ШТА СЕ ТО СПРЕМА У РУСИЈИ? Да ли је на реду офанзива или мировни преговори?

ШТА СЕ ТО СПРЕМА У РУСИЈИ? Да ли је на реду офанзива или мировни преговори?

26 септембра 2023

Неуспех опкладе на посреднички рат сада подстиче западне актере да размотре преговоре са Русијом о прекиду ватре у Украјини – и то дуж линија садашњег статуса кво – а без чврстих политичких обавеза. Ово би трансформисало сукоб у класични хладноратовски формат. Запад ће покушати да наметне ове преговоре са позиција снаге, док ће спремност Москве да их прихвати зависити од нашег успеха или неуспеха на бојишту у наредним месецима.

Последњих недеља, у западној штампи су поводом Украјине главне приче како се слабо показала украјинска војска (АФУ) и колико је руска војска снажна у одбрани. То значи да је контраофанзива Кијева дефинитивно отписана – иако још увек није формално готова.



Резултати 12 недеља борби су следећи: прва од три руске одбрамбене линије је пробијена на уском сектору, пет или шест околних села је заузето, а већина резерви припреманих за ову операцију је потрошена.

Иако украјинске снаге и даље покушавају да напредују на запорошком фронту у области Орехово-Токмак и код Времијевске избочине, па и у околини Артјомовска (Бахмута), опклада Запада на украјинску војну победу над Русијом очигледно није упалила. Уопштено гледано, фрагилни баланс (тачније пат-позиција) је успостављен дуж линије фронта, остављајући питање војне иницијативе и будућности сукоба да виси у ваздуху. Све више се прича о прекиду ватре.

На бојишту

Украјински сукоб је као клатно: Једна страна направи стратешку грешку, непријатељ је искористи, нападне, стекне предност и онда се одмара на ловорикама. Она прва страна онда ради на својим грешкама, узвраћа ударац (такође недовољан за наношење потпуног пораза), па се одмара на својим ловорикама. И тај циклус се онда понавља.

Прошли смо кроз један и по такав циклус: први стадијум руске војне операције и „добровољно” повлачење из околине Кијева, након чега су Запад и Украјина припремили и извршили операције око Херсона и Харкова. Онда смо ми радили на својим грешкама, извршили мобилизацију, створили линију одбране и омели украјинску офанзиву (а сада можемо рећи и да је она коначно заустављена).

Како би имао шансе да порази Русију на бојишту, непријатељ мора да мултипликује предност над руским оружаним снагама. Како би то учинио, мораће да удвостручи или утростручи војне залихе, удвостручи или утростручи број војника и снабде се стотинама најмодернијих авиона са најмоћнијим наоружањем (уместо десетинама превазиђених) итд.

Пре свега, за ово би било потребно да, у најбољем случају, прође неколико месеци, под условом да претпоставимо да би Русија само пасивно посматрала све то, без спремања одговора. Друго, Запад уопште није тако загрејан за тај сценарио у овом моменту: тренутни ниво њихових залиха гарантује попуну губитака АФУ и њену способност континуиране одбране на садашњем нивоу непријатељстава. Дакле, довољно да опстаје.

Како контраофанзива јењава, иницијатива на бојишту прелази на страну Русије. Да ли наш генералштаб спрема велику офанзиву за ову годину или преферира наставак одбрамбене игре? У прилог овог првог иду огромне резерве које нису коришћене у летњим борбама, а у корист другог одбрамбена линија која је изграђена дуж читавог фронта и која није померена од прошле јесени. Напустити је значило би одрећи се велике предности.

Да ли бисмо требали да нападамо или не? Има смисла нападати само ако поставимо одлучујуће циљеве: потребан нам је стратешки пораз АФУ – што би омогућило наметање своје воље противнику. Како бисмо то постигли, потребна нам је двострука или трострука предност, коју у овом тренутку немамо.

Руска војна индустрија добила је залет, а наша војска сада расте брже од непријатељске. Регрутација уговораца је масивна, а ту је и додатна мера темељне реформе мобилизационог система. Хајде да претпоставимо следеће: Уколико непријатељ демонстрира пасивност, уколико Запад вишеструко не оснажи АФУ, уколико се сам не укључи (или кроз „корисне” Пољаке), Генералштаб планира да остане у режиму стратешке одбране док војска не достигне ту вишеструку предност којом ће услови за генералну офанзиву бити створени.

Уколико постане јасно да се Запад одлучио за нову рунду ескалације, пробаћемо да ударимо са оним што имамо – чим буде могуће, пре него што непријатељ буде имао времена да ојача.

На домаћем фронту

Пошто војни сукоб у Украјини није тотални рат, губитник неће бити страна која физички остане без снаге, већ оанј ко пре изгуби вољу за борбом. У том смислу је важна јасна визија победе и јасна стратегија за њено остварење. Русија је иницијално имала проблема по овом питању: почетак је био шокантан за све, да би се потом изненадно претворио у пролонгирани војни сукоб са низом понижавајућих пораза.

Руско друштво је било у стању да истрпи ударце прошле године и да се – мада не моментално, него тек крајем године – сабере и спреми за дугу и тешку борбу. Концепт наше победе је јасан: и даље нам треба демилитаризација Украјине (радикално смањење њене војске), неутралан статус Кијева (и механизам за контролу те неутралности), као и признавање неког облика територијалних промена. Ово последње ће, узгред, бити правно најтеже; ту би – зарад међународног легитимитета – језуитски облици попут 99-огодишњег лизинга били могући. Али нећемо ићи предалеко у овој анализи.

Иако овај концепт победе још увек није артикулисан, он је интуитивно јасан. Потези надлежних на свим нивоима иду му у прилог, а друштво, иако није нарочито одушевљено (само људи који нису сасвим здрави се одушевљавају оружаним сукобима), збило је редове и спремно је, ако не за директно учешће, макар за подршку или толерисање. Све ово ће пре или касније произвести резултате на фронту – уколико непријатељ не одговори истом врстом јединства.

На раскршћу

Очувавши своје резерве, руске снаге врше пузећу офанзиву код Купјанска, док је наш непријатељ – при чему заправо говоримо о Западу – суочен са избором: да се прегрупише и удвостручи или утростручи своје напоре, или да се тихо повуче из игре. Трећег нема. Стратегија чекања, како видимо у нашем случају, функционише само уколико знате шта чекате. У супротном, куповина времена ће довести до успешних напада мотивисанијег противника.

Доктрина посредничког рата за коју се определио Запад показала се као пут у ћорсокак. Као што је показало претходних годину и по дана, заједно са садашњом спором ескалацијом, Русија може да парира војним напорима Украјинаца – чак и по цену значајних тензија, чак и уколико то подразумева громогласне и понижавајуће поразе који немају стратешке последице. У том смислу, чак ни теоријско удвостручење или утростручење украјинске војске неће по аутоматизму подразумевати победу Кијева.

Како би се ујединио, Запад мора да има вољу и јасан циљ, нови концепт победе, сан за који се вреди борити. Да ли такава амбиција може поново да буде војни пораз Русије? Ако је тако, делује да ће бити неопходна или директна војна интервенција у Украјини, или други фронт у неком облику: од стране Пољске, у Придњестровљу или негде другде. Овоме ће претходити изјаве западних лидера о неприхватљивости војне победе Кремља и кореспондирајућа медијска пропаганда за распиривање ескалације.

Међутим, делује да Запад не жели заиста ескалацију, него класичну хладноратовску, вишегодишњу изолацију (Русије, прим. прев.) – то је дуга стратегија која се већ једном показала као ефектна. Како би ово остварио, Запад мора да замрзне конфликт. Из његове перспективе, било би добро да Кијев победи, али уколико је то немогуће, макар у овом тренутку, шта да се ради. Украјина би у том случају постала граница Запада, слично као Западна Немачка током 20. века. Но, како би ово функционисало, потребан је довољно чврст споразум са Москвом.

То је основа смислених преговора који би могли да отпочну ове јесени. Или се већ одвијају. Адути Запада могле би да буду претње сопственом директном интервенцијом или отварање другог фронта. Да ли би такав блеф могао да успе? С једне стране, такав споразум би се косио са нашом визијом победе коју сам већ описао. С друге стране, прекид ватре под нашим условима, без одлучујућег пораза украјинских снага, није могућ.

Ако ситуација на бојишту почне да се окреће против Кијева, у интересу Запада ће бити да оконча сукоб што је пре могуће, док њихов клијент још увек има било какву снагу. Према тој логици, потребан је некакав притисак, поготово медијски, како би се они застрашили.

Како се пат-позиција на бојишту буде погоршавала, Москва ће бити у све већем искушењу да обезбеди макар крхки мир. Борбе подразумевају велике губитке, и ту не мислимо на санкције, него на изгубљене животе и дневне буџетске издатке. Условни „Минск 3” могао би да се покаже као згодан компромис који на дуже време одлаже проблем.

За сада, руска реторика је прилично бескомпромисна, али то је само зато што смо на таласу успеха: од прошле године ми и Украјина смо заменили места. Свест о томе да ли смо у (бескомпромисном) рату или покушавамо да направимо договор доћи ће тек када одговоримо на бојишту. Уколико нађемо начин да се пробијемо и изађемо из пат-позиције, борићемо се до победе. У противном, мораћемо добро да размислимо шта даље.

Имајте на уму да преговори током ратних дејстава могу да се воде веома дуго, можда чак и годинама.

Превод: Војислав Гавриловић/Нови Стандард

Извор: globalaffairs.ru

KOMENTARI



11 коментара

  1. Gagi says:

    Apsolutna je ludost bila nekih deformisanih mozgova da se zapocne okrsaj sa Rusima. Jasno je da je istorijski poraz uvek prisutan i da strasno boli, da postoji zelja da "osvete" taj poraz njihovih prethodnika. Medjutim, taj poraz je dozivljen na tudjoj teritoriji i napadima na drugi narod. Naravno, sve zbog pljacke i koristoljublja. Ova nasa planeta bi bila mnogo lepo mesto za zivot, da je Bog uspeo do kraja da uredi ljudsku vrstu. Ovako, njegov proizvod su i razni feleri koji stalno teze haosu. Teritorija Ukrajine je Ruska kolevka, tu kompromisa biti nece, da li ce biti ofanziva ili pregovori, to se svodi na isto. Zar zaista neko ima iluzije da su Rusi sve ovo zapoceli zbog "ljudskih prava". Dremali su Rusi i spavali (bas kao mi) dok su im katolicki internacionalni mangupi raskucivali domacinstvo, izasli su Rusi iz okupatorske psihoze.

    • GALOPOM PO EVROPAM says:

      Gubici u ljudstvu koje zadnjih meseci imaju banderovci su takvi da to ne bi podnela ni jedna svetska supersila. Samo u dosadašnjem delu septembra banderovci imaju 17.000 poginulih. Od početka njihove sulude kontraofenzive, banderovci imaju 66.000 poginulih. To su potvrđeni podaci. To znači da Rusi trebaju nastaviti s taktikom koju primenjuju nakon oslobađanja Artjomovska. Rusi su se znalački utvrdili, teren ispred njih je trostruko miniran. Uz to, Rusi imaju apsolutnu prednost u artiljeriji, avijaciji i ljudstvu. Teritorij koji još uvek drže banderovci postaje zemlja invalida, pa nacistička kijevska hunta ima sve manji mobilizaciji potencijal. Ako baš zagusti, Rusija ima taktičko i strateško nuklearno oružje. Imaju i Rusi gubitaka, ali s ovom novom defanzivnom taktikom daleko manje od banderovaca koji pokušavaju jurišati preko miniranih polja na cevi i ginu u hrpama. Rusi trebaju do daljnjega nastaviti s defanzivnom taktikom koja se zadnjih meseci pokazala ubitačnom za živu silu kijevske hunte. Znam, svi bi mi hteli da se Rusi što pre vrate u Odessu, tradicionalnu rusku tvrđavu na Crnom moru, ali do toga će se doći proverenom ruskom strategijom. Polako ali temeljito.

    • Portopranco says:

      Da su Rusi brzo osvajali prostor, suočili bi se sa silnim gerilskim otporom, posebno u centralnom i zapadnom dijelu ukrajine. Indoktrinacija ekstremnim ukrajinskim nacionalizmom, posebno od 2014. godine je takva da treba duži vremenski period da se to slomi. Zato su se Rusi u ovoj fazi pozabavili jugoistokom gdje dominantno živi ruskojezično stanovništvo, koje je većim dijelom rusofilsko. Većina ljudi iz Donjecka i Luganska ratuje na strani Rusije. Isto tako, ruskojezični stanovnici iz Harkova, Zaporožja i Hersona većinom navijaju za Rusiju. Nema potrebe za bilo kakvim pregovorima, Rusi trebaju nastaviti s dosadašnjom taktikom.

  2. Kulak says:

    Što dalje od ovakvih bezveznih analiza. Položaji su jako utvrđeni i banderovce treba na njima sačekivati. Bitno je u što većoj meri uništavati banderovsku živu silu.

    • Hill of shit says:

      Slazem se s tobom, tekst je cista glupost, Putin je vise puta jasno rekao da Zapad ništa neće odlučivati u Ukrajini i da je vreme za pregovore sa njima prošlo svrseno vreme jer ponudu za to su dobili pre SVO i odbili su je. Putin sigurno neće ostaviti problem a Ukrajina,deo nje pod vlasti Zapada bila bi problem jer bi se ta "država" služila terorizmom a stanovništvo bi bilo pripremano samo za rat uz svakodnevnu histericnu indoktrinaciju antiruskom propagandom kroz zaglupljujuce Rambo i slične filmove za debilizaciju naroda (vidimo hrvate npr.), "obrazovni program" ala Gestapo. Neće im se to dozvoliti, Putin je jasno rekao da je jedini način da rat stane da ukro vojska bude uništena potpuno ili da se preda i potpiše kapitulaciju. Tada Rusija radi šta hoce sa Ukrajinom. Zaista nema potrebe razgovarati sa propalim nacističkom državama Zapada, pogledajte svi na Yt stanje u njihovim najjačim gradovima, npr.San Francisko, Los Angeles, Vankuver, za Detroit verovatno dmo svi već videli ali nije to samo nego svi gradovi su im propali. Samo ukucati CRISE SAN FRANCISCO, CRISE SAINT LOUIS, CRISE BALTIMORE...

  3. milorad5 says:

    rusija nema snage da kontroliše ukrajinu čak i ako je porazi potpuno vojno.. logistički problemi razorene države i gerila koju bi zapad organizovao protiv takvog scenarije u većim gradovima bi bili pogubni za rusku armiju...takodje rusija ne može da ulazi u prolongirani sukob sa celokupnom alijansom koja je NETAKNUTA ratnim oparacijama za razliku od rusije kojoj prete čak i teroristički nuk.napadi i koja se svakodnevno suočava sa direktno organizovanim i izvodjenim strateškim vazdušnim napadima od strane NATO pakta...jedini odgovor na strateške napade NATO pakta na rusiju je takodje strateški napad rusije po NATO paktu:) i NATO pakt je odavno prešao granicu strteškog sukoba:)...mislim da će ruska vojska pomeriti svoje položaje više prema zapadu u toku jeseni i zime na povoljne odbrambene taktičke zone i da će se tu stati dok se gomila arsenal,pripema udar i povećava nivo regrutacije do prelomne tačke prelaza u totalno ratno stanje,i strateški obračun sa NATO paktom...ima još mnogo negativnih činilaca koji će se promeniti na zapadu i učiniti ruske stratešku situaciju daleko sigurnijom i nadmoćnom, ali jedini izlaz iz ove situaije će na kraju biti nuk.udari..da li će to biti ograničeni ili neograničeni sukob to sad ne može da se predvidi ali sve vodi ka tom strateškom obračunu...ako se NATO odvažio da napada rusiju strateškim bomardovanjem i pokuša napade čak i na ruske strateške nuklearne snage mislim da tu nema više mesta za razgovore i dogovore i da u rusiji upravo sasvim jasno i trezno sagledavaju situaciju i vrše pripreme upravo za nuk.sukob....što se za zapad ne može reći...oni bi hladni rat i blokadu ali ovo je već prešlo taj prag i nema načina da oni ubede ruse u neke pregovore i dogovore,metak je već opaljen....mogu samo da čekaju ruski odgovor a on neće biti nežan niti proporcionalan...to je jedan od mogućih aspekata asimetrične doktirne..neki put može i blago da se reaguje iz strateških razloga a neki puti i preterano jako,opet, iz stratešlih razloga...nivo upotrebljene sile diktira nivo štete koji želi da se nanese neprijatelju:) i situacija posle udara koju žele da se formira....osim toga ni NATO pakt realno nije u stanju da vodi produženi hladni rat i blokadu rusije ,jedino što oni još nisu svesni svoje greške i ograničenja i kada shvate to može se očekivati direktni nuk.napad sa njihove strane..sve se svodi na pravi momenat za pažljivo tempiran i odmeran UDAR i na to,ko će to da uradi PRVI...s obzirom da je NATO već udario prvi i pogrešio strateški što je sebi dozvolio takvu glupost u prazno,sve ostalo SADA je samo uvertira prema toj tački razrešenja..jer u ovoj rundi neko mora da pobedi i neko mora da izgubi,nerešena situacija je sad nemoguća...niko ne želi nuk.sukob ali po mom mišljnju on je sad neminovan i mislim da bi mi kao nacija i društvo trebali da preduzmemo već sad odbrambene i organizacione korake za situaciju koja će nastati iz takovog scenarija...oni koji misle da je to kraj sveta su u zabludi i smo od nas zavisi u kakvom će to svetu da živimo posle toga...normalno,za neke je to kraj puta ali ja sam ubedjene da za ruse sigurno nije,mislim da će oni pobediti i da zapadna zver ne može da preživi jedan takav sukob....jedno je važno da shvatite...PRVI STRATEŠKI UDAR JE VEĆ IZVEDEN I NATO JE NAPAO RUSIJU...I VIŠE NEMA NAZAD....sad samo čekamo ruski odgovor..

  4. padre says:

    O kojim to oni pozicijama snage trabunjaju? Čime bi oni to zaplašili Rusiju, sa nekom snažnom porukom, oštrim signalom, nekom rezolucijom amerićkog kongresa, do sad neviđenim sankcijama, pa tih stvari se ne plaše ni Iran, Sirija, Avganistan, Saudijci, ćak ni Afrićke države, a kamoli neka sila!

  5. M says:

    Rusija ne može izbjeći Veliki rat na sve ili ništa protiv agresivnog USA-NATO-Zapada!Pošto USA-NATO-Zapad nije uspio u svom planu A na brzinu srušiti Rusiju,niti postaviti svoje rakete na Ruske granice i ostvariti tako isto,prešao je na plan B,omekšavanje i slabljenje Rusije kroz dugotrajni sukob-rat,a što je u tijeku!Rusi u tome ne mogu tako pobijediti 30-50 najrazvijenijih država Svijeta pojačanih u Savezu USA-NATO-Zapad!Ali mogu poboljšati svoju poziciju prije finalnog obračuna koji slijedi,i to tako da odbace USA-NATO-Zapad što dalje od svojih granica!Tada imaju realne šanse u finalu ako održe i naučno-tehnološko-proizvodni nivo protov USA koja će za to vrijeme napredovati i jačati za finale u svojoj daljini i miru!!Ili seljački rečeno,ono što Rusima daje realnu šansu za obstanak-egal ili čak pobjedu, je da sad popravi svoju poziciju za neizbježni finale na sve ili ništa,a to zapravo znači da odbaci USA-NATO-Zapad što dalje od svojih granica,i to što prije dok im ovaj ne ojača pred nosom,znači kroz Veliki atomsko-konvencionalni rat protiv njih i izvan Ukrajine,to znači prvenstveno po neatomskim članicama USA-NATO-Zapada!To će prisjesti i nama na Balkanu jer će se to stanje-rat odužiti 30-ak godina i horde izbjeglica,vojske,granice i nevolje će šetati vamo-tamo,ali za utjehu čovječanstvo je u najvećoj mjeri i tako odpisano u svim planovima i varijantama i za većinu neće biti mjesta u budućnosti pa ma kakva bila!I ako u tom trulom Svijetu koji će tako krenuti u ambis,može se pojaviti Znanje-Moć koja može Spasiti Svijet,onda su za to otvorene sve opcije,pače svi su pozvani za to,pa i mali Balkan!U ludosti se zbog slabosti ne možemo pa stoga ni ne trebamo takmičiti s ostalima jer je to i tako put propasti,ali na Svetom Putu Božjem se svatko pa i mi može a zapravo i mora takmičiti,to je Jedina šansa za svakog,sve pa i nas!A onaj(oni) koji u tome uspije,neće tako Spasiti samo sebe,nego i biti Svjetlo Svijeta!Ovo nije obično vrijeme,ovo je odlučujuće vrijeme za biti ili ne biti!Zato Balkane,pamet u glavu i Boga u srce,i dobro mi stoj!

  6. Dražen Jovan Petrović says:

    Ameri svoju dosadašnju ulogu globalnoga hegemona neće predati dok imaju i najmanju šansu. Rusija još dugo može voditi defanzivnu formu rata kao što to radi već nekoliko mjeseci. Rusi su na najvećem dijelu fronta sjajno utvrđeni i nanose suludim banderovcima ogromne gubitke u ljudstvu i tehnici. Nema potrebe da se Rusi istrčavaju. Ovo bi moglo potrajati kao 2. svjetski rat, s trijumfalni ruskom pobjedom na kraju. Za Amere dolazi i ogroman problem što je svakim danom demografski i ekonomski sve jači u osnovi antiamerički i antizapadni GLOBALNI JUG.

  7. EkRostand says:

    Nema sumnje da su se Rusi odlučili na dugotrajniji rat.Pomjeraće malo po malo utvrđene linije odbrane prema zapadu i iscrpljivati usrajince i nato gamad.Ipak mislim da su trebali odmah na početku blickrigom zauzeti Odesu,jer otuda im dolazi mnogo problema,a ne treba zaboraviti da je upravo u Odesi počeo pogrom nad Rusima.Slažem se da bi zauzimanje cijele usrajine skupo koštalo Rusiju,jer bi banderaško natovski fanatici divljali sa terorizmom baš kao džihadlije u Siriji.Ovdje Rusi ne mogu samo tako drmnuti koje tepih bombardovanje,jer ti ukro izrodi su ipak bivši Rusi,zato mislim da će ovo još potrajati.

  8. Kulak says:

    Kratak i tačan komentar. Potpuno se slažem. Odessu i deltu Dunava Rusi su trebali osloboditi snažnom akcijom uz učešće velikog broja vojnika odmah na početku SVO 2022. godine. Time bi banderovcima odsekli pristup moru i dovoz oružja Dunavom, što je trenutno najveći problem. Trebalo je u SVO krenuti s većim brojem vojnika, to je sada jasno kao dan. Ali, Rusi se uče na greškama, a kad nešto odluče, oni to i naprave. To su Rusi, takvi su.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *



ИНТЕРМАГАЗИН НА FACEBOOK-u