stasale su neke nove generacije koje ne samo da nisu zadovoljne onim što su dobile do sada, već su i svesne da nikada neće ni imati državu – da su bili i ostali projekat. To što će se bahatiti pred nama, gađati nas kamenjem ili zapaliti nam kuću, ne donosi hleb na sto niti svetliju budućnost. Životare od pomoći koja je sve manja i manja. Mnogi Albanci, najviše mladi, bezvizni režim doživljavaju kao satisfakciju za to veliko ništa koje su dobili sa proglašenjem nezavisnosti, i zato im je jedini cilj da odavde odu. Njihova želja za odlaskom fascinantna nam je i iz razloga jer oni i svih prethodnih meseci odlaze, iako znaju da od 1. januara nastupa bezvizni režim.



Znate, teško da se danas među Albancima može naći neki novi čika Musa – pomenuti kolega mog oca – Bog dušu da mu prosti. Ne samo zato što ne žele da rađaju po desetoro dece da bi neko, eventualno, žrtvovali za ovaj ili onaj cilj, već i zato što su svesni da su na svetskoj sceni neki novi igrači. U selu Bujance, gde je čika Musa živeo, u novoj i modernoj osnovnoj školi ima svega osam učenika – o čemu sam, takođe, pisala pre oko godinu dana. Toliko je dece, 1980-ih godina prošlog veka, imala jedna prosečna porodica u ovom, ali i mnogim drugim mestima.

„Potpuno su im razbili porodicu”, to stalno ponavljam. Zatvoreno, patrijahalno društvo do zastrašujuće mere, više ne postoji. Sada su otišli na potpuno suprotnu stranu – do zastrašujuće otvorenog društva. Taj prelaz su, zahvaljujući različitim projektima, vešto odradili njihovi „zapadni prijatelji”. Na primer, ovde je opšte poznato da ako u istom trenutku u policijsku stanicu stigne poziv da je neko ubijen i da je žena prijavila nasilje u porodici, oni moraju prvo da provere poziv žene. Možda tako i treba, ali ko poznaje Albance i način na koji su živeli do pre 15-20 godina, zna da se to u njihovom svetu skoro pa kosi sa zdravim razumom. I sami policajci se čude, pa otvoreno pričaju o tome.

Ko je bolje prošao?

Zlodela nad Srbima i dalje ima, oni se posebno sprovode kroz institucije. Moraju da se održavaju tenzije – jer ovaj američki projekat i dalje traje, zato im se sve i toleriše. Onaj deo matrice koji govori da bi sve lakše bilo da Srba na Kosovu i Metohiji nema i dalje je ispravan, međutim, tu je i onaj deo oko stvaranja Velike Albanije i još lepšeg života – što je sledeći nivo ovog, ko zna kada započetog, projekta. Prosto rečeno: sve ono što i dalje prolazi kod onih najostrašćenijih Albanaca, koji još uvek ne shvataju da sve što se ovde desilo nije bilo zbog njih – već su samo poslužili svrsi. Ima tu i onih plaćenih i ucenjenih – koji njima manipulišu – ali i takvima je dosadilo da slušaju prazna obećanja.

Jedna rečenica koju sam još letos čula ostavila me je bez teksta. Kolega mi je rekao: „Drenica im ostade pusta”. Eto, to mi, Srbi, zatvoreni u našim getima gledamo oko sebe, o tome pričamo na slavama, i zato na kraju svake naše priče na red dođe i zvanični Beograd – sve ono što (ne)radi, tobože, za našu dobrobit. Moramo, jer tako branimo našu svest, ne damo da nam je promene zbog bilo kakvog projekta, ma koja svetska sila da je u pitanju. Branimo svoju tešku realnost – onu koju živimo, a ne onu koju nam silom nameću. Komšije Albanci su nam najbolji primer.

Vratiću se na dan kada sam prolazila pored „Marigone” i u prevozu čekala da raskrče put da prođemo. Izvlačenje povređenih i pružanje prve pomoći sigurno je trajalo sat vremena. Usledilo je uklanjanje ostataka automobila sa jedne trake puta i sve se odužilo toliko da je nervoza u kombiju dostizala vrhunac. Kad smo napokon krenuli svi smo se ućutkali, sa željom da što pre prođemo još tih desetak kilometara do Gračanice. Kiša je padala sve vreme, a u delu polja gde je Arheološki park „Ulpijana”, nadomak Gračanice, mlađi Srbin seje pšenicu na njivi od oko 30 ari. Žuri da završi ručno bacanje semena, već vidno pokvašen. Traktor, parkiran nadomak njive, čeka da ga upali i drljačom zatrpa tek bačeno seme.

Kakav prelaz iz jedne stvarnosti u drugu, na samo nekoliko kilometara. S jedne strane Albanci – koji plodno tlo pretvaraju u beton bez ikakvog razmišljanja o budućnosti i generacijama koje dolaze, samo grabe, otimaju, besne – a na drugoj mladi Srbin, koji na svojoj maloj njivi žuri da poseje hlebno žito. Na onoj istoj njivi koju je nasledio od svog oca i koju će, ako Bog da, ostaviti svojim potomcima. Videvši to uzdišemo u kombiju, iz razloga što svako od nas ima neku svoju njivu koju čuva dok decenijama trpi bez ičije pomoći niotkuda. Političari kroje svetsku politiku preko kičme nas malih, i tako nam prolaze godine.

Saosećamo sa braćom na severu južne srpske pokrajine, jer njih stiže ono što smo mi već preživeli. Tada, doduše, nije bilo Kurtija, ali sve ostalo je isto. Žao nam je što nismo imali toliko svesti da shvatimo da se sever Kosova i Metohije branio u Štrpcu, Goraždevcu, i da se i dalje tamo brani. I ne samo sever Kosova – već i Raška oblast, Preševo, Bujanovac, Medveđa, pa i ostatak Srbije. Sve je počelo još u Srpskoj Krajini, pa je preko Bosne stiglo do Kosova i Metohije, a mi nikako da shvatimo.

Nama koji tog dana kombijem stigosmo u Gračanicu, slika Srbina koji ručno baca pšenicu na svojoj njivi dovoljna je da znamo da smo na pravom putu i da moramo da izdržimo još samo malo. Sve ostale koji se bave ovim delom sveta – pravedne koje čekamo da se pojave i ove druge za koje se molimo da se pameti dozovu – mogu da pitam: Šta mislite, čija je priča večna? Da li o tome odlučuje goli interes, novac, moć, bombe, vladari iz senke ili Gospod?

Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice

(Novi Standard)

KOMENTARI



14 komentara

  1. RASPUCHIN says:

    Da , ovakvi tekstovi nam trebaju. Doduše , čini mi se da je pisan sa poprilično opreza i dozom zadrške kako se misli ne bi oslobodile i svom silom nahrupile. Pišem godinama i gospođa(g-đica?) Gaćeša je to shvatila a priča je počela jako davno a jedino je pitanje gdje je prvo počela? Da li na Kosovu u dalmaciji ili na Kosovu i Metohiji. Moram se osvrnuti na prezime Gaćeša. Ne znam koliko je Srbima poznato (pisao sam o tome u nekoliko navrata) ali Gaćeša je bilo i na Baniji. Možda su došli u Seobama našavši utočište kod svoje sabraće , naravno Srba , koji su u Krajini vjekovima prije živjeli. Usudio bih se reći i "tisućljećima" prije. Kada je narod Banije digao ustanak , u vrijeme kada je formirana NDH , među ustanicima je bio i Vasilije Gaćeša , u narodu poznat kao Vasilj. Bio je hrabar i pošten čovjek koji je isplanirao i sa saborcima dogovorio akciju kojom bi se oslobodio logor Jasenovac. To je predložio partizanskoj komandi a onda su ga pozvali u komandu kako bi im objasnio svoj plan. Pošao je , iz pravca Dvora u pravcu Gline a u društvu mu je bio politički komesar , naravno 'rvat pošto je ogromna većina komesara bila upravo 'rvaCke nacionalnosti , i upali su , "slučajno" u ustašku zasjedu koju je preživio (gle čuda) jedino ovaj "komesar". Ovu priču mi je ispričao radni kolega a čiji je otac bio saborac Vasilija Vasilja Gaćeše kada smo prolazili pored mjesta na kome je postavljena dogovorena zasjeda.

    • Kosovac says:

      @ RASPUCHIN, …..Doseljenici na Kosovo, mi smo ih sve zvali Hercegovci, došli su kao kolonisti kralja Aleksandra. Za početak dok se ne snađu, dobijali su metalne kontejnere (još tada). Posle drugog svetskog rata su mnogi dolazili na Kosovo po potrebi službe. Imao sam puno drugova i drugarica, svi su bili dobri ljudi i veoma inteligentni. Normalno, zato što je zemlja njihovog porekla dedovina Svetog Save. Vidiš kolega, u ono komunističko doba smo mi Srbi na Kosovu bili veoma ugroženi od strane Šiptara, ako smo se požalili odmah su nas proglašavali za nacionaliste i hegemoniste naročito. Šiptari nisu imali potrebe da nas etiketiraju, to je bio posao srpskih komunista. Zato ja imam običaj da kažem da me sa Kosova nisu oterali Šiptari, nego me je oterala sila srpskih komunista. ……………Zato ja odlično razumem i imam veliku solidarnost i saučešće sa izbeglicama Srbima i ostalih iz Knina, Banije, Sarajeva….., doživljavamo vređanja upućena od strane Drugosrbijanaca, ali sam dovoljno jak da to izdržim, čak sam i zadovoljan jer time razotkrivam broj govana među Srbima. I nije ih baš neki veliki broj.

      • Gagi says:

        Kosovac... Mislis li da to jos uvek ne postoji. Danas je to jos crnje i gore, ovi prodaju sve zivo Srpsko. Kakvi "drugosrbijanci" i ostale kucine, imas u Kragujevcu i ostalim mestima u Srbiji ljude koje je tita uvezbao da zive besplatno ako su protiv svog porekla i drzave. Ako je ikada bio besplatniji zivot, to je danas. Naravno, niko nece da vidi sustinu da taj zivot mora da se palati, u teritorijama i jos u necemu.

        • Kosovac says:

          @ Gagi, …..Sto puta sam tebi i Risti objašnjavao ko su drugosrbijanci i nemoj da ih omalovažavaš kao da su trice i kučine. Njihova primitivna ideologija je bila titoistička, komunistička. Sada su prerasli u sorošoide, ne sakrivaju se i ne stide se svog izdajstva nego su čak i ponosni zbog toga. Znaj, oni su πčkini dimovi, ali crpu svoju jačinu iz gole sile evroatlantizma, oni su majmuni iza kojih stoji Šolc, Švarc, Eskobar, Lajčak, Usrulja fon der Lajno, Viola fon Kramon, Stoltenberg,…. do sutra mogu da ti ređam spisak ovih sorošoida. A naši aktuelni Drugosrbijanci, to su ovi koji ovih dana ruše srpsku skupštinu, angažuju drugosrbijanska studentska govna, znaš ih sve po imenu i prezimenu, od Ćute, pa preko Lazovića, Milivojevića, Aleksića, Dragana Bjelogrlića masonćića, Svetlane Bojković. I Marinika spada u tu felu, iako je po nacionalnosti Rumunka. Rumunka - Drugosrbijanac, da li ti to razumeš? Ona je Rumunski problem. Rumuni koji drže do svog čojstva bi morali da intervenišu i speru tu svoju ljagu, ali nije lako, sila Boga ne moli. ……………Eto, jasniji nisam mogao biti, zato prestani da pominješ Titu i komunjare kao aktuelne krivce, a ova bulumenta ti prolazi ispred nosa. Nije te tvoje ljude u Kragujevcu Tita uvežbao, bilo je to nekad, a sada ih je uvežbao Američki ambasador, ulogu pedagoga je izvršio mister dolar, tako je Izdajnika najlakše vaspitati.

  2. Velika Metla says:

    "....nalazi se albansko naselje „Marigona”. Nije to "albansko" naselje to je srbsko naselje naseljeno šiptarima. Kakvo crno "albansko" naselje ??? Ono šta je u Albaniji je albansko. E svašta. U sitnicama je istina.

    • Kosovac says:

      @ Velika Metla, …..Nemoj da si na kraj srca, vidi: „Ono je srpsko selo, a ono tamo je albansko selo“, srpski jezik je superioran, tačno znači da onde žive Srbi, a onde žive Albanci. Nemoj da od komarca stvaraš magarca, ako si hteo baš da izrekneš neku istinu, onda si mogao da poštovanoj Janji sugerišeš da su to Šiptari, nisu Albanci - zato što Albanci ne postoje više, to su izumrli narod. A Šiptari su itekako živ narod. ……………Idem ja da se prošetam malo, Pa ću da se vratim.

      • Velika Metla says:

        Kosovac, varaš se ako misliš da sam na kraj srca. nama su uvek podmetali ovakve "male greške" koje su UVEK po pravilu vodile do velike greške ( ne kažem da je ova Gaćeša ovo namerno i s nekim lošim ciljem napisala, ali MORAMO kod svakog slova biti izuzetno oprezni ). Ne sme biti više kod nas da kažemo na bilo koju i kakvu nepravilnost " ma..., nema veze ".

    • Jedan tamo, ne znaš ga ti... says:

      Odavno si ti od sebe, ljudskog komarca, napravio - magarca 🫏! Idi, prošetaj. Što duže. Ne postoji niti jedan valjani razlog da se vraćaš. Pogotovo ne da ti, takav 🐂, naklapaš o srpskom jeziku sa kojim - blage veze nemaš. Podavi nas svojim primitivizmom i lupetanjem.

  3. Kosovac says:

    Janja Gaćeša, moj naklon do zemlje. Ovako tvoje dobro pisanje danas na dan svetog Spiridona čudotvorca, u stilu starih srpskih pripovedača Milovana Glišića, Janka Veselinovića, Đure Jakšića….. sigurno je posledica pravoslavne energije kojom te je nadahnula Gračanica.

  4. Gagi says:

    Nadahnjuju ovakvi tekstovi, medjutim, to su uzaludni pokusaji pojedinaca da ulepsaju brutalnu stvarnost KO smo zapravo MI. Turci su nas kupovali, Vatikan preko Austrougara, seobe su samo dozivljavali Srbi sa svog zivotnog prostora. Zatim nam nameste masona Aleksandra, komuniste pa najzad i demokrate. Stalno nas kupuju a mi se ne otimamo, nije lose ziveti besplatno a usput nam krune zrtvu izginulih predaka. Sta je to danas drugacije sa ovim novim "usreciteljima" sa raskolacenim ocima i nabreklim zilama na vratu, koji nas ubedjuju da ce oni vise bogatiji nama doneti vecu zivotnu srecu. Crkva na sve te pojave "mudro" cuti i gleda svoja posla, nema nikakve duhovne sugestije na sve abnomarnolsti koje se dogadjaju. Ako dozvolis komsiji u zgradi da razvija svoj primitivizam i namece sistem zivljenja, koristi nasu duhovnu slabost, to isto rade i albanci. Da nas nije slucajno zadnjih decenija vatikanski spijun tita, dresirao da se tako ponasamo i blagodario nas njegovim vatikanskim politickim sistemom, da ljubimo nase koljace i unistitelje. Zao mi je, sto nismo u stanju da dodjemo sebi i opet budemo zadivljujuci narod koji ima sebe i svoju istorijsku sustinu. Nas danasnji zivot planiraju svakakve secikese i nagore moralne individue.

  5. lekovito bilje says:

    a sta se to sprema u ZEMLJI SRBIJI?naki soljc i makaron nam odredjuje ,bitno da su oni na vlasti!dobri smo mi jos kakav je ovaj sludjen,sxeban nas narod

  6. Pingback: ŠTA SE TO SPREMA NA KOSOVU? – Sedma Sila

  7. Petrovgrad says:

    Generalno, Šiptari su se više vekova ponašali kao pljačkaška plemena i horde. Od pljačke i paljevine ne može se graditi nikakva budućnost. Na Kosovu i Metohiji, za deceniju dve neće ostati ni 200.000 hiljada Šiptara. To što su gradili, nisu gradili svojim kapitalom, već kreditima koje nisu vratili. Čundo je to Kosovo, njime ne može niko ovladati. Nebeska sila to ne dozvoljava. Iznad Kosova je "Nebeska kapija", ne možete živeti pod taj svod, a da ne poštujete pravila. To je tako vekovima. Razgovarao sam sa starim osobama da razgonetnem to i nikada nisam uspeo. Govorili su mi stariji babe i dede prenoseći vekovne poruke "Vidite deco Mi smo sada pod crkveni svod, a kad iziđete napolje celo Kosovo je pod nebeski svod". Da li ima nešto od te mistike ili nema Ja neznam.

  8. Roman B says:

    Puno teksta al nikako iz njega da saznam "šta se to sprema na Kosovu".

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *