Šta Srbija može da nauči od Ukrajine?

Šta Srbija može da nauči od Ukrajine?

27 februara 2014

Branko ŽujovićPiše: Branko Žujović

Spiskano vreme Beograd bi mogao da plati sukobima i daljim drobljenjem države, kada prekasno prizna da alternativa ipak postoji

Čini se da je Viktor Janukovič veći deo dosadašnje vladavine potrošio na beskrajno besmisleno tvrđenje pazara. Do poslednjeg časa gubio je dragoceno vreme. Pogađao se sa Briselom i često svađao sa Moskvom zbog dugova i cena gasa. U trenutku kada se vrlo konkretno uverio da novca za Ukrajinu u EU nema, bilo je kasno. Vreme je protraćeno, a radikalne grupe, NVO, neonacističke organizacije i ko zna koje sve agenture već su bile duboko infiltrirane u društveno tkivo te neobično skrojene zemlje.

Preteška ekonomska i socijalna situacija naterala je mnoge Ukrajince da se okrenu protiv njega, dajući masu i energiju protestima opozicije. Varaju se ostrašćene sveznalice u Srbiji koje su do sredine prošle nedelje rajetinski naivno slavile pobedu Janukoviča u Ukrajini da su svi ljudi sa Majdana evrofanatici željni krvi. Ekstremisti su vešto iskoristili socijalno nezadovoljstvo Ukrajinaca i privredno beznađe. Zahvaljujući tome hronično političko nezadovoljstvo zapada zemlje prelilo se na Kijev i centralne delove.

Evropska unija snažno je podržala nasilje nad legitimno izabranim rukovodiocima Ukrajine, ali nije ponudila rešenje. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn šturo je juče pomenuo da će Brisel Ukrajini pomoći kroz planove Međunarodnog monetarnog fonda. Zaustio sam da kažem kako bi i Srbija mogla da joj pomogne, na primer, kroz planove Svetske banke.

Ipak, Kijev je veliko upozorenje za Srbiju. Dragoceno državno vreme, spiskano na popuštanja i nelogična nadanja u Brisel, Beograd bi tek mogao da plati sukobima i daljim drobljenjem države, kada prekasno prizna da istočna alternativa ipak postoji. Razlika je što bi Moskva Ukrajinu mogla strpljivo da čeka, štiteći istovremeno svoje interese na istoku te zemlje, u Sevastopolju i drugim proruski krajevima.

Od EU Ukrajina bi mogla da dobije samo ono što je na Balkanu već doživljeno: okupaciju tržišta, eliminisanje domaće proizvodnje i programe zaduživanja. U partnerstvu sa Moskvom, međutim, Ukrajina bi mogla da dobije oslonac za svoju industriju, energetske, vojne, poljoprivredne i mnoge druge aranžmane. Plus jeftinije finansiranje i tržište buduće Evroazijske unije.

Beograd igra slično kao Viktor Janukovič. Gomila probleme kod kuće u ime evropske perspektive. Sve karte bacio je na EU, iako analize govore da će se EU od ove godine još intenzivnije baviti isključivo sopstvenim problemima. Loša ekonomija nije jedini problem Brisela. Bliže se izbori za Evropski parlament i izvesno je da će konzervativne i desne snage odneti pobedu, a to znači da će u EU biti otvoreno još unutrašnjih pitanja.

U takvoj situaciji, za periferiju će biti još manje ili baš nimalo volje, ali i mogućnosti. Evropske mogućnosti u Srbiji, baš kao i u Ukrajini, protežu se od providnih obećanja do destabilizacije. To je jedino što će Beograd i Kijev videti od Evrope u svom dvorištu. Beograd nije savladao lekciju petog oktobra, Kijev nije izvukao pouke iz „narandžaste revolucije“. Sada gledamo ponavljače na delu.

(Glas Rusije)

KOMENTARI



Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *