ŠTA SE TO SPREMA U RUSIJI? Da li je na redu ofanziva ili mirovni pregovori?
26 septembra 2023
Neuspeh opklade na posrednički rat sada podstiče zapadne aktere da razmotre pregovore sa Rusijom o prekidu vatre u Ukrajini – i to duž linija sadašnjeg statusa kvo – a bez čvrstih političkih obaveza. Ovo bi transformisalo sukob u klasični hladnoratovski format. Zapad će pokušati da nametne ove pregovore sa pozicija snage, dok će spremnost Moskve da ih prihvati zavisiti od našeg uspeha ili neuspeha na bojištu u narednim mesecima.
Poslednjih nedelja, u zapadnoj štampi su povodom Ukrajine glavne priče kako se slabo pokazala ukrajinska vojska (AFU) i koliko je ruska vojska snažna u odbrani. To znači da je kontraofanziva Kijeva definitivno otpisana – iako još uvek nije formalno gotova.
Rezultati 12 nedelja borbi su sledeći: prva od tri ruske odbrambene linije je probijena na uskom sektoru, pet ili šest okolnih sela je zauzeto, a većina rezervi pripremanih za ovu operaciju je potrošena.
Iako ukrajinske snage i dalje pokušavaju da napreduju na zaporoškom frontu u oblasti Orehovo-Tokmak i kod Vremijevske izbočine, pa i u okolini Artjomovska (Bahmuta), opklada Zapada na ukrajinsku vojnu pobedu nad Rusijom očigledno nije upalila. Uopšteno gledano, fragilni balans (tačnije pat-pozicija) je uspostavljen duž linije fronta, ostavljajući pitanje vojne inicijative i budućnosti sukoba da visi u vazduhu. Sve više se priča o prekidu vatre.
Na bojištu
Ukrajinski sukob je kao klatno: Jedna strana napravi stratešku grešku, neprijatelj je iskoristi, napadne, stekne prednost i onda se odmara na lovorikama. Ona prva strana onda radi na svojim greškama, uzvraća udarac (takođe nedovoljan za nanošenje potpunog poraza), pa se odmara na svojim lovorikama. I taj ciklus se onda ponavlja.
Prošli smo kroz jedan i po takav ciklus: prvi stadijum ruske vojne operacije i „dobrovoljno” povlačenje iz okoline Kijeva, nakon čega su Zapad i Ukrajina pripremili i izvršili operacije oko Hersona i Harkova. Onda smo mi radili na svojim greškama, izvršili mobilizaciju, stvorili liniju odbrane i omeli ukrajinsku ofanzivu (a sada možemo reći i da je ona konačno zaustavljena).
Kako bi imao šanse da porazi Rusiju na bojištu, neprijatelj mora da multiplikuje prednost nad ruskim oružanim snagama. Kako bi to učinio, moraće da udvostruči ili utrostruči vojne zalihe, udvostruči ili utrostruči broj vojnika i snabde se stotinama najmodernijih aviona sa najmoćnijim naoružanjem (umesto desetinama prevaziđenih) itd.
Pre svega, za ovo bi bilo potrebno da, u najboljem slučaju, prođe nekoliko meseci, pod uslovom da pretpostavimo da bi Rusija samo pasivno posmatrala sve to, bez spremanja odgovora. Drugo, Zapad uopšte nije tako zagrejan za taj scenario u ovom momentu: trenutni nivo njihovih zaliha garantuje popunu gubitaka AFU i njenu sposobnost kontinuirane odbrane na sadašnjem nivou neprijateljstava. Dakle, dovoljno da opstaje.
Kako kontraofanziva jenjava, inicijativa na bojištu prelazi na stranu Rusije. Da li naš generalštab sprema veliku ofanzivu za ovu godinu ili preferira nastavak odbrambene igre? U prilog ovog prvog idu ogromne rezerve koje nisu korišćene u letnjim borbama, a u korist drugog odbrambena linija koja je izgrađena duž čitavog fronta i koja nije pomerena od prošle jeseni. Napustiti je značilo bi odreći se velike prednosti.
Da li bismo trebali da napadamo ili ne? Ima smisla napadati samo ako postavimo odlučujuće ciljeve: potreban nam je strateški poraz AFU – što bi omogućilo nametanje svoje volje protivniku. Kako bismo to postigli, potrebna nam je dvostruka ili trostruka prednost, koju u ovom trenutku nemamo.
Ruska vojna industrija dobila je zalet, a naša vojska sada raste brže od neprijateljske. Regrutacija ugovoraca je masivna, a tu je i dodatna mera temeljne reforme mobilizacionog sistema. Hajde da pretpostavimo sledeće: Ukoliko neprijatelj demonstrira pasivnost, ukoliko Zapad višestruko ne osnaži AFU, ukoliko se sam ne uključi (ili kroz „korisne” Poljake), Generalštab planira da ostane u režimu strateške odbrane dok vojska ne dostigne tu višestruku prednost kojom će uslovi za generalnu ofanzivu biti stvoreni.
Ukoliko postane jasno da se Zapad odlučio za novu rundu eskalacije, probaćemo da udarimo sa onim što imamo – čim bude moguće, pre nego što neprijatelj bude imao vremena da ojača.
Na domaćem frontu
Pošto vojni sukob u Ukrajini nije totalni rat, gubitnik neće biti strana koja fizički ostane bez snage, već oanj ko pre izgubi volju za borbom. U tom smislu je važna jasna vizija pobede i jasna strategija za njeno ostvarenje. Rusija je inicijalno imala problema po ovom pitanju: početak je bio šokantan za sve, da bi se potom iznenadno pretvorio u prolongirani vojni sukob sa nizom ponižavajućih poraza.
Rusko društvo je bilo u stanju da istrpi udarce prošle godine i da se – mada ne momentalno, nego tek krajem godine – sabere i spremi za dugu i tešku borbu. Koncept naše pobede je jasan: i dalje nam treba demilitarizacija Ukrajine (radikalno smanjenje njene vojske), neutralan status Kijeva (i mehanizam za kontrolu te neutralnosti), kao i priznavanje nekog oblika teritorijalnih promena. Ovo poslednje će, uzgred, biti pravno najteže; tu bi – zarad međunarodnog legitimiteta – jezuitski oblici poput 99-ogodišnjeg lizinga bili mogući. Ali nećemo ići predaleko u ovoj analizi.
Iako ovaj koncept pobede još uvek nije artikulisan, on je intuitivno jasan. Potezi nadležnih na svim nivoima idu mu u prilog, a društvo, iako nije naročito oduševljeno (samo ljudi koji nisu sasvim zdravi se oduševljavaju oružanim sukobima), zbilo je redove i spremno je, ako ne za direktno učešće, makar za podršku ili tolerisanje. Sve ovo će pre ili kasnije proizvesti rezultate na frontu – ukoliko neprijatelj ne odgovori istom vrstom jedinstva.
Na raskršću
Očuvavši svoje rezerve, ruske snage vrše puzeću ofanzivu kod Kupjanska, dok je naš neprijatelj – pri čemu zapravo govorimo o Zapadu – suočen sa izborom: da se pregrupiše i udvostruči ili utrostruči svoje napore, ili da se tiho povuče iz igre. Trećeg nema. Strategija čekanja, kako vidimo u našem slučaju, funkcioniše samo ukoliko znate šta čekate. U suprotnom, kupovina vremena će dovesti do uspešnih napada motivisanijeg protivnika.
Doktrina posredničkog rata za koju se opredelio Zapad pokazala se kao put u ćorsokak. Kao što je pokazalo prethodnih godinu i po dana, zajedno sa sadašnjom sporom eskalacijom, Rusija može da parira vojnim naporima Ukrajinaca – čak i po cenu značajnih tenzija, čak i ukoliko to podrazumeva gromoglasne i ponižavajuće poraze koji nemaju strateške posledice. U tom smislu, čak ni teorijsko udvostručenje ili utrostručenje ukrajinske vojske neće po automatizmu podrazumevati pobedu Kijeva.
Kako bi se ujedinio, Zapad mora da ima volju i jasan cilj, novi koncept pobede, san za koji se vredi boriti. Da li takava ambicija može ponovo da bude vojni poraz Rusije? Ako je tako, deluje da će biti neophodna ili direktna vojna intervencija u Ukrajini, ili drugi front u nekom obliku: od strane Poljske, u Pridnjestrovlju ili negde drugde. Ovome će prethoditi izjave zapadnih lidera o neprihvatljivosti vojne pobede Kremlja i korespondirajuća medijska propaganda za raspirivanje eskalacije.
Međutim, deluje da Zapad ne želi zaista eskalaciju, nego klasičnu hladnoratovsku, višegodišnju izolaciju (Rusije, prim. prev.) – to je duga strategija koja se već jednom pokazala kao efektna. Kako bi ovo ostvario, Zapad mora da zamrzne konflikt. Iz njegove perspektive, bilo bi dobro da Kijev pobedi, ali ukoliko je to nemoguće, makar u ovom trenutku, šta da se radi. Ukrajina bi u tom slučaju postala granica Zapada, slično kao Zapadna Nemačka tokom 20. veka. No, kako bi ovo funkcionisalo, potreban je dovoljno čvrst sporazum sa Moskvom.
To je osnova smislenih pregovora koji bi mogli da otpočnu ove jeseni. Ili se već odvijaju. Aduti Zapada mogle bi da budu pretnje sopstvenom direktnom intervencijom ili otvaranje drugog fronta. Da li bi takav blef mogao da uspe? S jedne strane, takav sporazum bi se kosio sa našom vizijom pobede koju sam već opisao. S druge strane, prekid vatre pod našim uslovima, bez odlučujućeg poraza ukrajinskih snaga, nije moguć.
Ako situacija na bojištu počne da se okreće protiv Kijeva, u interesu Zapada će biti da okonča sukob što je pre moguće, dok njihov klijent još uvek ima bilo kakvu snagu. Prema toj logici, potreban je nekakav pritisak, pogotovo medijski, kako bi se oni zastrašili.
Kako se pat-pozicija na bojištu bude pogoršavala, Moskva će biti u sve većem iskušenju da obezbedi makar krhki mir. Borbe podrazumevaju velike gubitke, i tu ne mislimo na sankcije, nego na izgubljene živote i dnevne budžetske izdatke. Uslovni „Minsk 3” mogao bi da se pokaže kao zgodan kompromis koji na duže vreme odlaže problem.
Za sada, ruska retorika je prilično beskompromisna, ali to je samo zato što smo na talasu uspeha: od prošle godine mi i Ukrajina smo zamenili mesta. Svest o tome da li smo u (beskompromisnom) ratu ili pokušavamo da napravimo dogovor doći će tek kada odgovorimo na bojištu. Ukoliko nađemo način da se probijemo i izađemo iz pat-pozicije, borićemo se do pobede. U protivnom, moraćemo dobro da razmislimo šta dalje.
Imajte na umu da pregovori tokom ratnih dejstava mogu da se vode veoma dugo, možda čak i godinama.
Prevod: Vojislav Gavrilović/Novi Standard
Izvor: globalaffairs.ru
KOMENTARI
11 komentara
Ostavite odgovor
NAJČITANIJE VESTI
INTERMAGAZIN NA FACEBOOK-u
NAJVIŠE KOMENTARA
Gagi says:
Apsolutna je ludost bila nekih deformisanih mozgova da se zapocne okrsaj sa Rusima. Jasno je da je istorijski poraz uvek prisutan i da strasno boli, da postoji zelja da "osvete" taj poraz njihovih prethodnika. Medjutim, taj poraz je dozivljen na tudjoj teritoriji i napadima na drugi narod. Naravno, sve zbog pljacke i koristoljublja. Ova nasa planeta bi bila mnogo lepo mesto za zivot, da je Bog uspeo do kraja da uredi ljudsku vrstu. Ovako, njegov proizvod su i razni feleri koji stalno teze haosu. Teritorija Ukrajine je Ruska kolevka, tu kompromisa biti nece, da li ce biti ofanziva ili pregovori, to se svodi na isto. Zar zaista neko ima iluzije da su Rusi sve ovo zapoceli zbog "ljudskih prava". Dremali su Rusi i spavali (bas kao mi) dok su im katolicki internacionalni mangupi raskucivali domacinstvo, izasli su Rusi iz okupatorske psihoze.
GALOPOM PO EVROPAM says:
Gubici u ljudstvu koje zadnjih meseci imaju banderovci su takvi da to ne bi podnela ni jedna svetska supersila. Samo u dosadašnjem delu septembra banderovci imaju 17.000 poginulih. Od početka njihove sulude kontraofenzive, banderovci imaju 66.000 poginulih. To su potvrđeni podaci. To znači da Rusi trebaju nastaviti s taktikom koju primenjuju nakon oslobađanja Artjomovska. Rusi su se znalački utvrdili, teren ispred njih je trostruko miniran. Uz to, Rusi imaju apsolutnu prednost u artiljeriji, avijaciji i ljudstvu. Teritorij koji još uvek drže banderovci postaje zemlja invalida, pa nacistička kijevska hunta ima sve manji mobilizaciji potencijal. Ako baš zagusti, Rusija ima taktičko i strateško nuklearno oružje. Imaju i Rusi gubitaka, ali s ovom novom defanzivnom taktikom daleko manje od banderovaca koji pokušavaju jurišati preko miniranih polja na cevi i ginu u hrpama. Rusi trebaju do daljnjega nastaviti s defanzivnom taktikom koja se zadnjih meseci pokazala ubitačnom za živu silu kijevske hunte. Znam, svi bi mi hteli da se Rusi što pre vrate u Odessu, tradicionalnu rusku tvrđavu na Crnom moru, ali do toga će se doći proverenom ruskom strategijom. Polako ali temeljito.
Portopranco says:
Da su Rusi brzo osvajali prostor, suočili bi se sa silnim gerilskim otporom, posebno u centralnom i zapadnom dijelu ukrajine. Indoktrinacija ekstremnim ukrajinskim nacionalizmom, posebno od 2014. godine je takva da treba duži vremenski period da se to slomi. Zato su se Rusi u ovoj fazi pozabavili jugoistokom gdje dominantno živi ruskojezično stanovništvo, koje je većim dijelom rusofilsko. Većina ljudi iz Donjecka i Luganska ratuje na strani Rusije. Isto tako, ruskojezični stanovnici iz Harkova, Zaporožja i Hersona većinom navijaju za Rusiju. Nema potrebe za bilo kakvim pregovorima, Rusi trebaju nastaviti s dosadašnjom taktikom.
Kulak says:
Što dalje od ovakvih bezveznih analiza. Položaji su jako utvrđeni i banderovce treba na njima sačekivati. Bitno je u što većoj meri uništavati banderovsku živu silu.
Hill of shit says:
Slazem se s tobom, tekst je cista glupost, Putin je vise puta jasno rekao da Zapad ništa neće odlučivati u Ukrajini i da je vreme za pregovore sa njima prošlo svrseno vreme jer ponudu za to su dobili pre SVO i odbili su je. Putin sigurno neće ostaviti problem a Ukrajina,deo nje pod vlasti Zapada bila bi problem jer bi se ta "država" služila terorizmom a stanovništvo bi bilo pripremano samo za rat uz svakodnevnu histericnu indoktrinaciju antiruskom propagandom kroz zaglupljujuce Rambo i slične filmove za debilizaciju naroda (vidimo hrvate npr.), "obrazovni program" ala Gestapo. Neće im se to dozvoliti, Putin je jasno rekao da je jedini način da rat stane da ukro vojska bude uništena potpuno ili da se preda i potpiše kapitulaciju. Tada Rusija radi šta hoce sa Ukrajinom. Zaista nema potrebe razgovarati sa propalim nacističkom državama Zapada, pogledajte svi na Yt stanje u njihovim najjačim gradovima, npr.San Francisko, Los Angeles, Vankuver, za Detroit verovatno dmo svi već videli ali nije to samo nego svi gradovi su im propali. Samo ukucati CRISE SAN FRANCISCO, CRISE SAINT LOUIS, CRISE BALTIMORE...
milorad5 says:
rusija nema snage da kontroliše ukrajinu čak i ako je porazi potpuno vojno.. logistički problemi razorene države i gerila koju bi zapad organizovao protiv takvog scenarije u većim gradovima bi bili pogubni za rusku armiju...takodje rusija ne može da ulazi u prolongirani sukob sa celokupnom alijansom koja je NETAKNUTA ratnim oparacijama za razliku od rusije kojoj prete čak i teroristički nuk.napadi i koja se svakodnevno suočava sa direktno organizovanim i izvodjenim strateškim vazdušnim napadima od strane NATO pakta...jedini odgovor na strateške napade NATO pakta na rusiju je takodje strateški napad rusije po NATO paktu:) i NATO pakt je odavno prešao granicu strteškog sukoba:)...mislim da će ruska vojska pomeriti svoje položaje više prema zapadu u toku jeseni i zime na povoljne odbrambene taktičke zone i da će se tu stati dok se gomila arsenal,pripema udar i povećava nivo regrutacije do prelomne tačke prelaza u totalno ratno stanje,i strateški obračun sa NATO paktom...ima još mnogo negativnih činilaca koji će se promeniti na zapadu i učiniti ruske stratešku situaciju daleko sigurnijom i nadmoćnom, ali jedini izlaz iz ove situaije će na kraju biti nuk.udari..da li će to biti ograničeni ili neograničeni sukob to sad ne može da se predvidi ali sve vodi ka tom strateškom obračunu...ako se NATO odvažio da napada rusiju strateškim bomardovanjem i pokuša napade čak i na ruske strateške nuklearne snage mislim da tu nema više mesta za razgovore i dogovore i da u rusiji upravo sasvim jasno i trezno sagledavaju situaciju i vrše pripreme upravo za nuk.sukob....što se za zapad ne može reći...oni bi hladni rat i blokadu ali ovo je već prešlo taj prag i nema načina da oni ubede ruse u neke pregovore i dogovore,metak je već opaljen....mogu samo da čekaju ruski odgovor a on neće biti nežan niti proporcionalan...to je jedan od mogućih aspekata asimetrične doktirne..neki put može i blago da se reaguje iz strateških razloga a neki puti i preterano jako,opet, iz stratešlih razloga...nivo upotrebljene sile diktira nivo štete koji želi da se nanese neprijatelju:) i situacija posle udara koju žele da se formira....osim toga ni NATO pakt realno nije u stanju da vodi produženi hladni rat i blokadu rusije ,jedino što oni još nisu svesni svoje greške i ograničenja i kada shvate to može se očekivati direktni nuk.napad sa njihove strane..sve se svodi na pravi momenat za pažljivo tempiran i odmeran UDAR i na to,ko će to da uradi PRVI...s obzirom da je NATO već udario prvi i pogrešio strateški što je sebi dozvolio takvu glupost u prazno,sve ostalo SADA je samo uvertira prema toj tački razrešenja..jer u ovoj rundi neko mora da pobedi i neko mora da izgubi,nerešena situacija je sad nemoguća...niko ne želi nuk.sukob ali po mom mišljnju on je sad neminovan i mislim da bi mi kao nacija i društvo trebali da preduzmemo već sad odbrambene i organizacione korake za situaciju koja će nastati iz takovog scenarija...oni koji misle da je to kraj sveta su u zabludi i smo od nas zavisi u kakvom će to svetu da živimo posle toga...normalno,za neke je to kraj puta ali ja sam ubedjene da za ruse sigurno nije,mislim da će oni pobediti i da zapadna zver ne može da preživi jedan takav sukob....jedno je važno da shvatite...PRVI STRATEŠKI UDAR JE VEĆ IZVEDEN I NATO JE NAPAO RUSIJU...I VIŠE NEMA NAZAD....sad samo čekamo ruski odgovor..
padre says:
O kojim to oni pozicijama snage trabunjaju? Čime bi oni to zaplašili Rusiju, sa nekom snažnom porukom, oštrim signalom, nekom rezolucijom amerićkog kongresa, do sad neviđenim sankcijama, pa tih stvari se ne plaše ni Iran, Sirija, Avganistan, Saudijci, ćak ni Afrićke države, a kamoli neka sila!
M says:
Rusija ne može izbjeći Veliki rat na sve ili ništa protiv agresivnog USA-NATO-Zapada!Pošto USA-NATO-Zapad nije uspio u svom planu A na brzinu srušiti Rusiju,niti postaviti svoje rakete na Ruske granice i ostvariti tako isto,prešao je na plan B,omekšavanje i slabljenje Rusije kroz dugotrajni sukob-rat,a što je u tijeku!Rusi u tome ne mogu tako pobijediti 30-50 najrazvijenijih država Svijeta pojačanih u Savezu USA-NATO-Zapad!Ali mogu poboljšati svoju poziciju prije finalnog obračuna koji slijedi,i to tako da odbace USA-NATO-Zapad što dalje od svojih granica!Tada imaju realne šanse u finalu ako održe i naučno-tehnološko-proizvodni nivo protov USA koja će za to vrijeme napredovati i jačati za finale u svojoj daljini i miru!!Ili seljački rečeno,ono što Rusima daje realnu šansu za obstanak-egal ili čak pobjedu, je da sad popravi svoju poziciju za neizbježni finale na sve ili ništa,a to zapravo znači da odbaci USA-NATO-Zapad što dalje od svojih granica,i to što prije dok im ovaj ne ojača pred nosom,znači kroz Veliki atomsko-konvencionalni rat protiv njih i izvan Ukrajine,to znači prvenstveno po neatomskim članicama USA-NATO-Zapada!To će prisjesti i nama na Balkanu jer će se to stanje-rat odužiti 30-ak godina i horde izbjeglica,vojske,granice i nevolje će šetati vamo-tamo,ali za utjehu čovječanstvo je u najvećoj mjeri i tako odpisano u svim planovima i varijantama i za većinu neće biti mjesta u budućnosti pa ma kakva bila!I ako u tom trulom Svijetu koji će tako krenuti u ambis,može se pojaviti Znanje-Moć koja može Spasiti Svijet,onda su za to otvorene sve opcije,pače svi su pozvani za to,pa i mali Balkan!U ludosti se zbog slabosti ne možemo pa stoga ni ne trebamo takmičiti s ostalima jer je to i tako put propasti,ali na Svetom Putu Božjem se svatko pa i mi može a zapravo i mora takmičiti,to je Jedina šansa za svakog,sve pa i nas!A onaj(oni) koji u tome uspije,neće tako Spasiti samo sebe,nego i biti Svjetlo Svijeta!Ovo nije obično vrijeme,ovo je odlučujuće vrijeme za biti ili ne biti!Zato Balkane,pamet u glavu i Boga u srce,i dobro mi stoj!
Dražen Jovan Petrović says:
Ameri svoju dosadašnju ulogu globalnoga hegemona neće predati dok imaju i najmanju šansu. Rusija još dugo može voditi defanzivnu formu rata kao što to radi već nekoliko mjeseci. Rusi su na najvećem dijelu fronta sjajno utvrđeni i nanose suludim banderovcima ogromne gubitke u ljudstvu i tehnici. Nema potrebe da se Rusi istrčavaju. Ovo bi moglo potrajati kao 2. svjetski rat, s trijumfalni ruskom pobjedom na kraju. Za Amere dolazi i ogroman problem što je svakim danom demografski i ekonomski sve jači u osnovi antiamerički i antizapadni GLOBALNI JUG.
EkRostand says:
Nema sumnje da su se Rusi odlučili na dugotrajniji rat.Pomjeraće malo po malo utvrđene linije odbrane prema zapadu i iscrpljivati usrajince i nato gamad.Ipak mislim da su trebali odmah na početku blickrigom zauzeti Odesu,jer otuda im dolazi mnogo problema,a ne treba zaboraviti da je upravo u Odesi počeo pogrom nad Rusima.Slažem se da bi zauzimanje cijele usrajine skupo koštalo Rusiju,jer bi banderaško natovski fanatici divljali sa terorizmom baš kao džihadlije u Siriji.Ovdje Rusi ne mogu samo tako drmnuti koje tepih bombardovanje,jer ti ukro izrodi su ipak bivši Rusi,zato mislim da će ovo još potrajati.
Kulak says:
Kratak i tačan komentar. Potpuno se slažem. Odessu i deltu Dunava Rusi su trebali osloboditi snažnom akcijom uz učešće velikog broja vojnika odmah na početku SVO 2022. godine. Time bi banderovcima odsekli pristup moru i dovoz oružja Dunavom, što je trenutno najveći problem. Trebalo je u SVO krenuti s većim brojem vojnika, to je sada jasno kao dan. Ali, Rusi se uče na greškama, a kad nešto odluče, oni to i naprave. To su Rusi, takvi su.